Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima: “Monasi”.—“Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. Onda Blaženi ovako reče:

“Monasi, samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi asketa, samo ovde je treći asketa, samo ovde je četvrti asketa. U učenjima drugih nema asketa: ovako bi s pravom trebalo da objavim svoj lavlji rik.

Moguće je, monasi, da vas askete drugih škola pitaju: ‘Ali na osnovu kojeg argumenta ili uz podršku kojeg autoriteta plemeniti tako tvrde?’ Asketama drugih škola koji tako pitaju možete odgovoriti na ovaj način: ‘Prijatelji, četiri stvari nam je objavio Blaženi, koji zna i vidi, potpuno usavršen i potpuno probuđen; i kad ih sami u sebi vidimo, na osnovu toga i mi kažemo: “Samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi asketa, samo ovde je treći asketa, samo ovde je četvrti asketa. U učenjima drugih nema asketa.” A koje su to četiri stvari? Posedujemo poverenje u Učitelja, posedujemo poverenje u Dhammu, do kraja se pridržavamo pravila morala i naši saputnici u Dhammi su nam dragi i bliski, bilo da se radi o nezaređenima ili onima koji su otišli u beskućnike. To su četiri stvari koje nam je objavio Blaženi, koji zna i vidi, potpuno usavršen i potpuno probuđen; kad ih sami u sebi vidimo, na osnovu toga i mi tvrdimo to što tvrdimo’.

Moguće je, monasi, da askete drugih škola ovako kažu: ‘Prijatelji, i mi posedujemo poverenje u Učitelja, posedujemo poverenje u njegovu Dhammu, do kraja se pridržavamo pravila morala i naši saputnici u Dhammi su nam dragi i bliski, bilo da se radi o nezaređenima ili onima koji su otišli u beskućnike. Pa kakva je onda tu razlika, prijatelji, kakav je nesklad, kakva nepodudarnost između vas i nas?’

Asketama drugih škola koji tako pitaju možete odgovoriti na ovaj način: ‘Kako to onda, prijatelji da je cilj samo jedan ili da ih ima mnogo?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih škola će vam ovako reći: ‘Prijatelji, cilj je jedan, a ne mnogi’.—‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen požudom ili za onoga ko je oslobođen požude?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih škola će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen požude, a ne za onoga ko je njome osvojen.’—‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen mržnjom ili za onoga ko je oslobođen mržnje?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih škola će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen mržnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.’—‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen obmanom ili za onoga ko je oslobođen obmana?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih škola će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen obmane, a ne za onoga ko je njome osvojen.’—‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen žudnjom ili za onoga ko je oslobođen žudnje?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih škola će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen žudnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.’—‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen vezanošću ili za onoga ko je oslobođen vezanosti?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih škola će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen vezanosti, a ne za onoga ko je njome osvojen.’—‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko vidi ili onoga ko ne vidi?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih škola će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko vidi, a ne za onoga ko ne vidi.’—‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se priklanja i suprotstavlja ili za onoga ko se ne priklanja i ne suprotstavlja?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih škola će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne priklanja i ne suprotstavlja, a ne za onoga onoga ko se priklanja i suprotstavlja.’—‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se ushićuje i uživa u umnožavanju ili za onoga ko se ne ushićuje i ne uživa u umnožavanju?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih škola će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne ushićuje i ne uživa u umnožavanju, a ne za onoga onoga ko se ushićuje i uživa u umnožavanju.’

Monasi, postoje ova dva gledišta: gledište postojanja i gledište nepostojanja. Svi askete ili bramani koji se oslanjaju na gledište postojanja, usvajaju gledište postojanja, prihvataju gledište postojanja, jesu suprotstavljeni gledištu nepostojanja. Svi askete ili bramani koji se oslanjaju na gledište nepostojanja, usvajaju gledište nepostojanja, prihvataju gledište nepostojanja, jesu suprotstavljeni gledištu postojanja.

Svi askete ili bramani koji ne razumeju u skladu sa istinom nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi sa ova dva gledišta jesu osvojeni požudom, osvojeni mržnjom, osvojeni obmanom, osvojeni žudnjom, osvojeni vezivanjem, ne vide, priklanjaju se i suprotstavljaju, ushićuju se i uživaju u umnožavanju. Oni nisu oslobođeni rođenja, starosti i smrti; od tuge, naricanja, bola, žalosti i očaja; oni nisu, kažem vam, oslobođeni od patnje.

A u svim onim asketama ili bramanima koji razumeju u skladu sa istinom nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi sa ova dva gledišta nema požude, nema mržnje, nema obmane, nema žudnje, nema vezivanja, oni vide, ne priklanjaju se i ne suprotstavljaju, ne ushićuju se i ne uživaju u umnožavanju. Oni su oslobođeni rođenja, starosti i smrti; tuge, naricanja, bola, žalosti i očaja; oni su, kažem vam, oslobođeni od patnje.

Monasi, postoje četiri vrste vezivanja. Koje četiri? Vezivanje za čulna zadovoljstva, vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale i vezivanje za učenje o sopstvu.

Iako neki askete i bramani tvrde da objašnjavaju kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja, oni ne opisuju u potpunosti kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja. Oni opisuju kompletno razumevanje vezivanja za čulna zadovoljstva, ali ne i kompletno razumevanje vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu. A zašto? Ti dobri askete i bramani ne razumeju ova tri načina vezivanja kakvi oni zaista jesu. i zato, iako tvrde da objašnjavaju kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja, oni opisuju samo kompletno razumevanje vezivanja za čulna zadovoljstva, ali ne i kompletno razumevanje vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.

Iako neki askete i bramani tvrde da objašnjavaju kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja… oni opisuju kompletno razumevanje vezivanja za čulna zadovoljstva i vezivanja za gledišta, ali ne i kompletno razumevanje vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu. A zašto? Ti dobri askete i bramani ne razumeju ova dva načina vezivanja… i zato opisuju samo kompletno razumevanje vezivanja za čulna zadovoljstva i vezivanje za gledišta, ali ne opisuju kompletno razumevanje vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.

Iako neki askete i bramani tvrde da objašnjavaju kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja… oni opisuju kompletno razumevanje vezivanja za čulna zadovoljstva, vezivanja za gledišta opisuju i vezivanja za pravila i rituale, ali ne i kompletno razumevanje vezivanja za učenje o sopstvu. A zašto? Ti dobri askete i bramani ne razumeju ovaj jedan način vezivanja… i zato opisuju samo kompletno razumevanje vezivanja za čulna zadovoljstva, vezivanje za gledišta i vezivanja za pravila i rituale, ali ne i kompletno razumevanje vezivanja za učenje o sopstvu.

Monasi, u takvom učenju i praksi jasno je da poverenje u učitelja nije dobro usmereno, da poverenje u učenje nije dobro usmereno, da pridržavanje pravila morala nije dobro usmereno i da ljubav među saputnicima u učenju nije dobro usmerena. A zašto? Zato što tako stoje stvari kada su učenje i praksa loše objavljeni i loše izloženi, ne oslobađaju, ne vode ka smirenju, kada ih je izložio neko ko nije potpuno probuđen.

Monasi, kada Tathagata, usavršeni i potpuno probuđeni, tvrdi da objašnjava kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja, on opisuje u potpunosti kompletno razumevanje svih vrsta vezivanja: kompletno razumevanje vezivanja za čulna zadovoljstva, vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.

Monasi, u takvom učenju i praksi jasno je da poverenje u učitelja jeste dobro usmereno, da poverenje u učenje jeste dobro usmereno, da pridržavanje pravila morala jeste dobro usmereno i da ljubav među saputnicima u učenju jeste dobro usmerena. A zašto? Zato što tako stoje stvari kada su učenje i praksa dobro objavljeni i dobro izloženi, kada oslobađaju, vode ka smirenju, kada ih je izložio neko ko je potpuno probuđen.

A šta je izvor, šta je poreklo te četiri vrste vezivanja, kako su ona rođena, kako su nastala? Te četiri vrste vezivanja imaju žudnju kao svoj izvor, žudnju kao svoje poreklo, one su rođene i nastale iz žudnje. A šta je izvor žudnje…? Žudnja kao svoj izvor ima osećaj… A šta je izvor osećaja…? Osećaj kao svoj izvor ima kontakt. A šta je izvor kontakta…? Kontakt kao svoj izvor ima šest osnova čula. A šta je izvor šest osnova čula…? Šest osnova čula kao svoj izvor ima u imenu-i-liku. A šta je izvor imena-i-lika…? Ime-i-lik kao svoj izvor ima svest. A šta je izvor svesti…? Svest kao svoj izvor ima mentalne obrasce. A šta je izvor mentalnih obrazaca…? Mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj izvor, neznanje kao svoje poreklo, oni su rođeni i nastali iz neznanja.

Monasi, kada je u monahu neznanje napušteno i nastalo istinsko znanje, tada sa slabljenjem neznanja i nastankom istinskog znanja on se više ne vezuje za čulna zadovoljstva, više se ne vezuje za gledišta, više se ne vezuje za pravila i rituale, više se ne vezuje za učenje o sopstvu. A kad se ne vezuje, tada nije uznemiren. Kada nije uznemiren, tada i sam dostiže nibbānu. Tada razume: ‘Nema više rođenja, proživljen je svetački život, učinjeno je što je trebalo učiniti, nema više preporađanja’.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.