Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo u Kosambiju, u Ghositinom parku.

A tom prilikom monasi u Kosambiju su se svađali i prepirali, bili duboko podeljeni, povređujući jedni druge verbalnim bodežima.

Onda neki monah otide do Blaženog, pa pošto mu se poklonio, sede sa strane i reče: „Poštovani gospodine, monasi u Kosambiju se svađaju i prepiru, duboko su podeljeni, povređujući jedni druge verbalnim bodežima. Bilo bi dobro, poštovani gospodine, ako bi Blaženi iz saosećanja posetio te monahe.“

Blaženi ćutke prihvati poziv.

I tako Blaženi otide do onih monaha i reče im: „Dosta je, monasi, neka ne bude svađa, prepirki, sukoba i sporova.“ Kada to bi rečeno, neki monah reče Blaženom: „Čekajte, poštovani gospodine! Neka Blaženi, Gospodar Dhamme, bude spokojan i uživa u ovom prijatnom boravištu ovde i sada. Mi smo ti koji ćemo biti odgovorni za te svađe, prepirke, sukobe i sporove.“

Po drugi put… Po treći put Blaženi reče: „Dosta je, monasi, neka ne bude svađa, prepirki, sukoba i sporova.“ Po treći put onaj monah reče Blaženom: „Čekajte, poštovani gospodine!… Mi smo ti koji ćemo biti odgovorni za te svađe, prepirke, sukobe i sporove.“

Onda, kada je svanulo, Blaženi se obuče, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te ode u Kosambi u prošenje hrane. Kad je tako isprosio hranu po Kosambiju i vratio se, posle obroka, pospremi on mesto na kojem je boravio, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te tako stojeći izreče ove stihove:

Gde mnogo glasova u isto vreme govore,
niko sebe neznalicom ne smatra;
iako Sangha jeste podeljena,
niko to sebi ne pripisuje za greh.

Zaboravili su na promišljen govor,
pričaju opsednuti pukim rečima.
Neobuzdanih usta, brbljaju što im na um padne;
i niko ne zna šta ga goni da tako radi.

’Psovao me je, tukao,
pobedio me je i orobio’,
u onima koji tako misle,
mržnja se nikad ne smiruje.

Mržnjom se mržnja
zaista nikad ne smiruje,
mržnja se nemržnjom smiruje;
to je zakon večni.

Mnogi ne razumeju ovde
da sebe obuzdati treba,
ali oni koji to shvate,
svađe svoje smiruju lako.

Kostolomci i ubice,
oni što kradu stoku, konje i imetak,
oni što poharaju čitav kraj—
ako i takvi mogu da delaju zajedno
zašto je vama to nedostižno?

Ako naiđeš na mudrog saputnika,
čistih dela, čvrstog u vrlini,
prevladavši prepreke sve,
takvom se obradovan i sabran pridruži.

Ako ne naiđeš na mudrog saputnika,
čistih dela, čvrstog u vrlini,
tada k’o kralj što zemlju u boju izgubi
ili slon u šumi, sam se zaputi.

Bolje je živeti sam,
jer nema drugarstva sa budalom.
Sam se kreći i ne čini ništa loše,
zadovoljan i s malim, k’o slon u šumi samotan.“

Pošto je, tako stojeći, izrekao ove stihove, Blaženi se zaputi u selo Bālakaloṇakāra. A tada je poštovani Bhagu živeo u selu Bālakaloṇakāra. Kada poštovani Bhagu izdaleka ugleda Blaženog kako dolazi, pripremi mesto za njega i vodu za pranje nogu. Blaženi sede na unapred pripremljeno mesto i opra noge. A poštovani Bhagu se pokloni Blaženom, sede sa strane i Blaženi mu ovako reče: „Nadam se da ti dobro ide vežbanje, monaše, nadam se da si se udobno smestio, nadam se da nemaš poteškoća da isprosiš hranu“.

„Dobro mi je, Blaženi, udobno mi je i nemam poteškoća da isprosim hranu.“

Na to Blaženi pouči, ohrabri, nadahnu i obradova poštovanog Bhagua govorom o Dhammi, posle čega ustade sa svog mesta i otide u Istočni bambusov gaj.

U to vreme poštovani Anuruddha, poštovani Nandija i poštovani Kimbila živeli su u Istočnom bambusovom gaju. Čuvar šume ugledao je Blaženog još izdaleka i reče mu: „Ne ulazi u ovu šumu, isposniče. U njoj se nalaze tri mladića koja tu traže svoju dobrobit. Nemoj ih uznemiravati.“

A poštovani Anuruddha je čuo čuvara šume kako razgovara sa Blaženim, te mu doviknu: „Prijatelju, čuvaru šume, ne sprečavaj Blaženog da uđe. To je naš učitelj, Blaženi, koji nam dolazi.“ Potom poštovani Anuruddha otide do poštovanog Nandiye i poštovanog Kimbile i reče im: „Hajdete, poštovani prijatelji hajdete! Naš učitelj, Blaženi, došao je.“

I tako sva trojica dočekaše Blaženog. Jedan od njega prihvati zdelu i gornji ogrtač, drugi pripremi mesto za sedenje, a treći donese vode za pranje nogu. Blaženi sede na pripremljeno sedište i opra noge. Onda se sva trojica poštovanih pokloniše Blaženom i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli sa strane, Blaženi im reče: „Nadam se da vam dobro ide vežbanje, Anuruddha, nadam se da ste se dobro smestili, nadam se da nemate poteškoća da isprosite hrane.“

Dobro nam ide, Blaženi, dobro smo se smestili i nemamo poteškoća da isprosimo hranu.“

„Nadam se, Anuruddha, da živite u slozi, poštujete jedan drugog, ne svađate se, kad ste zajedno kao mleko i voda da se pomešaju, jedan na drugog gledate s ljubavlju.“

„Svakako, poštovani gospodine, da živimo u slozi, poštujemo jedan drugog, ne svađamo se, kad smo zajedno kao mleko i voda da se pomešaju, jedan na drugog gledamo s ljubavlju.“

„Ali kako, Anuruddho, uspevate da tako živite?“

„Poštovani gospodine, o tome ja ovako mislim: ’Dobitak je za mene, veliki je dobitak za mene, da živim sa takvim saputnicima u svetačkom životu.’ I tako telesne postupke ispunjavam prijateljskom ljubavlju prema njima, i javno i privatno; verbalne postupke ispunjavam prijateljskom ljubavlju prema njima, i javno i privatno; mentalne postupke ispunjavam prijateljskom ljubavlju prema njima, i javno i privatno. Ovako razmišljam: ’Zašto ne bih ostavio po strani ono što želim da radim i uradio ono što ovi poštovani žele da urade?’ Onda stavim po strani i uradim ono što ovi poštovani žele da urade. Poštovani gospodine, mi smo različiti u telu, ali jedinstveni u umu.

Poštovani Nandiya i poštovani Kimbila su svaki slično govorili, te dodadoše: ’Tako mi, poštovani gospodine, živimo u slozi, poštujemo jedan drugog, ne svađamo se, kad smo zajedno kao mleko i voda da se pomešaju, jedan na drugog gledamo s ljubavlju’.“

„Dobro je, Anuruddha. Nadam se da sva trojica živite marljivi, predani i odlučni.“

„Svakako, poštovani gospodine, da živimo marljivi, predani i odlučni.“

„Ali kako, Anuruddho, uspevate da tako živite?“

„Poštovani gospodine, što se toga tiče, ko god se od nas prvi vrati iz sela, iz prošenja hrane, priprema mesta za sedenje, vodu za piće i pranje zdela, na mesto stavlja posudu za otpatke. Ko god se od nas vrati poslednji, jede ono što je preostalo, ukoliko želi; inače, baci to na mesto gde nema trave ili sipa u vodu u kojoj nema živih bića. Rasprema sedišta i odnosi vodu za piće i pranje zdela. Odnosi posudu za otpatke, pošto ju je oprao, te počisti mesto na kojem se jede. Ko god da primeti da su posude sa vodom za piće, pranje zdela ili čišćenje toaleta skoro prazne, pobrine se da ih napuni. Ako su mu teške da ih nosi, pozove rukom nekoga u pomoć i oni je prenesu zajedničkim snagama, ali zbog svega toga mi ne prekidamo plemenitu ćutnju. Umesto toga, svakih pet dana okupimo se i celu noć razgovaramo o Dhammi. Tako živimo marljivi, predani i odlučni.“

„Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali dok tako sva trojica živite marljivi, predani i odlučni, jeste li dostigli bilo kakvo više ljudsko stanje, istaknutost u znanju i viđenju dostojnu plemenitih, ugodno boravište?“

„Poštovani gospodine, dok ovde živimo marljivi, predani i odlučni, opažamo i svetlost i viziju oblika. Ubrzo zatim svetlost i vizija oblika nestaju, ali mi nismo otkrili uzrok tome.“

„Treba da otkrijete uzrok tome, Anuruddha. Pre svog probuđenja, dok sam još uvek bio tek neprobuđeni bodhisatta. i ja sam opažao i svetlost i viziju oblika. Ubrzo zatim svetlost i vizija oblika su nestali. I ja pomislih: ’Šta je urok i razlog da su svetlost i vizija oblika su nestali?’ Onda sam ovako razmišljao: ’Sumnja se u meni javila, te je zbog sumnje koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali. Tako ću postupati da se u meni sumnja više u meni ne pojavi’.

Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv, predan i odlučan, opažao sam i svetlost i viziju oblika. Ubrzo zatim svetlost i vizija oblika su nestali. I ja pomislih: ’Šta je urok i razlog da su svetlost i vizija oblika su nestali?’ Onda sam ovako razmišljao: ’Nepažnja se u meni javila, te je zbog nepažnje koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali. Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja više u meni ne pojave’.

Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ’Tromost i tupost su se u meni javili, te je zbog tromosti i tuposti koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali. Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja, niti tromost i tupost više u meni ne pojave’.

Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ’Strah se u meni javio, te je zbog straha koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali’. Kao kada čovek krene na put i na nekom mestu ubice iskoče pred njega; u njemu bi se javio strah zbog toga. Isto tako, strah se javio u meni… svetlost i vizija oblika su nestali. [I ja pomislih:] ’Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja, ni tromost i tupost, niti strah više u meni ne pojave’.

Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ’Oduševljenje se u meni javilo, te je zbog oduševljenja koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali’. Kao kada čovek traži vrata ka skrivenom blagu i odjednom se nađe pred petoro vrata ka skrivenom blagu; u njemu bi se javilo oduševljenje zbog toga. Isto tako, oduševljenje se javio u meni… svetlost i vizija oblika su nestali. [I ja pomislih:] ’Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni strah, niti oduševljenje više u meni ne pojave’.

Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ’Inertnost se u meni javila, te je zbog inertnosti koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali’. Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni oduševljenje, niti inertnost više u meni ne pojave’.

Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ’Višak energije se u meni javio, te je zbog viška energije koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali’. Kao kada bi čovek čvrsto uhvatio prepelicu sa obe ruke; ona bi na tom mestu izdahnula. Isto tako, višak energije se javio u meni… svetlost i vizija oblika su nestali. [I ja pomislih:] ’Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni inertnost, niti višak energije više u meni ne pojave’.

Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ’Manjak energije se u meni javio, te je zbog manjka energije koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali’. Kao kada bi čovek mlako uhvatio prepelicu sa obe ruke; ona bi iz ruku pobegla. Isto tako, manjak energije se javio u meni… svetlost i vizija oblika su nestali. [I ja pomislih:] ’Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni višak energije, niti manjak energije više u meni ne pojave’.

Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ’Čežnja se u meni javila, te je zbog čežnje koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali. Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni manjak energije, niti čežnja više u meni ne pojave’.

Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ’Opažanje raznolikosti se u meni javilo, te je zbog opažanja raznolikosti koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali. Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni čežnja, niti opažanje raznolikosti više u meni ne pojave’.

Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ’Prezaokupljnost vidljivim oblicima se u meni javila, te je zbog prezaokupljnost vidljivim oblicima koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali. Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni opažanje raznolikosti, niti prezaokupljnost vidljivim oblicima više u meni ne pojave’.

Kada sam, Anuruddha, razumeo da sumnja jeste nedostatak uma, napustio sam sumnju, jedan od nedostataka uma. Kada sam razumeo da nepažnja… tromost i tupost… strah… oduševljenje… inertnost… višak energije… manjak energije… čežnja… opažanje raznolikosti… prezaokupljnost vidljivim oblicima jeste nedostatak uma, napustio sam prezaokupljnost vidljivim oblicima, jedan od nedostataka uma.

Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv, predan i odlučan, opažao sam svetlost, ali ne i viziju oblika; video sam oblike, ali nisam opažao svetlost, čak po čitavu noć ili čitav dan ili čitav dan i noć. I pomislih: ’Šta je urok i razlog tome?’ Onda sam ovako razmišljao: ’U prilici kada nisam bio fokusiran na znak oblika, već sam se fokusirao na znak svetlosti, tada sam opažao svetlost, ali nisam video oblike. U prilici kada nisam bio fokusiran na znak svetlosti, već sam se fokusirao na znak oblika, tada sam video oblike, ali nisam opažao svetlost, čak po čitavu noć, čitav dan ili čitav dan i noć.

Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv, predan i odlučan, opažao sam ograničenu svetlost i video ograničene oblike; opažao sam nemerljivu svetlost i video nemerljive oblike, čak po čitavu noć, čitav dan ili čitav dan i noć. I pomislih: ’Šta je urok i razlog tome?’ Onda sam ovako razmišljao: ’U prilici kada je koncentracija ograničena, moje viđenje je ograničeno; a sa ograničenim viđenjem opažao sam ograničenu svetlost i ograničene oblike. Ali u prilici kada je koncentracija nemerljiva, moje viđenje je nemerljivo; a sa nemerljivim viđenjem opažao sam nemerljivu svetlost i nemerljive oblike, čak po čitavu noć, čitav dan ili čitav dan i noć’.

Kada sam, Anuruddha, razumeo da sumnja jeste nedostatak uma, napustio sam sumnju, jedan od nedostataka uma. Kada sam razumeo da nepažnja jeste nedostatak uma, napustio sam nepažnju… napustio sam tromost i tupost… napustio sam strah… napustio sam oduševljenje… napustio sam inertnost… napustio sam višak energije… napustio sam manjak energije… napustio sam čežnju… napustio sam opažanje raznolikosti… napustio sam prezaokupljnost vidljivim oblicima, jedan od nedostataka uma. Tada pomislih: ’Napustio sam te nedostatke uma. A sada ću razvijati koncentraciju na tri načina’.

„Odmah zatim, Anuruddha, razvio sam koncentraciju, sa usmerenošću misli i istraživanjem; razvio sam koncentraciju bez usmerenosti misli, već samo sa istraživanjem; razvio sam koncentraciju bez usmerenosti misli i bez istraživanja; razvio sam koncentraciju sa ushićenjem; razvio sam koncentraciju bez ushićenja; razvio sam koncentraciju praćenju užitkom; razvio sam koncentraciju praćenu spokojstvom.

Kada sam, Anuruddha, razvio sam koncentraciju, sa usmerenošću misli i istraživanjem… kada sam razvio koncentraciju praćenu spokojstvom, znanje i viđenje se javiše u meni: ’Moje oslobođenje je nepokolebljivo; ovo je moje poslednje rođenje; nema više preporađanja’.“

Tako reče Blaženi. Zadovolja, poštovani ANuruddha se obradova rečima Blaženog.