Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo u zemlji Kurua, u gradu po imenu Kammāsadhamma. Tu se Blaženi obrati monasima ovako: „Monasi“.—„Da, poštovani gospodine“, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, zadovoljstva čula jesu prolazna, lažna, obmanjujuća; ona su privid, besmislica. Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze—i jedno i drugo jesu carstvo Mare, područje Mare, mamac Mare, lovište Mare. Zbog njih nastaju takva štetna mentalna stanja kao što su gramzivost, zlovolja i drskost, ona čine ovde prepreku plemenitom učeniku u njegovom vežbanju.

NEOBORIVO

Otuda, monasi, plemeniti učenik ovako razmišlja: ’Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze… čine ovde prepreku plemenitom učeniku u njegovom vežbanju. Kako bi bilo kada bih živeo uma ispunjenog i uzvišenog, nadišavši ovaj svet i sa čvrstom odlukom u umu. Kad tako činim, neće u meni biti takvih loših mentalnih stanja kao što su gramzivost, zlovolja i drskost, njihovim napuštanjem moj um postaće neomeđen, nemerljiv i razvijen'. Kada tako vežba i često tako čini, u umu mu nastaje poverenje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno poverenje, on ili dostiže neoborivo sada ili se opredeljuje za [njega] zahvaljujući mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva njegova svest odvede [do preporađanja] u neoborivom. Ovo se, monasi, označava prvim putem koji vodi do neoborivog.

I opet, monasi, plemeniti učenik ovako razmišlja: 'Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze, opažaji čula ovde i sada i opažaji čula u životima koji dolaze; kakav god materijalni oblik [da postoji], svaki materijalni oblik jeste četiri velika elementa i materijalni oblik načinjen od četiri velika elementa’, Kada tako vežba i često tako čini, u umu mu nastaje poverenje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno poverenje, on ili dostiže neoborivo sada ili se opredeljuje za [njega] zahvaljujući mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva njegova svest odvede [do preporađanja] u neoborivom. Ovo se, monasi, označava drugim putem koji vodi do neoborivog.

I opet, monasi, plemeniti učenik ovako razmišlja: 'Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze, opažaji čula ovde i sada i opažaji čula u životima koji dolaze, materijalni oblici ovde i sada i materijalni oblici u životima koji dolaze—i jedno i drugo je prolazno. Ono što je prolazno nije vredno ushićenja, ni odobravanja, ni vezivanja’. Kada tako vežba i često tako čini, u umu mu nastaje poverenje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno poverenje, on ili dostiže neoborivo sada ili se opredeljuje za [njega] zahvaljujući mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva njegova svest odvede [do preporađanja] u neoborivom. Ovo se, monasi, označava trećim putem koji vodi do neoborivog.

PODRUČJE NIŠTAVILA

I opet, monasi, plemeniti učenik ovako razmišlja: 'Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze, opažaji čula ovde i sada i opažaji čula u životima koji dolaze, materijalni oblici ovde i sada i materijalni oblici u životima koji dolaze, opažaji oblika ovde i sada i opažaji oblika u životima koji dolaze, kao i opažaji neoborivog—sve su to opažaji. Gde ti opažaji nestaju bez ikakvog ostatka, to jeste mir, to jeste uzvišeno, a to je područje ništavila’. Kada tako vežba i često tako čini, u umu mu nastaje poverenje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno poverenje, on ili dostiže područje ništavila sada ili se opredeljuje za [njega] zahvaljujući mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva njegova svest odvede [do preporađanja] u području ništavila. Ovo se, monasi, označava prvim putem koji vodi do područja ništavila.

I opet, monasi, plemeniti učenik koji je otišao u šumu, seo u podnožje nekog drveta ili prazne kolibe, ovako razmišlja: ’U ovome nema sopstva, niti ičega što pripada sopstvu’. Kada tako vežba i često tako čini, u umu mu nastaje poverenje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno poverenje, on ili dostiže područje ništavila sada ili se opredeljuje za [njega] zahvaljujući mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva njegova svest odvede [do preporađanja] u području ništavila. Ovo se, monasi, označava drugim putem koji vodi do područja ništavila.

I opet, monasi, plemeniti učenik ovako razmišlja: ’Ja nisam bilo šta što pripada ikome igde, niti postoji bilo šta što pripada meni u ikome igde’. Kada tako vežba i često tako čini, u umu mu nastaje poverenje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno poverenje, on ili dostiže područje ništavila sada ili se opredeljuje za [njega] zahvaljujući mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva njegova svest odvede [do preporađanja] u području ništavila. Ovo se, monasi, označava trećim putem koji vodi do područja ništavila.

PODRUČJE NI OPAŽANJA NI NEOPAŽANJA

Opet, monasi, plemeniti učenik ovako razmišlja: 'Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze, opažaji čula ovde i sada i opažaji čula u životima koji dolaze, materijalni oblici ovde i sada i materijalni oblici u životima koji dolaze, opažaji oblika ovde i sada i opažaji oblika u životima koji dolaze, opažaji neoborivog i opažaji područja ništavila—sve su to opažaji. Gde ti opažaji nestaju bez ikakvog ostatka, to jeste mir, to jeste uzvišeno, a to je područje ni opažanja ni neopažanja. Kada tako vežba i često tako čini, u umu mu nastaje poverenje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno poverenje, on ili dostiže područje ni opažanja ni neopažanja sada ili se opredeljuje za [njega] zahvaljujući mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva njegova svest odvede [do preporađanja] u području ni opažanja ni neopažanja. Ovo se, monasi, označava putem koji je usmeren ka području ni opažanja ni neopažanja.“

NIBBĀNA

Kada ovo bi rečeno, poštovani Ānanda reče Blaženom: „Poštovani gospodine, monah ovako vežba: ’Ako je bilo, nije bilo moje; ako će biti, neće biti moje. Ono što postoji, ono što je nastalo, upravo to napuštam’. Tako on postiže spokojstvo. Poštovani gospodine, da li takav monah dostiže nibbānu?“

„Jedan monah tako, Ānanda, može dostići nibbānu, a drugi monah tu možda neće dostići nibbānu.“

„Šta je uzrok, šta je razlog, poštovani gospodine, zašto jedan monah može dostići nibbānu, dok drugi monah tu možda neće dostići nibbānu?“

„Ānanda, monah ovde ovako vežba: ’Ako je bilo, nije bilo moje; ako će biti, neće biti moje. Ono što postoji, ono što je nastalo, upravo to napuštam’. Tako on postiže spokojstvo. Ushićuje se tim spokojstvom, odobrava ga i ostaje vezan za njega. Pošto tako čini, njegova svest je zavisna od spokojstva, vezuje se za njega. A monah, Ānanda, ko je obuzet vezivanjem ne dostiže nibbānu.“

„Ali, poštovani gospodine, kada se taj monah vezuje, za šta se vezuje?“

„Za područje ni opažanja ni neopažanja, Ānanda.“

„Kada se taj monah vezuje, poštovani gospodine, on se vezuje za najbolji [objekat] vezivanja.“

„Kada se taj monah vezuje, Ānanda, on se vezuje za najbolji [objekat] vezivanja; jer to jeste najbolji [objekat] vezivanja, dakle područje ni opažanja ni neopažanja.“

„Takođe, Ānanda, monah ovako vežba: ’Ako je bilo, nije bilo moje; ako će biti, neće biti moje. Ono što postoji, ono što je nastalo, upravo to napuštam’. Tako on postiže spokojstvo. Ali ne ushićuje se tim spokojstvom, ne odobrava, niti ostaje vezan za njega. Pošto tako čini, njegova svest nije zavisna od spokojstva, ne vezuje se za njega. A monah, Ānanda, ko nije obuzet vezivanjem dostiže nibbānu.“

„Divno je ovo, poštovani gospodine, čudesno je ovo! Blaženi nam je zaista objasnio kako preći bujicu oslanjajući se na jednu ili drugu pomoć. Ali, poštovani gospodine, šta je to plemenito oslobođenje?“

Ovde, Ānanda, monah ovako razmišlja: 'Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze, opažaji čula ovde i sada i opažaji čula u životima koji dolaze, materijalni oblici ovde i sada i materijalni oblici u životima koji dolaze, opažaji oblika ovde i sada i opažaji oblika u životima koji dolaze, opažaji neoborivog, opažaji područja ništavila i opažaji područja ni percepcije ni nepercepcije—sve je to osoba u meri u kojoj osoba postoji. To je Besmrtno, dakle, oslobođenje uma kroz nevezivanje'.

Tako sam, Ānanda, podučio put koji vodi do neoborivog, podučio sam put koji vodi do područja ništavila, podučio sam put koji vodi do područja ni opažanja ni neopažanja, podučio sam put kojim se prelazi bujica, oslanjajući se na jednu ili drugu pomoć, podučio sam plemenito oslobođenje.

Ono što učitelj treba da učini za svoje učenike, iz saosećanja i želje za njihovu dobrobit, to sam ja učinio za tebe, Ānanda. Unaokolo su podnožja drveća, prazne kolibe. Meditiraj, Ānanda, ne odlaži ili ćeš kasnije žaliti. To je moje uputstvo za tebe.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženog.