Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima: “Monasi”.—“Poštovani gospodine”, odgovoriše oni. Onda Blaženi ovako reče:

„Monasi, Sāriputta je mudar; Sāriputta poseduje veliku mudrost; Sāriputta poseduje obimnu mudrost; Sāriputta poseduje radosnu mudrost; Sāriputta poseduje brzu mudrost; Sāriputta poseduje oštru mudrost; Sāriputta poseduje prodornu mudrost. Tokom pola meseca, monasi, Sāriputta je imao uvid u stanja jedno po jedno, kako su se dešavala. A Sāriputtin uvid u stanja jedno po jedno, kako su se dešavala, bio je ovakav:

Monasi, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, Sāriputta je dosegao i ostao na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i razmišljanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođene se iz osame.

A ta stanja na prvom stupnju zadubljenja—usmerenost misli, razmišljanje, ushićenje, zadovoljstvo i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, sabranost, spokojstvo i pažnja—ta stanja je on prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kada su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kada su prestala. Ovako je razumeo: ‘Zaista, ova stanja, ranije nisu postojala, pa su nastala; pošto su trajala, nestala su.’ I u pogledu tih stanja, nije njima bio privučen, odbijen, ostao je nezavistan, nevezan, slobodan, nepovezan, uma oslobođenog svih barijera. Razumeo je ovako: ‘Postoji prolaz dalje’ i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da on zaista postoji.

I opet, monasi, sa smirivanjem usmerenosti misli i razmišljanja, Sāriputta je dosegao i ostao na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i razmišljanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.

A ta stanja na drugom stupnju zadubljenja—samopouzdanje, ushićenje, zadovoljstvo i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, sabranost, spokojstvo i pažnja—ta stanja je on prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kada su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kada su prestala. Ovako je razumeo: … i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da ono zaista postoji.

I opet, monasi, sa bleđenjem i ushićenja, Sāriputta je ostao spokojan, te je sabran i jasno razumevajući, sa fizičkim osećajem zadovoljstva, dosegao i ostao na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!’

A ta stanja na trećem stupnju zadubljenja—spokojstvo, zadovoljstvo, sabranost, jasno razumevanje i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, sabranost, spokojstvo i pažnja—ta stanja je on prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kada su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kada su prestala. Ovako je razumeo: … i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da ono zaista postoji.

I opet, monasi, sa napuštanjem zadovoljstva i bola—kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti—Sāriputta je dosegao i ostao na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu.

A ta stanja na četvrtom stupnju zadubljenja—spokojstvo, ni bolan ni prijatan osećaj, čista sabranost zasnovana na spokojstvu, čista sabranost i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, sabranost, spokojstvo i pažnja—ta stanja je on prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kada su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kada su prestala. Ovako je razumeo: … i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da ono zaista postoji.

I opet, monasi, sa potpunim nadilaženjem opažanja oblika, sa nestankom opažanja čulnih utisaka, sa neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svestan da ‘prostor jeste beskonačan’, Sāriputta je dosegao i ostao u području beskrajnog prostora.

A ta stanja u području beskonačnog prostora—opažanje područja beskrajnog prostora i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, sabranost, spokojstvo i pažnja—ta stanja je on prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kada su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kada su prestala. Ovako je razumeo: … i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da ono zaista postoji.

I opet, monasi, sa potpunim nadilaženjem područja beskonačnog prostora, svestan da ‘svest jeste beskonačna’, Sāriputta je dosegao i ostao u području beskonačne svesti.

A ta stanja u području beskonačne svesti—opažanje sfere beskonačne svesti i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, sabranost, spokojstvo i pažnja—ta stanja je on prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kada su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kada su prestala. Ovako je razumeo: … i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da ono zaista postoji.

I opet, monasi, sa potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da ‘nema ničega’, Sāriputta je dosegao i ostao u području ničega.

A ta stanja u području ničega—opažanje područja ničega i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, sabranost, spokojstvo i pažnja—ta stanja je on prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kada su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kada su prestala. Ovako je razumeo: … i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da ono zaista postoji.

I opet, monasi, sa potpunim nadilaženjem područja ničega, Sāriputta je dosegao i ostao u području ni opažanja i neopažanja.

Izašao je sabran iz tog postignuća. Kad je to učinio, kontemplirao je prošla stanja, koja su nestajala i menjala se, ovako: ‘Zaista, ova stanja, ranije nisu postojala, pa su nastala; pošto su trajala, nestala su.’ I u pogledu tih stanja, nije njima bio privučen, odbijen, ostao je nezavistan, nevezan, slobodan, nepovezan, uma oslobođenog svih barijera. Razumeo je ovako: ‘Postoji prolaz dalje’ i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da on zaista postoji.

I opet, monasi, sa potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, Sāriputta je dosegao i ostao u području prestanka opažaja i osećaja. I njegove mentalne nečistoće behu razorene tako što je video sa mudrošću.

Izašao je sabran iz tog postignuća. Kad je to učinio, kontemplirao je prošla stanja, koja su nestajala i menjala se, ovako: ‘Zaista, ova stanja, ranije nisu postojala, pa su nastala; pošto su trajala, nestala su.’ I u pogledu tih stanja, nije njima bio privučen, odbijen, ostao je nezavistan, nevezan, slobodan, nepovezan, uma oslobođenog svih barijera. Razumeo je ovako: ‘Ne postoji prolaz dalje’ i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da on zaista ne postoji.

Monasi, ako bi se za bilo koga moglo s pravom reći: ‘On je dosegao veštinu i savršenost u plemenitoj vrlini, dosegao veštinu i savršenost u plemenitoj koncentraciji, dosegao veštinu i savršenost u plemenitoj mudrosti, dosegao veštinu i savršenost u plemenitom oslobođenju’, onda bi se to zaista za Sāriputtu moglo s pravom reći.

Monasi, ako bi se za bilo koga moglo s pravom reći: ‘On je sin Blaženog, rođen od njegovih grudi, rođen od njegovih usta, rođen od Dhamme, Dhamma ga je stvorila, on je baštinik Dhamme, a ne baštinik materijalnih stvari’, onda bi se to zaista za Sāriputtu moglo s pravom reći.

Monasi, nenadmašni točak Dhamme koji je pokrenuo Tathāgata zaista nastavlja da okreće Sāriputta.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.