Digha Nikāya 31

Sigālovada sutta

Saveti Sigāli

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice, blizu Rāđagahe.

U to vreme je mladi Sigāla, domaćinski sin, ustavši rano izašao iz Rāđagahe, čiste odeće i mokre kose, i sa sklopljenim rukama pozdravljao različite strane sveta—istok, jug, zapad, sever, nadir i zenit.

A Uzvišeni je tada u cik zore obukao ogrtač, uzeo svoju posudu za prošenje hrane i pošao do Rāđagahe. Tu vide mladog Sigālu kako izvodi obred i ovako ga upita:

“Zašto ti, mladi domaćine, ustavši rano izađeš iz Rāđagahe, čiste odeće i mokre kose, i sa sklopljenim rukama pozdravljaš različite strane sveta—istok, jug, zapad, sever, nadir i zenit?”

“Moj otac mi je, gospodine, na samrti ovako rekao: ‘Dragi sine, odavaćeš poštu svih šest strana sveta.’ I ja, gospodine, poštujem, uvažavam, cenim i pridržavam se očeve reči, te ustavši rano izađem iz Rāđagahe, čiste odeće i mokre kose, i sa sklopljenim rukama pozdravljam različite strane sveta—istok, jug, zapad, sever, nadir i zenit.”

“Prema praksi plemenitih, mladi domaćine, ne treba tako poštovati svih šest strana sveta.”

“A kako onda, gospodine, prema praksi plemenitih treba poštovati svih šest strana sveta? Bilo bi dobro, gospodine, ukoliko bi me Uzvišeni poučio i pokazao kako prema praksi plemenitih treba poštovati svih šest strana sveta.”

“Onda, mladi domaćine, poslušaj i dobro zapamti ono što ću ti reći.”—“Vrlo dobro, gospodine”, odgovori mladi Sigāla.

A Uzvišeni ovako nastavi:

Ukoliko je, mladi domaćine, plemenitih učenik (1) iskorenio četiri rđava postupka, (2) ukoliko ne čini zlo na četiri načina, (3) ukoliko ne sledi šest načina rasipanja imovine, onda on, izbegavajući tih četrnaest loših stvari, pokriva svih šest strana sveta i stupa na put koji vodi ka pobedi u oba sveta: naklonjen mu je ovaj svet, a i onaj posle. Posle propasti tela, posle smrti, preporađa se on u sretnom nebeskom svetu.

(1) Koja su to četiri rđava postupka koja je on iskorenio? Uništavanje života je, domaćine, rđav postupak; isto tako krađa, preljuba i laganje. To su četiri rđava postupka koja je on iskorenio.

Tako je govorio Uzvišeni. I kada je Učitelj to izrekao, on još dodade:

Ubijanje, krađa, laganje i preljuba,
Ta četiri zla mudri nikada ne hvale.

(2) Na koja četiri načina se čini zlo? Vođeni žudnjom činimo zlo. Vođeni ljutnjom činimo zlo. Vođeni neznanjem činimo zlo. Vođeni strahom činimo zlo.

Ali ako plemeniti učenik nije vođen žudnjom, ljutnjom, neznanjem i strahom, onda on ne čini zlo.

Tako je govorio Uzvišeni. I kada je Učitelj to izrekao, on još dodade:

Ko god zbog žudnje, ljutnje, neznanja
ili straha prekrši prirodni zakon (Dhamma)
njegov ugled se smanjuje
kao što se pun Mesec smanjuje
Ko god zbog žudnje, ljutnje, neznanja
ili straha ne prekrši Dhammu
njegov ugled se povećava
kao što se mlad Mesec povećava.

(3) Kojih je to šest načina rasipanja imovine koje on ne sledi?

  • (a) sklonost piću i drugim stvarima koje izazivaju pomućenje uma i nepromišljenost;
  • (b) lutanje ulicama u kasne sate, kad tome nije vreme;
  • (c) česti odlasci na zabave;
  • (d) uživanje u kockanju;
  • (e) boravak u lošem društvu;
  • (f) navika dangubljenja.

(a) Postoji, mladi domaćine, šest posledica sklonosti piću i drugim stvarima koje izazivaju pomućenje uma i nepromišljenost

  • (I) gubitak imetka,
  • (II) sve češće svađe,
  • (III) podložnost bolesti,
  • (IV) izbijanje na loš glas,
  • (V) sramno izlaganje tela tuđim pogledima,
  • (VI) slabljenje razuma.

(b) Postoji, mladi domaćine, šest posledica lutanje ulicama u kasne sate, kad tome nije vreme:

  • (I) čovek je nezaštićen i izložen opasnostima,
  • (II) njegova žena i deca su nezaštićeni i izloženi opasnostima,
  • (III) njegova imovina je nezaštićena i izložena opasnostima,
  • (IV) sumnjiče ga za loša dela,
  • (V) predmet je lažnih glasina,
  • (VI) nailazi na mnoge druge probleme.

(c) Postoji, mladi domaćine, šest posledica čestog odlaska na zabave:

Čovek je zaokupljen mislima:

  • (I) gde se sada pleše?
  • (II) gde se sada peva?
  • (III) gde se sada svira?
  • (IV) gde se sada recituje?
  • (V) gde se sada pljeska dlanovima?
  • (VI) gde se sada bubnja u lonce?

(d) Postoji, mladi domaćine, šest posledica uživanja u kockanju:

  • (I) onaj ko dobija navlači na sebe mržnju ostalih,
  • (II) onaj ko gubi tuguje za gubitkom,
  • (III) gubitak imetka,
  • (IV) reč takvog čoveka ne uvažava se na sudu,
  • (V) preziru ga prijatelji i poznanici,
  • (VI) nije poželjan kao suprug, jer ljudi kažu da je kockar i nije u stanju da se stara o svojoj ženi.

(e) Postoji, mladi domaćine, šest posledica boravka u lošem društvu; naime, kockari, propalice, pijandure, varalice, lažljivci i siledžije, to su njegovi prijatelji i drugari.

(f) Postoji, mladi domaćine, šest posledica navika dangubljenja:

Čovek ne radi pravdajući se:

  • (I) da je suviše hladno,
  • (II) da je suviše toplo,
  • (III) da je suviše kasno uveče,
  • (IV) da je suviše rano ujutru,
  • (V) da je suviše gladan,
  • (VI) da je suviše sit.

Živeći na ovaj način, čovek ostavlja mnoge obaveze neispunjenima, novi imetak on ne stiče, a imetak koji ima polako se tanji.”

Tako je govorio Uzvišeni. I kada je Učitelj to izrekao, on još dodade:

“Čovek je prijatelj flaše; drugi kaže ‘prijatelju, prijatelju’ samo sopstvenom licu; treći je prijatelj i drugar samo kada mu je to od koristi.

Spavanje do podneva, preljuba, naprasitost, zlovolja, loše društvo, škrtost—tih šest uzroka potkopavaju čoveka.

Onaj ko ima rđave prijatelje i drugare sklon je lošim putevima, na niske grane pada u oba sveta—u ovom i u sledećem.

Kocka, žene, piće, ples, pesma, spavanje preko dana, lutanje do kasno, rđavo društvo, škrtost—ovih devet uzroka potkopavaju čoveka.

Onaj ko se kocka i pije, koji odlazi ženama koje su drage drugima kao sopstveni život, ko se druži sa nedostojnima i ne sa mudrima—taj propada kao što se pun Mesec smanjuje

Onaj ko je pijanac, bedan, lišen svega, i kad pije još uvek žedan, ko ne izbija iz kafane, tone u dugove kao kamen u vodu, brzo svoju porodicu iznosi na loš glas.

Ko iz navike spava preko dana, a noću je budan, stalno pod gasom, razuzdan, taj nije u stanju da vodi porodični život.

Ko govori da je pretoplo, prehladno, prekasno, pa stvari ostavlja neurađenim, pored takvoga prilika za dobro brzo prolazi.

Ali onaj ko o hladnoći i toploti ne razmišlja više no o vlati trave i ko svoje obaveze obavlja marljivo, taj se od sreće ne razdvaja.”


“Ovu četvoricu, mladi domaćine, treba smatrati neprijateljima maskiranim kao prijatelji:

  • (1) onog koji prisvaja ono što pripada prijatelju,
  • (2) brbljivca,
  • (3) laskavca,
  • (4) rasipnika.

(1) Na četiri načina, mladi domaćine, može se onaj koji prisvaja ono što pripada prijatelju smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj:

  • (I) on prisvaja prijateljev imetak,
  • (II) on daje malo i traži mnogo,
  • (III) on svoje obaveze ispunjava samo iz straha,
  • (IV) druži se samo iz koristi.

(2) Na četiri načina, mladi domaćine, može se brbljivac smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj:

  • (I) želi da ti se umili pričajući o prošlosti,
  • (II) želi da ti se umili pričajući o budućnosti,
  • (III) želi da ti se umili pričajući o beznačajnim stvarima,
  • (IV) kada se pojavi prilika da nešto učini, pravda se da nije u stanju.

(3) Na četiri načina, mladi domaćine, može se laskavac smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj:

  • (I) odobrava prijateljeve loše postupke,
  • (II) kritikuje prijateljeve dobre postupke,
  • (III) hvali ga kad je ovaj prisutan,
  • (IV) ogovara ga kad ovaj nije prisutan.

(4) Na četiri načina, mladi domaćine, može se rasipnik smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj::

  • (I) pravi društvo u pijankama, koje izazivaju pomućenje uma i nepromišljenost,
  • (II) pravi društvo u lutanju ulicama u kasne sate, kad tome nije vreme;
  • (III) pravi društvo u čestim odlascima na zabave;
  • (IV) pravi društvo u kockanju.”

Tako je govorio Uzvišeni. I kada je Učitelj to izrekao, on još dodade:

  • Prijatelj koji potkrada,
  • prijatelj koji je brbljivac,
  • prijatelj koji laska,
  • prijatelj koji je rasipnik,
  • ta četvorica su neprijatelji kojih se mudar kloni,
  • izbegava ih još izdaleka kao puteve ka pogibelji.

“Ovu četvoricu, mladi domaćine, treba smatrati iskrenim prijateljima:

  • (1) onog koji pomaže,
  • (2) onog ko je isti i u sreći i u nesreći,
  • (3) onog ko daje dobar savet,
  • (4) onaj ko je saosećajan.

(1) Na četiri načina, mladi domaćine, može se onaj koji pomaže smatrati iskrenim prijateljem:

  • (I) štiti nas kad smo nepromišljeni,
  • (II) štiti naš imetak kad smo nepromišljeni,
  • (III) oslonac nam je u nevolji,
  • (IV) kada ima obaveze prema nama daje i duplo više nego što treba.

(2) Na četiri načina, mladi domaćine, može se onaj ko je isti i u sreći i u nesreći smatrati iskrenim prijateljem:

  • (I) otkriva nam svoje tajne,
  • (II) skriva naše tajne pred drugima,
  • (III) u nesreći nas ne napušta,
  • (IV) i život bi žrtvovao za naše dobro.

(3) Na četiri načina, mladi domaćine, može se onaj ko daje dobar savet smatrati iskrenim prijateljem

  • (I) odgovara nas da uradimo nešto loše,
  • (II) hrabri nas da uradimo nešto dobro,
  • (III) obaveštava nas o onome što ne znamo,
  • (IV) ukazuje nam na put ka nebu.

(4) Na četiri načina, mladi domaćine, može se onaj ko je saosećajan smatrati iskrenim prijateljem:

  • (I) ne uživa u našoj nesreći,
  • (II) uživa u našoj sreći,
  • (III) upozorava druge da ne govore loše o nama,
  • (IV) hvali one koji govore dobro o nama.”

Tako je govorio Uzvišeni. I kada je Učitelj to izrekao, on još dodade:

Prijatelj koji je pri pomoći,
prijatelj u sreći i nesreći,
prijatelj koji daje dobar savet,
prijatelj koji je i saosećajan –
te četvorice se kao prijatelja mudar drži
i o njima se stara predano
kao majka o detetu sopstvenom.

Mudar i čestit poput velikog plamena blista.
Onaj ko svoj imetak stiče na neškodljiv način
nalik pčeli što sakuplja med,
tome bogatstva rastu
kao mravinjak što raste uvis.

S imetkom tako stečenim,
laik spreman za domaćinski život,
na četiri dela svoj imetak deli:
tako on prijateljstvo zadobija.

Jedan deo za svoje potrebe koristi,
dva dela u svoj posao ulaže
a onaj četvrti za vreme nužde čuva.


“A kako, mladi domaćine, plemeniti učenik pokriva svih šest strana sveta?

Na tih šest strana sveta treba gledati ovako. Na roditelje treba gledati kao na istok, na učitelje kao na jug, na ženu i decu kao na zapad, na prijatelje i drugare kao na sever, na sluge i radnike kao na nadir, a na askete i bramane kao na zenit.

Na pet načina, mladi domaćine, dete treba da se stara o svojim roditeljima kao o istoku:

  • (I) pošto su oni mene othranili, i ja ću njih izdržavati,
  • (II) preuzeću njihove obaveze,
  • (III) održavaću porodičnu tradiciju,
  • (IV) načiniću sebe dostojnim svoga nasleđa,
  • (V) sem toga, udeliću nevoljnima u čast svojih predaka.

Na pet načina, mladi domaćine, roditelji o kojima se njihovo dete tako stara kao o istoku iskazuju svoju ljubav:

  • (I) uzdržavaju ga od zla,
  • (II) ohrabruju ga da čini dobro,
  • (III) obrazuju ga za neku profesiju,
  • (IV) pripremaju ga za prikladan brak,
  • (V) u pravom trenutku prepuštaju mu svoj imetak.

Na ovih pet načina, mladi domaćine, dete se stara o svojim roditeljima kao o istoku, a roditelji iskazuju svoju ljubav prema njemu Tako oni pokrivaju istok i on je bezbedan i osiguran.

Na pet načina, mladi domaćine, učenik treba da se stara o svom učitelju kao o jugu:

  • (I) ustajući sa sedišta u znak poštovanja,
  • (II) starajući se o njegovim potrebama,
  • (III) marljivošću da uči,
  • (IV) požrtvovanošću,
  • (V) pažljivošću kada prima uputstva..

Na pet načina, mladi domaćine, učitelji o kojima se njihov učenik tako stara kao o jugu iskazuju svoju ljubav:

  • (I) daju mu dobru pouku,
  • (II) staraju se da je on dobro razume,
  • (III) upućuju ga u sve veštine i znanja,
  • (IV) upoznaju ga sa svojim prijateljima i znancima,
  • (V) osiguravaju ga sa svih strana.

Učitelji o kojima se njihovi učenici staraju kao o jugu pokazuju svoju ljubav prema njima na ovih pet načina. Tako oni pokrivaju jug i on je bezbedan i osiguran.

Na pet načina, mladi domaćine, muž treba da se stara o svojoj ženi kao o zapadu:

  • (I) tako što je poštuje,
  • (II) tako što je ne omalovažava,
  • (III) tako što joj je veran,
  • (IV) tako što joj prepušta vođenje domaćinstva,
  • (V) tako što joj kupuje nakit.

Žena o kojoj se muž tako stara kao o zapadu pokazuje svoju ljubav prema mužu na pet načina:

  • (I) svoje dužnosti dobro obavlja,
  • (II) gostoprimljiva je prema rođacima i drugim posetiocima
  • (III) verna je,
  • (IV) čuva ono što muž donese,
  • (V) vešta je i vredna kad obavlja svoje dužnosti.

Na ovih pet načina iskazuje žena svoju ljuba prema mužu koji se o njoj stara kao o zapadu. Tako oni pokrivaju zapad i on je bezbedan i osiguran.

Na pet načina, mladi domaćine, čovek treba da se stara o svojim prijateljima i drugarima kao o severu:

  • (I) darežljivošću,
  • (II) lepim rečima,
  • (III) spremnošću da pomogne,
  • (IV) nepristrasnošću,
  • (V) iskrenošću.

Prijatelji i drugari o kojima se čovek tako stara kao o severu pokazuju svoju ljubav prema njemu na pet načina:

  • (I) štite ga kada je nepromišljen,
  • (II) štite njegovu imovinu kada je nepromišljen,
  • (III) postaju njegovo utočište kada je u opasnosti,
  • (IV) ne ostavljaju ga kada je u nevolji,
  • (V) brinu se o njegovoj porodici.

Prijatelji i drugari o kojima se čovek tako stara kao o severu pokazuju svoju ljubav prema njemu na ovih pet načina. Tako oni pokrivaju sever i on je bezbedan i osiguran.

Na pet načina treba gazda da se stara o svojim slugama i radnicima kao o nadiru:

  • (I) dajući im posao prema njihovim sposobnostima,
  • (II) obezbeđujući im hranu i nadnicu,
  • (III) brinući se o njima kad su bolesni,
  • (IV) deleći sa njima poslastice koje ima,
  • (V) oslobađajući ih kada za to dođe vreme.

Sluge i radnici o kojima se gazda tako stara kao o nadiru pokazuju svoju ljubav prema njemu na pet načina:

  • (I) ustaju pre njega,
  • (II) ležu posle njega,
  • (III) uzimaju samo ono što im je dato,
  • (IV) dobro obavljaju svoje dužnosti,
  • (V) održavaju njegovu dobru reputaciju i ugled.

Sluge i radnici o kojima se gazda tako stara kao o nadiru pokazuju svoju ljubav prema njemu na ovih pet načina. Tako oni pokrivaju nadir i on je bezbedan i osiguran.

Na pet načina, mladi domaćine, treba domaćin da se stara o asketama i bramanima kao o zenitu:

  • (I) prijateljskim delima,
  • (II) prijateljskim rečima,
  • (III) prijateljskim mislima,
  • (IV) otvarajući za njih svoju kuću,
  • (V) zadovoljavajući njihove materijalne potrebe.

Askete i bramani o kojima se domaćin tako stara kao o zenitu pokazuju svoju ljubav prema njemu na šest načina:

  • (I) odgovaraju ga od zla,
  • (II) nagovaraju ga da čini dobro,
  • (III) vole ga iskrenog srca,
  • (IV) omogućuju mu da čuje ono što još nije čuo,
  • (V) tumače mu ono što je već čuo,
  • (VI) ukazuju mu na put ka nebeskom boravištu.

Na ovih šest načina askete i bramani o kojima se domaćin tako stara kao o zenitu pokazuju svoju ljubav prema njemu. Tako oni pokrivaju zenit i on je bezbedan i osiguran.”

Tako je govorio Uzvišeni. I kada je Učitelj to izrekao, on još dodade:

Otac i majka su istok,
učitelji su jug,
žena i deca su zapad,
prijatelji i drugari su sever.

Sluge i radnici su nadir,
askete i bramani su zenit;
Onaj ko je spreman da vodi domaćinski život
tim šest delovima bi trebalo da se klanja.

Onaj ko je mudar i čestit,
blag i dobronameran,
skroman i odgovoran,
takav poštovanje može steći.

Ko je energičan, a ne lenj,
nevoljama nepokoleban,
bezgrešanog ponašanja i zaključivanja,
takav poštovanje može steći.

Ko je gostoprimljiv i druželjubiv
širokogrud i nesebičan,
vodič, učitelj i predvodnik,
takav poštovanje može steći.

Velikodušnost, blaga reč,
spremnost da se pomogne,
nepristrasnost prema svakom,
onako kako slučaj zahteva.

Ova četiri pobednička puta pokreću svet,
kao što točkovi pokreću kola.
Ako njih u svetu nema,
Čak ni otac ni majka neće dobiti
poštovanje i pažnju od dece svoje.

Pošto ova četiri pobednička puta
mudri hvale na svaki način,
za ugled svakome oni služe
i s pravom poštovanje od svakog zasluže.”

Kada Uzvišeni ovo izgovori Sigāla, mladi domaćin, ovako reče:

“Izvanredno, gospodine, izvanredno! Kao kada bi neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama objasnio istinu na više načina.

Zato uzimam utočište, gospodine, u Budi, Dhammi i monaškoj zajednici. Neka me poštovani Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od danas pa do kraja života, pronađe svoje utočište.”