(Uvod)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Istočnom parku, u Palati Migārine majke, zajedno sa mnogo svojih uglednih starijih učenika: poštovanim Sāriputtom, Mahā-Moggallānom, Mahā-Kassapom, Mahā-Kaććanom, Mahā-Kotthitom, Mahā-Kappinom, Mahā-Ćundom, Anuruddhom, Revatom, Ānandom i drugima.

Tom prilikom stariji monasi su podučavali i upućivali nove monahe. Neki stariji monasi su podučavali i upućivali deset novih monaha, neki su podučavali i upućivali dvadeset… trideset… četrdeset novih monaha. A novi monasi, pošto su ih podučavali i upućivali stariji monasi, brzo su napredovali.

A onda jednom prilikom—na uposatha dan, u vreme pavāranā praznika—Blaženi je sedeo na otvorenom, okružen monasima. Prešavši pogledom po okupljenima, on im se ovako obrati:

“Monasi, zadovoljan sam ovim napretkom, moj um je zadovoljan ovim napretkom. Zato budite još istrajniji da biste dosegli još nedosegnuto, postigli još nepostignuto, ostvarili još neostvareno. Ostaću zato upravo ovde u Sāvatthiju tokom Komuda dana punog Meseca, u četvrtom mesecu sezone monsuna.”

Monasi svuda unaokolo dočuše: “Blaženi će, kažu, ostati upravo ovde u Sāvatthiju tokom Komuda dana punog Meseca, četvrtog meseca sezone monsuna”. I ubrzo svi krenuše ka Sāvatiju da vide Blaženog.

Onda su stariji monasi još intenzivnije podučavali i upućivali mlade monahe. Neki stariji monasi su podučavali i upućivali deset novih monaha, neki su podučavali i upućivali dvadeset… trideset … četrdeset novih monaha. A novi monasi, pošto su ih podučavali i upućivali stariji monasi, dosegoše uzastopne stupnjeve višeg uvida.

I tada, na Komuda dan punog Meseca, u četvrtom mesecu sezone monsuna, Blaženi je sedeo na otvorenom, okružen monasima. Prešavši pogledom po okupljenima, on im se ovako obrati:

“Monasi, u ovoj zajednici nema dokonog razgovora, u ovoj zajednici nema naklapanja. Sastoji se od najboljeg materijala. Takva je ova sangha monaha, takva je ova zajednica. A takva zajednica je vredna podrške, vredna gostoprimstva, vredna prinošenja darova, vredna poštovanja, ona je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu—takva je ova sangha monaha, takva je ova zajednica. Retko se ovakva zajednica viđa na ovome svetu—takva je ova sangha monaha, takva je ova zajednica. Ovakva je zajednica vredna dugog putovanja makar i pešice, kako bi se videla—takva je ova sangha monaha, takva je ova zajednica.

U ovoj sanghi monaha ima monaha koji su arahanti, čija mentalna prljavština je uklonjena, koji su proživeli svetački život, učinili ono što je trebalo učiniti, odložili teret, dostigli istinski cilj, uništili okove bića i koji su potpuno oslobođeni krajnjim znanjem—takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha.

U ovoj sanghi monaha ima monaha koji će se, zato što su uništili pet nižih okova, preporoditi spontano [u Čistim boravištima] i tamo dosegnuti konačnu nibbānu, bez vraćanja iz tog sveta ovamo—takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha.

U ovoj sanghi monaha ima monaha koji su, sa uništavanjem tri okova i sa slabljenjem požude, mržnje i obmanutosti, postali jednom-povratnici, te će se na ovaj svet vratiti samo još jednom kako bi okončali svoju patnju—takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha.

U ovoj sanghi monaha ima monaha koji su, sa uništavanjem tri okova postali oni koji su “ušli u tok”, zauvek izbegli propast, sigurni da će se izbaviti od patnje, stalno napredujući ka probuđenju—takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha.

U ovoj sanghi monaha ima monaha koji žive posvećeni razvijanju četiri temelja sabranosti pažnje—takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha. U ovoj sanghi monaha ima monaha koji žive posvećeni razvijanju četiri vrste ispravnog napora—takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha… četiri osnove duhovne snage… pet sposobnost.. pet moći… sedam elemenata probuđenja… plemenitog osmostrukog puta—takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha.

U ovoj sanghi monaha ima monaha koji žive posvećeni razvijanju prijateljske ljubavi… saosećanja… sa-radosti… spokojstva… odbojnog kao objekta meditacije… percepcije prolaznosti—takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha. U ovoj sanghi monaha ima monaha koji žive posvećeni razvijanju sabranosti pažnje na dah.

(Sabranost pažnje na dah)

Monasi, kada se razvija i neguje sabranost pažnje na dah, to donosi veliki plod, veliku korist. Kada se razvija i neguje sabranost pažnje na dah, to usavršava četiri temelja sabranosti pažnje. Kada se razvijaju i neguju četiri temelja sabranosti pažnje, to usavršava sedam elemenata probuđenja. Kada se razvijaju i neguju sedam elemenata probuđenja, to donosi istinsko znanje i oslobađanje.

A kako to, monasi, razvijanje i negovanje sabranosti pažnje na dah donosi veliki plod, veliku korist?

Tako što monah ode u šumu, u podnožje nekog drveta ili u praznu kolibu; seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i ustali svoju pažnju pred sobom; neprekidno sabran, on udiše i, neprekidno sabran, on izdiše.

Kada načini dug udah, on zna: ‘Ovo je dug udah’; ili kada načini dug izdah, on zna: ‘Ovo je dug izdah’. Kada načini kratak udah, on zna: ‘Ovo je kratak udah’; ili kada načini kratak izdah, on zna: ‘Ovo je kratak izdah’. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću osećajući čitavo telo’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću osećajući čitavo telo’. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću smirujući telesni sklop’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću smirujući telesni sklop’.

Ovako sebe vežba: ‘Udisaću osećajući ushićenje’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću osećajući ushićenje’. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću osećajući zadovoljstvo’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću osećajući zadovoljstvo’. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću osećajući mentalni obrazac’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću osećajući mentalni obrazac’. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću smirujući mentalni obrazac’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću smirujući mentalni obrazac’.

Ovako sebe vežba: ‘Udisaću osećajući um’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću osećajući um’. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću ispunjavajući um radošću’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću ispunjavajući um radošću’. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću koncentrišući um’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću koncentrišući um’. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću oslobađajući um’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću oslobađajući um’.

Ovako sebe vežba: ‘Udisaću kontemplirajući prolaznost’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću kontemplirajući prolaznost’. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću kontemplirajući hlađenje strasti (virāga); ovako sebe vežba: ‘Izdisaću kontemplirajući hlađenje strasti’. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću kontemplirajući prestanak’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću kontemplirajući prestanak’. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću kontemplirajući napuštanje’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću kontemplirajući napuštanje’.

Monasi, na taj način razvijana i negovana sabranost pažnje na dah donosi veliki plod, veliku korist.

(Usavršavanje temelja sabranosti)

A kako to, monasi, negovana i razvijana sabranost pažnje na dah dovodi četiri temelja sabranosti do savršenstva?

Monasi, kad god monah, udišući dugi dah, zna: ‘Sada udišem dugi dah’; izdišući dugi dah, zna: ‘Sada izdišem dugi dah’; udišući kratak dah, zna: ‘Sada udišem kratak dah’; izdišući kratak dah, zna: ‘ Sada izdišem kratak dah’; kad god ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo, udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo, izdisaću’; kad god ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, izdisaću’—tada, monasi, on praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. Kažem vam, to je jedno telo među telima, naime telo disanja. Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet.

Monasi, kad god monah vežba ovako: ‘Udisaću osećajući ushićenje (pīti)’; vežba ovako: ‘Izdisaću osećajući ushićenje’; vežba ovako: ‘Udisaću osećajući zadovoljstvo’; vežba ovako: ‘Izdisaću osećajući zadovoljstvo’; vežba ovako: ‘Udisaću osećajući mentalni sklop’; vežba ovako: ‘Izdisaću osećajući mentalni sklop’; vežba ovako: ‘Udisaću smirujući mentalni sklop’; vežba ovako: ‘Izdisaću smirujući mentalni sklop’—tada, monasi, on praktikuje kontemplaciju osećaja kao osećaja, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. Kažem vam, to je jedan osećaj među osećajima, naime obraćanje pomne pažnje na udah i izdah. Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju osećaja kao osećaja, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet.

Monasi, kad god monah vežba ovako: ‘Udisaću osećajući um’; vežba ovako: ‘Izdisaću osećajući um’; vežba ovako: ‘Udisaću radujući um’; vežba ovako: ‘Izdisaću radujući um’; vežba ovako: ‘Udisaću koncentrišući um’; vežba ovako: ‘Izdisaću koncentrišući um’; vežba ovako: ‘Udisaću oslobađajući um’; vežba ovako: ‘Izdisaću oslobađajući um’—tada, monasi, on praktikuje kontemplaciju uma kao uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. Ja ne tvrdim da postoji razvijanje sabranosti pažnje na dah za onoga ko je rastresen, ko nije potpuno svestan. Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju uma kao uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet.

Monasi, kad god monah vežba ovako: ‘Udisaću kontemplirajući prolaznost’; vežba ovako: ‘Izdisaću kontemplirajući prolaznost’; vežba ovako: ‘Udisaću kontemplirajući razlaganje’; vežba ovako: ‘Izdisaću kontemplirajući razlaganje’; vežba ovako: ‘Udisaću kontemplirajući prestanak’; vežba ovako: ‘Izdisaću kontemplirajući prestanak’; vežba ovako: ‘Udisaću kontemplirajući napuštanje’; vežba ovako: ‘Izdisaću kontemplirajući napuštanje’—tada, monasi, on praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. Pošto je mudrošću uočio to što je napuštanje čežnje i potištenosti, on i nadalje pomno posmatra ispunjen spokojstvom. Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet.

Monasi, na taj način negovana i razvijana sabranost pažnje na dah dovodi četiri temelja sabranosti do savršenstva.

(Usavršavanje sedam elemenata probuđenja)

A kako to, monasi, negovana i razvijana četiri temelja sabranosti dovode sedam elemenata probuđenja do savršenstva?

Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet—tada se u njemu ustaljuje nepomućena sabranost. A kada god je u njemu ustaljena nepomućena sabranost—tada se u monahu začinje sabranost pažnje kao elemenat probuđenja; tada on taj elemenat razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.

Živeći sabran na taj način, on mudro ispituje, istražuje i proučava to stanje uz pomoć mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna. A kad god , živeći tako sabran, monah istražuje i proučava to stanje uz pomoć mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna—tada se u monahu začinje istraživanje pojava kao elemenat probuđenja; tada on taj elemenat razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.

U onome ko mudro ispituje, istražuje i proučava to stanje uz pomoć mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna, neiscrpna energija se javlja. I kad god se javi neiscrpna energija u monahu koji mudro ispituje, istražuje i proučava to stanje uz pomoć mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna—tada se u monahu začinje energija kao elemenat probuđenja; tada on taj elemenat razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.

U onome ko je probudio energiju, duhovno ushićenje se javlja. I kad god se javi duhovno ushićenje u monahu koji je probudio energiju—tada se u njemu začinje ushićenje kao elemenat probuđenja; tada on taj elemenat razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.

U onome ko je ushićen, telo i um se smiruju. I kad god telo i um postanu smireni u monahu koji je ushićen—tada se u njemu začinje smirenje kao elemenat probuđenja; tada on taj elemenat razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.

U onome čije je telo smireno i ko oseća zadovoljstvo, um postaje skoncentrisan. I kad god um postane skoncentrisan u monahu čije je telo smireno i koji oseća zadovoljstvo—tada se u njemu začinje koncentracija kao elemenat probuđenja; tada on taj elemenat razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.

On pomno i sa spokojstvom posmatra um koji je tako skoncentrisan. I kad god monah pomno i sa spokojstvom posmatra um koji je tako skoncentrisan—tada se u njemu začinje spokojstvo kao elemenat probuđenja; tada on taj elemenat razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.

Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju osećaja kao osećaja, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet… [dalje se ponavlja kao u pasusima 30-36]… tada se u njemu začinje spokojstvo kao elemenat probuđenja; tada on taj elemenat razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.

Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju uma kao uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet… [dalje se ponavlja kao u pasusima 30-36]… tada se u njemu začinje spokojstvo kao elemenat probuđenja; tada on taj elemenat razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.

Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet… [dalje se ponavlja kao u pasusima 30-36]… tada se u njemu začinje spokojstvo kao elemenat probuđenja; tada on taj elemenat razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.

Monasi, na taj način negovana i razvijana četiri temelja sabranosti pažnje dovode sedam elemenata probuđenja do savršenstva.

(Usavršavanje istinskog znanja i oslobođenja)

A kako to, monasi, negovani i razvijani sedam elemenata probuđenja dovode istinsko znanje i oslobođenje do savršenstva?

Tako što, monasi, monah razvija sabranost pažnje kao elemenat probuđenja, koji je potpomognut osamom, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u napuštanju. Tako što razvija istraživanje pojava kao elemenat probuđenja… Tako što razvija energiju kao elemenat probuđenja… Tako što razvija ushićenje kao elemenat probuđenja… Tako što razvija smirenje kao elemenat probuđenja… Tako što razvija koncentraciju kao elemenat probuđenja… Tako što razvija spokojstvo kao elemenat probuđenja, koji je potpomognut osamom, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u napuštanju.

Monasi, na taj način negovani i razvijani sedam elemenata probuđenja dovode istinsko znanje i oslobođenje do savršenstva.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.