Ovako sam čuo. Jednom je prilikom poštovani Ānanda živeo kraj Rāđagahe, u Babusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice, ne dugo pošto je Blaženi dostigao konačnu nibbānu.

A tom prilikom Ađatasattu Vedehiputta, kralj Magadhe, sumnjičav prema kralju Pađđoti, ojačavao je utvrđenja oko Rāđagahe.

Onda, rano ujutro, poštovani Ānanda se obuče i uzevši svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, otide u Rāđagahu u prošenje hrane. I tada poštovani Ānanda pomisli: „Još je suviše rano da prosim hranu u Rāđagahi. Kako bi bilo da odem do bramana Gopaka Moggallāne na mestu na kojem radi?“

I tako poštovani Ānanda otide do bramana Gopaka Moggallāne na njegovom radnom mestu. A braman Gopaka Moggallāna ugleda poštovanog Ānandu još iz daleka, pa mu na kraju reče: „Neka učitelj Ānanda dođe! Učitelj Ānanda je dobrodošao! Dugo je vremena prošlo otkako učitelj Ānanda nije iskoristio priliku da dođe ovamo. Neka učitelj Ānanda sedne; ovo je mesto spremno za njega.“ Poštovani Ānanda sede na već pripremljeno mesto. A braman Gopaka Moggallāna odabra jedno niže sedište, sede sa strane i upita poštovanog Ānandu:

„Učitelju Ānanda, postoji li ijedan monah koji u svakom pogledu poseduje one kvalitete koje je posedovao učitelj Gotama, usavršeni i potpuno probuđeni?“

„Ne postoji, bramane, nijedan monah koji u svakom pogledu poseduje one kvalitete koje je posedovao Blaženi, usavršeni i potpuno probuđeni. Jer Blaženi je bio otkrivatelj još neotkrivenog puta, tvorac još nestvorenog puta, objavitelj još neobjavljenog puta; on je bio znalac puta, pronalazač puta, onaj ko je vešt u vezi sa putem. A njegovi učenici sada žive sledeći taj put, da bi potom stigli na njegov kraj.“

No, ovaj razgovor između poštovanog Ānande i bramana Gopaka Moggallāne bi prekinut; jer braman Vassakāra, savetnik u Magadhi, nadgledajući poslove u Rāđagahi, dođe do poštovanog Ānande na mesto na kojem je radio braman Gopaka Moggallāna. On se pozdravi sa poštovanim Ānandom i kad ovaj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i upita poštovanog Ānandu: „Radi kakvog razgovora ovde sedite, učitelju Ānanda? U kakvom razgovoru sam vas prekinuo?“

„Bramane, braman Gopaka Moggallāna me je pitao: ’Učitelju Ānanda, postoji li ijedan monah koji u svakom pogledu poseduje one kvalitete koje je posedovao učitelj Gotama, usavršeni i potpuno probuđeni?’ A ja odgovorih bramanu Gopaka Moggallāni: ’Ne postoji, bramane, nijedan monah koji u svakom pogledu poseduje one kvalitete koje je posedovao Blaženi, usavršeni i potpuno probuđeni. Jer Blaženi je bio otkrivatelj još neotkrivenog puta… A njegovi učenici sada žive sledeći taj put, da bi potom stigli na njegov kraj.’ U takvom razgovoru si nas prekinuo.“

„Učitelju Ānanda, postoji li ijedan monah kojeg je učitelj Gotama ovako označio: ’On će biti vaše utočište kada mene više ne bude’ i na kojeg se sada oslanjate?“

„Ne postoji nijedan monah, bramane, a da ga je Blaženi, znalac i vidilac, usavršeni i potpuno probuđeni, ovako označio: ’On će biti vaše utočište kada mene više ne bude’ i na kojeg se sada oslanjamo.“

„Ali, učitelju Ānanda, postoji li ijedan monah kojeg je Sangha odabrala i grupa starijih monaha ovako označila: ’On će biti naše utočište kada Blaženog više ne bude’ i na kojeg se sada oslanjate?“

„Ne postoji nijedan monah, bramane, a da ga je Sangha odabrala i grupa starijih monaha ovako označila: ’On će biti naše utočište kada Blaženog više ne bude’ i na kojeg se sada oslanjamo.“

„Ali ako nemate utočište, učitelju Ānanda, u čemu je osnova vaše sloge?“

„Mi nismo bez utočišta, bramane. Imamo utočište; imamo Dhammu kao svoje utočište.“

Ali kada sam pitao: ’Učitelju Ānanda, postoji li ijedan monah kojeg je učitelj Gotama ovako označio: „On će biti vaše utočište kada mene više ne bude“ i na kojeg se sada oslanjate?’, vi ste odgovorili: ’Ne postoji nijedan monah… na kojeg se sada oslanjamo’. Kada sam vas pitao: ’Ali, učitelju Ānanda, postoji li ijedan monah kojeg je Sangha odabrala i grupa starijih monaha ovako označila: „On će biti naše utočište kada Blaženog više ne bude“ i na kojeg se sada oslanjate?’, odgovorili ste: ’Ne postoji nijedan monah… na kojeg se sada oslanjamo’. Kada sam vas pitao: ’ Ali ako nemate utočište, učitelju Ānanda, u čemu je osnova vaše sloge?’, vi ste odgovorili: ’Mi nismo bez utočišta, bramane. Imamo utočište; imamo Dhammu kao svoje utočište’. Sad, ako bi značenje takvih reči trebalo razumeti, učitelju Ānanda?“

„Bramane, Blaženi, znalac i vidilac, usavršeni i potpuno probuđeni, propisao je način vežbanja za monahe i načinio Patimokkhu. Na dan predanosti svi mi koji živimo od pomoći iz istog sela sastajemo se i kada se okupimo zamolimo onoga ko zna Patimokkhu da je recituje. Ako se monah priseti prekršaja ili povrede pravila dok se Patimokkha recituje, prema njemu postupamo u skladu sa Dhammom, onako kako smo bili upućeni. Nisu plemeniti ti koji postupaju prema nama; Dhamma je ta koja postupa prema nama.“

„Učitelju Ānanda, postoji li ijedan monah kojeg sada slavite, poštujete, uzdižete i obožavate, na kojeg se oslanjate slaveći ga i poštujući ga?“

„Postoji takav monah kojeg sada slavimo, poštujemo, uzdižemo i obožavamo, na kojeg se oslanjamo, slaveći ga i poštujući ga.“

Ali kada sam pitao: ’Učitelju Ānanda, postoji li ijedan monah kojeg je učitelj Gotama označio… vi ste odgovorili: ’Ne postoji nijedan monah…’ Kada sam vas pitao: ’Ali, učitelju Ānanda, postoji li ijedan monah kojeg je Sangha odabrala…?’, odgovorili ste: ’Ne postoji nijedan monah…’ Kada sam vas pitao: ’Učitelju Ānanda, postoji li ijedan monah kojeg sada slavite, poštujete, uzdižete i obožavate, na kojeg se oslanjate slaveći ga i poštujući ga?’, odgovorili ste: ’Postoji takav monah kojeg sada slavimo… na kojeg se oslanjamo, slaveći ga i poštujući ga’. Sad, ako bi značenje takvih reči trebalo razumeti, učitelju Ānanda?“

„Bramane, postoji deset kvaliteta za koje je Blaženi, znalac i vidilac, usavršeni i potpuno probuđeni, rekao da bude poverenje. Kada takvi kvaliteti postoje u bilo kome od nas, mi ga slavimo, poštujemo, uzdižemo i obožavamo, na njega se oslanjamo, slaveći ga i poštujući ga. A koji deset?

(1) Tako, bramane, monah poseduje vrlinu, živi obuzdan pravilima Patimokkhe, savršen je u ponašanju i sredstvima kojima se služi, vidi opasnost i u najmanjem prekršaju, sebe vežba tako što poštuje propisana pravila.

(2) Učio je mnogo, seća se toga što je učio i povezuje to što je naučio. Takva učenja koja su dobra na početku, dobra u sredini i dobra na kraju, sa pravim značenjem i formom, koja utvrđuju svetački život, potpuno ispravan i čist—takva učenja je on mnogo učio, njih se seća i verbalno je njima ovladao, istražio svojim umom i duboko prodro u njih.

(3) Zadovoljan je svojim ogrtačem, isprošenom hranom, prenoćištem i lekovima.

(4) Po svojoj volji ulazi, bez muke i poteškoća, u četiri zadubljenja, koja čine viši um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada.

(5) Poseduje razne vrste natprirodnih moći: iz jednog se bića pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; prolazi neometano kroz zidove, kroz bedeme i planine, kao da prolazi kroz vazduh; uranja i izranja iz zemlje kao da je voda; hoda po vodi a da ne potone, kao da hoda po zemlji; sedeći prekrštenih nogu, leti kroz vazduh poput ptice; svojom rukom dodiruje Mesec i Sunce, tako jake i moćne; telom se uzdiže čak u svet boga Brame.

(6) Duhovnim uhom, koje je pročišćenije i nadmašuje ono fizičko, čuje obe vrste zvukova, i duhovne i fizičke, i one daleko i one u blizini.

(7) Razumeju umove drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom. On um zahvaćen požudom razume kao um zahvaćen požudom i um koji nije zahvaćen požudom kao um koji nije zahvaćen požudom; on um zahvaćen mržnjom razume kao um zahvaćen mržnjom i um koji nije zahvaćen mržnjom kao um koji nije zahvaćen mržnjom; on um zahvaćen obmanom razume kao um zahvaćen obmanom i um koji nije zahvaćen obmanom kao um koji nije zahvaćen obmanom; on razume sabran um kao sabran i rastresen um kao rastresen; on razume ushićen um kao ushićen i neushićen um kao neushićen; on razume nadmašiv um kao nadmašiv i nenadmašiv um kao nenadmašiv; on razume skoncentrisan um kao skoncentrisan i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan; on razume oslobođen um kao oslobođen i neoslobođen um kao neoslobođen.

(8) Seća se mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. ’Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde’. Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

(9) Duhovnim okom, koje je pročišćenije i nadmašuje ono fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, bića niska i plemenita, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim delima.

(10) Tako što razume sam za sebe putem neposrednog znanja, ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su čiste, sa svim nečistoćama uklonjenim.

To je, bramane, deset kvaliteta za koje je Blaženi, znalac i vidilac, usavršeni i potpuno probuđeni, rekao da bude poverenje. Kada takvi kvaliteti postoje u bilo kome od nas, mi ga slavimo, poštujemo, uzdižemo i obožavamo, na njega se oslanjamo, slaveći ga i poštujući ga.“

Kada ovo bi rečeno, braman Vassakāra, savetnik u Magadhi, reče generalu Upanandi: „Šta mislite, generale? Kada takvi plemeniti slave nekoga koga treba slaviti, poštuju nekoga koga treba poštovati, uzdižu nekoga koga treba uzdizati i obožavaju nekoga koga treba obožavati, oni sigurno slave onoga koga treba slaviti… obožavaju onoga koga treba obožavati. Jer ako ovi plemeniti ne slave, poštuju, uzdižu i obožavaju takvu osobu, koga drugog bi mogli da slave, poštuju, uzdižu i obožavaju, na koga da se oslanjaju slaveći ga i poštujući?“

Onda braman Vassakāra, savetnik u Magadhi, reče poštovanom Ānandi: „Gde poštovani Ānanda sada živi?“

„Sad živim u Bambusovom gaju, bramane.“

„Nadam se, učitelju Ānanda, da je Bambusov gaj prijatan, miran i bez mnogo galame, da obezbeđuje osamu, daleko od ljudi, povoljan za vežbanje.“

„Zaista, bramane, Bambusov gaj jeste prijatan… povoljan za vežbanje, upravo zbog takvih zaštitnika kao što si ti.“

„Zaista, učitelju Ānanda, Bambusov gaj jeste prijatan… povoljan za vežbanje, upravo zbog takvih plemenitih meditanata, koji neguju sabranost. Takvi plemeniti jesu meditanti, koji neguju sabranost. Učitelju Ānanda, jednom je prilikom učitelj Gotama živeo u Vesaliju, u Velikoj šumi, u dvorani sa šiljastim krovom. Onda dođoh do Blaženog i na mnoge načine mi je govorio o meditaciji. Učitelj Gotama je bio meditant, negovao sabranost, hvalio svaku vrstu meditacije.“

Bramane, Blaženi nije hvalio svaku vrstu meditacije, niti je kritikovao svaku vrstu meditacije. Koju to vrstu meditacije Blaženi nije hvalio? Tako, bramane, neko boravi uma opsednutog žudnjom za zadovoljstvima čula, lak plen žudnje za zadovoljstvima čula i ne razume onako kako zaista jeste izlaz iz već nastale žudnje za zadovoljstvima čula. Dok neguje u sebi žudnju za zadovoljstvima čula, on meditira, premeditira, izmeditira i razmeditira. Boravi uma opsednutog zlovoljom, lak plen za zlovolju… boravi uma opsednutog tromošću i tupošću, lak plen za tromost i tupost… boravi uma opsednutog nemirom i kajanjem, lak plen za nemir i kajanje… boravi uma opsednutog sumnjom, lak plen za sumnju, i ne razume onako kako zaista jeste izlaz iz već nastale sumnje. Dok neguje u sebi sumnju, on meditira, premeditira, izmeditira i razmeditira. A Blaženi nije hvalio ovakvu vrstu meditacije.

A koju vrstu meditacije Blaženi jeste hvalio? Tako, bramane, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… Sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… Sa bleđenjem i ushićenja… ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… Sa napuštanjem zadovoljstva i bola… ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja… Blaženi jeste hvalio tu vrstu meditacije.“

„Čini se, učitelju Ānanda, da je učitelj Gotama kritikovao onu vrstu meditacije koju treba kritikovati i hvalio onu vrstu meditacije koju treba hvaliti. A sada, učitelju Ānanda, odlazimo. Vrlo smo zauzeti i mnogo toga treba još uraditi.“

„Vreme je, bramane, da uradiš onako kako misliš da treba.“

Onda braman Vassakāra, savetnik u Magadhi, zadovoljan i ushićen rečima poštovanog Ānande, ustade sa svog mesta i otide.

Onda, ne zadugo pošto je otišao, braman Gopaka Moggallāna reče poštovanom Ānandi: „Učitelj Ānanda još nije odgovorio ono što smo ga pitali.“

„Nisam li ti rekao, bramane: ’Ne postoji, bramane, nijedan monah koji u svakom pogledu poseduje one kvalitete koje je posedovao Blaženi, usavršeni i potpuno probuđeni. Jer Blaženi je bio otkrivatelj još neotkrivenog puta, tvorac još nestvorenog puta, objavitelj još neobjavljenog puta; on je bio znalac puta, pronalazač puta, onaj ko je vešt u vezi sa putem. A njegovi učenici sada žive sledeći taj put, da bi potom stigli na njegov kraj’?“