Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.“—„Da, poštovani gospodine“, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

BUDALA

„Monasi, postoje ove tri karakteristike budale, obeležja budale, svojstva budale. Koja tri? Budala je onaj ko misli loše misli, govori loše reči i čini loša dela. Ako budala ne bi bio takav, kako bi ga mudar mogao prepoznati na ovaj način: ’Ova osoba je budala, loš čovek’? Ali pošto budala jeste onaj ko misli loše misli, govori loše reči i čini loša dela, mudar ga prepoznaje na ovaj način: ’Ova osoba je budala, loš čovek’.

Budala oseća bol i tugu ovde i sada na tri načina. Ako budala sedi u društvu, na ulici ili trgu, i ljudi raspravljaju o nekim važnim i značajnim stvarima, tada, ako je budala taj koji ubija živa bića, uzima što mu nije dato, upušta se u nedolične seksualne odnose, laže i opija se, a to je sve osnova nemara, on razmišlja ovako: ’Ovi ljudi raspravljaju o nekim važnim i značajnim stvarima; takve stvari su povezane sa mnom, drugi vide da se u njih upuštam’. To je prva vrsta bola i tuge koju budala oseća ovde i sada.

I opet, kada uhvate nekog lopova, budala vidi da ga kraljevi stavljaju na razne muke. Tako ga osuđuju na bičevanje, udarce štapom, udarce batinom, odsecanje šake, odsecanje stopala, odsecanje i šake i stopala, odsecanje ušiju, odsecanje nosa, odsecanje i ušiju i nosa, na 'lonac vruće kaše', 'brijanje školjke', 'Rahuova usta', 'vatreni venac', 'vatrene ruke', 'vlati trave', 'suknju od traka', 'crnu antilopu', na 'meso sa kuke', 'novčiće', 'obradu kiselinom', 'osovinu', 'slamnatu prostirku', polivanje vrelim uljem, da ga psi rastrgnu, da bude živ nataknut na kolac, na odsecanje glave mačem. Onda budala razmišlja ovako: ’Zbog loših postupaka kao što su ovi, kada uhvate nekog lopova, kraljevi ga stavljaju na razne muke: tako ga osuđuju na bičevanje… na odsecanje glave mačem. Takve stvari su povezane sa mnom, drugi vide da se u njih upuštam’. To je druga vrsta bola i tuge koju budala oseća ovde i sada.

I opet, kad budala sedi na stolici, leži u krevetu ili se pruži po podu, tada ga loša dela koja učini u prošlosti—njegova loša telesna, verbalna i mentalna nedela—prekriju, zasene i zaokruže. Baš kao što senka visokog planinskog vrha uveče prekrije, zaseni i zaokruži zemlju, isto tako kad budala sedi na stolici, leži u krevetu ili se pruži po podu, tada ga loša dela koja učini u prošlosti—njegova loša telesna, verbalna i mentalna nedela—prekriju, zasene i zaokruže. Onda budala razmišlja ovako: ’Nisam činio ono što je dobro, nisam činio ono što je korisno, nisam sebi načinio sklonište od jada. Činio sam ono što je loše, činio sam ono što je okrutno, činio sam ono što je rđavo. Kada umrem, naći ću se na mestu namenjenom onima koji nisu činili ono što je dobro… koji su činili ono što je rđavo’. On tuguje, žali i nariče, plače udarajući se u grudi i postaje rastresen. To je treća vrsta bola i tuge koju budala oseća ovde i sada.

Budala koja se prepustila lošim postupcima telom, govorom i mišlju, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu.

ČISTILIŠTE

Ako ima bilo šta za šta bi se s pravom moglo reći: ’To zaista niko ne bi trebalo da poželi, niko da teži, to je zaista bolno’, onda bi s pravom to trebalo reći za čistilište, jer je zaista teško pronaći poređenje za patnju u čistilištu“.

Kad ovo bi rečeno, neki monah upita Blaženog: „Ali, poštovani gospodine, je li ipak moguće dati neko poređenje?“

„Može, monaše“, reče Blaženi. „Monasi, zamislite da uhvate lopova i odvedu ga pred kralja, govoreći: ’Gospodaru, evo ga lopov. Odredite kojom kaznom da bude kažnjen’. Na to kralj odgovori: ’Idite i u zoru izbodite ovog čoveka sa stotinu kopalja’. I izbodu ga u zoru sa stotinu kopalja. Onda u podne kralj upita: ’Šta je bilo sa onim čovekom?’—’Gospodaru, još uvek je živ’. Na to kralj naredi: ’Idite i u podne izbodite tog čoveka sa stotinu kopalja’. I izbodu ga u podne sa stotinu kopalja. Onda uveče kralj upita: ’Šta je bilo sa onim čovekom?’—’Gospodaru, još uvek je živ’. Na to kralj naredi: ’Idite i uveče izbodite tog čoveka sa stotinu kopalja’. I izbodu ga uveče sa stotinu kopalja. Šta mislite, monasi? Hoće li taj čovek iskusiti bol i muku zato što je izboden sa trista kopalja?“

„Poštovani gospodine, taj čovek bi iskusio bol i muku kada bi bio uboden samo jednim kopljem, a kamoli sa trista.“

Na to, uzevši mali kamen veličine njegove pesnice, Blaženi se obrati monasima ovako: „Šta mislite, monasi? Šta je veće, ovaj mali kamen, veličine moje pesnice, koji držim u ruci ili Himalaji, kralj među planinama?“

„Poštovani gospodine, taj mali kamen, veličine pesnice, koji Blaženi drži u ruci jeste beznačajan u odnosu na Himalaje, kralja među planinama; nije ni njihov delić, to dvoje ne mogu se porediti.“

„Isto tako, bol i muka koju bi taj čovek iskusio kada bi bio proboden sa trista kopalja jeste beznačajan u odnosu na patnje u čistilištu; nije ni njihov delić, to dvoje ne mogu se porediti.

Čuvari čistilišta muče ga tako što ga zakivaju na pet mesta. Usijanim gvožđem zakivaju mu jednu šaku, usijanim gvožđem zakivaju mu drugu šaku, usijanim gvožđem zakivaju mu jedno stopalo, usijanim gvožđem zakivaju mu drugo stopalo, usijanim gvožđem zakivaju mu stomak. Tako on oseća bolne, razdiruće, probadajuće osećaje. I ne umire sve dok njegov loš postupak nije iscrpeo svoju posledicu.

Zatim ga čuvari čistilišta obore i delju deo po deo sekirama. Tako on oseća bolne, razdiruće, probadajuće osećaje. I ne umire sve dok njegov loš postupak nije iscrpeo svoju posledicu.

Zatim ga čuvari čistilišta okrenu, tako da su mu stopala nagore, a glava nadole, te ga delju deo po deo sekirama. Tako on oseća bolne, razdiruće, probadajuće osećaje. I ne umire sve dok njegov loš postupak nije iscrpeo svoju posledicu.

Zatim ga čuvari čistilišta vežu za kočije i vuku ga tamo-amo preko zemlje koja je u plamenu, bukti i usijana je. Tako on oseća bolne, razdiruće, probadajuće osećaje. I ne umire sve dok njegov loš postupak nije iscrpeo svoju posledicu.

Zatim ga čuvari čistilišta nateraju da se penje i silazi niz ogromno brdo užarenog ugljevlja, koje bukti i usijano je. Tako on oseća bolne, razdiruće, probadajuće osećaje. I ne umire sve dok njegov loš postupak nije iscrpeo svoju posledicu.

Zatim ga čuvari čistilišta okrenu, tako da su mu stopala nagore, a glava nadole, te ga urone u usijan metalni kotao, koje se puši, bukti i usijan je. U njemu se on kuva u kovitlacu pene. I dok se kuva u kovitlacu pene, čas izroni, pa uroni, čas se zavrti. Tako on oseća bolne, razdiruće, probadajuće osećaje. I ne umire sve dok njegov loš postupak nije iscrpeo svoju posledicu.

Zatim ga čuvari čistilišta bace u Veliko čistilište. A što se tiče Velikog čistilišta, monasi:

Ima četiri ugla i sagrađen je
sa četvoro vrata, na svakoj strani po jedna.
Zidovi mu gvozdeni, svuda unaokolo
a pokriven gvozdenim krovom.
I pod mu je od gvožđa sačinjen
te zagrejan tako da se usija.
Veličina mu je stotinu yođana;
stoji tako, muka prepun.

Monasi, mogao bih vam pričati na bezbroj načina o čistilištu. Toliko načina da je teško naći poređenje za sve muke u njemu.

SVET ŽIVOTINJA

Monasi, ima životinja koje se hrane travom. One jedu tako što pregrizu zubima zelenu ili suvu travu. A koje se to životinje hrane travom? Slonovi, konji, stoka, magarci, koze i jeleni, kao i druge slične životinje. Budala koja je ranije uživala u ukusima ovde i činila loša dela ovde, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u društvu životinja koje se hrane travom.

Postoje životinje koje se hrane izmetom. Nanjuše izmet izdaleka i jurnu ka njemu, misleći: ’Hrana, hrana!’ Baš kao što bramani pojure kad namirišu žrtveni obred, misleći: ’Hrana, hrana!’ isto tako i ove životinje koje se hrane izmetom, kad namirišu izmet izdaleka, pojure ka njemu, misleći: ’Hrana, hrana!’ A koje se to životinje hrane izmetom? Živina, svinje, psi i šakali, kao i druge slične životinje. Budala koja je ranije uživala u ukusima ovde i činila loša dela ovde, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u društvu životinja koje se hrane izmetom.

Postoje životinje koje se rode, ostare i umru u mraku. A koje se to životinje rode, ostare i umru u mraku? Moljci, crvi i gliste, kao i druge slične životinje. Budala koja je ranije uživala u ukusima ovde i činila loša dela ovde, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u društvu životinja koje se rode, ostare i umru u mraku.

Postoje životinje koje se rode, ostare i umru u vodi. A koje se to životinje rode, ostare i umru u vodi? Ribe, kornjače i krokodili, kao i druge slične životinje. Budala koja je ranije uživala u ukusima ovde i činila loša dela ovde, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u društvu životinja koje se rode, ostare i umru u vodi.

Postoje životinje koje se rode, ostare i umru u truleži. A koje se to životinje rode, ostare i umru u truleži? One životinje koje se rode, ostare i umru u truloj ribi, u trulom lešu, usmrdelom testu, u septičkoj jami ili u odvodnom kanalu. Budala koja je ranije uživala u ukusima ovde i činila loša dela ovde, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u društvu životinja koje se rode, ostare i umru u truleži.

Monasi, mogao bih vam pričati na bezbroj načina o svetu životinja, na toliko načina da je teško naći poređenje za sve muke u svetu životinja.

Monasi, zamislite da neki čovek baci obruč da pluta u velikom okeanu, te ga istočni vetar pogura na zapad, a zapadni vetar pogura na istok, severni vetar ga pogura na jug, a južni vetar ga pogura na sever. I zamislite da u tom okeanu živi slepa kornjača, koja svakih sto godina izranja na površinu. Šta mislite, monasi? Da li bi slepa kornjača uspela da proturi glavu kroz taj obruč?“

„Možda bi joj jednom uspelo, poštovani gospodine, posle jako dugog vremena.“

„Monasi, kažem vam, manje bi vremena trebalo slepoj kornjači da proturi glavu kroz taj obruč, nego budali, kada jednom ode u čistilište, da se ponovo rodi kao ljudsko biće. A zašto? Zato što tamo nema praktikovanja Dhamme, nema praktikovanja onoga što jeste ispravno, nema činjenja onoga što jeste korisno, nema sticanja zasluga. Tako preovlađuje uzajamno proždiranje i pokolj slabih.

Ako se, pre ili kasnije, na kraju dugog perioda, ta budala ponovo rodi kao ljudsko biće, rađa se u porodici niskog porekla—u porodici izopštenika, lovaca, pletača bambusa, kolara ili onih koji se hrane đubretom—onoj koja je siromašna, sa malo toga za jelo i piće, teško preživljava, u kojoj tek retko nađe hranu i odeću; uz to, ružan je, neugledan i deformisan, bolestan, slep, obogaljenih ruku, hrom ili paralizovan; ne dobija ni hranu ni piće, odeću, prevoz, cvetne vence, mirise i kreme za kožu, krevet, prenoćište, ni svetlo; onda telom, govorom i mišlju čini nedela, pa pošto tako radi, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu.

Monasi, zamislite da kockar svojim prvim nesrećnim bacanjem kocki izgubi dete, žene i sav imetak, te i on sam postane rob, ipak je takvo nesrećno bacanje zanemarljivo; daleko je nesrećnije bacanje kada se budala koja čini nedela telom, govorom i mišlju, posle sloma tela, posle smrti, preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Takav je potpuna i istinska budala.

MUDRAC

Monasi, postoje ove tri karakteristike mudraca, obeležja mudraca, svojstva mudraca. Koja tri? Mudrac je onaj ko misli dobre misli, govori dobre reči i čini dobra dela. Ako mudrac ne bi bio takav, kako bi ga mudar mogao prepoznati na ovaj način: ’Ova osoba je mudrac, dobar čovek’? Ali pošto mudrac jeste onaj ko misli dobre misli, govori dobre reči i čini dobra dela, mudar ga prepoznaje na ovaj način: ’Ova osoba je mudrac, dobar čovek’.

Mudrac oseća zadovoljstvo i radost ovde i sada na tri načina. Ako mudrac sedi u društvu, na ulici ili trgu, i ljudi raspravljaju o nekim važnim i značajnim stvarima, tada, ako je mudrac taj koji je odustao od ubijanja živih bića, uzimanja onoga što mu nije dato, nedoličnih seksualnih odnosa, laganja i opijanja, a što je sve osnova nemara, on razmišlja ovako: ’Ovi ljudi raspravljaju o nekim važnim i značajnim stvarima; takve stvari nisu povezane sa mnom, drugi vide da se u njih ne upuštam’. To je prva vrsta zadovoljstva i radosti koju mudrac oseća ovde i sada.

I opet, kada uhvate nekog lopova, mudrac vidi da ga kraljevi stavljaju na razne muke… (isto kao u pasusu 4)… Onda mudrac razmišlja ovako: ’Zbog loših postupaka kao što su ovi, kada uhvate nekog lopova, kraljevi ga stavljaju na razne muke. Takve stvari nisu povezane sa mnom, drugi me ne vide da se u njih upuštam’. To je druga vrsta zadovoljstva i radosti koju mudrac oseća ovde i sada.

I opet, kad mudrac sedi na stolici, leži u krevetu ili se pruži po podu, tada ga dobra dela koja učini u prošlosti—njegova dobra telesna, verbalna i mentalna dela—prekriju, zasene i zaokruže. Baš kao što senka visokog planinskog vrha uveče prekrije, zaseni i zaokruži zemlju, isto tako kad mudrac sedi na stolici, leži u krevetu ili se pruži po podu, tada ga dobra dela koja učini u prošlosti—njegova dobra telesna, verbalna i mentalna dela—prekriju, zasene i zaokruže. Onda mudrac razmišlja ovako: ’Nisam činio ono što je loše, nisam činio ono što je okrutno, nisam činio ono što je rđavo. Činio sam ono što je dobro, činio sam ono što je korisno, načinio sam sebi sklonište od jada. Kada umrem, naći ću se na mestu namenjenom onima koji nisu činili ono što je loše… koji su sebi načinili sklonište od jada’. On ne tuguje, ne žali, niti nariče, ne plače udarajući se u grudi i ne postaje rastresen. To je treća vrsta zadovoljstva i radosti koju mudrac oseća ovde i sada.

Mudrac koja se prepustio dobrim postupcima telom, govorom i mišlju, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se na srećnom odredištu, čak na nebu.

NEBO

Ako ima bilo šta za šta bi se s pravom moglo reći: ’To je zaista ono što bi neko trebalo da poželi, da teži, to je zaista prijatno’, onda bi s pravom to trebalo reći za nebo, jer je zaista teško pronaći poređenje za sreću na nebu“.

Kad ovo bi rečeno, neki monah upita Blaženog: „Ali, poštovani gospodine, je li ipak moguće dati neko poređenje?“

„Može, monaše“, reče Blaženi. „Monasi, zamislite da vladar što pokreće točak istine poseduje sedam blaga i četiri vrste uspeha, te zbog toga doživljava zadovoljstvo i radost.

A kojih su to sedam blaga? Tako, kada je miropomazani kralj uronio svoju glavu na uposatha dan, petnaestog u mesecu, te se uspeo u gornje odaje svoje palate, tu mu se ukaže božanski blago-točak, sa hiljadu paoka, svojim naplatkom i glavčinom, savršen u svakom pogledu. Kada ga ugleda, miropomazani kralj ovako pomisli: ’Čuo sam da kada miropomazani kralj uroni svoju glavu na uposatha dan, petnaestog u mesecu, te se uspne u gornje odaje svoje palate i tu mu se ukaže božanski blago-točak, sa hiljadu paoka, svojim naplatkom i glavčinom, savršen u svakom pogledu, tada taj kralj postaje vladar što pokreće točak istine. Jesam li ja onda vladar što pokreće točak istine?’

Onda miropomazani kralj ustane sa svog mesta i uzevši posudu sa vodom u levu ruku, poprska blago-točak desnom, ovako govoreći: ’Okreći se unapred, dobro blago-točku!’ I na to blago-točak, okrećući se, krene ka istoku, a vladar što pokreće točak istine ga sledi sa svojom četvorostrukom vojskom.

A gde god da se blago-točak zaustavi, tu se i vladar što pokreće točak istine ulogori, zajedno sa svojom četvorostrukom vojskom. A suparnički kraljevi sa istoka dođu do vladara što pokreće točak istine i ovako mu kažu: ’Naklon, veliki kralju; dobrodošao, veliki kralju; posavetuj, veliki kralju’. A vladar što pokreće točak istine ovako im kaže: ’Ne treba da ubijate živa bića; ne treba da uzimate ono što vam nije dato; ne treba da zloupotrebljavate čulna zadovoljstva; ne treba da govorite laži; ne treba da uzimate bilo šta što pomućuje svest; ne treba da jedete ono što se navikli da jedete’. I suparnički kraljevi sa istoka iskažu svoju lojalnost vladaru što pokreće točak istine.

Onda blago-točak uroni u istočni okean i ponovo izroni. A potom počne da se okreće ka jugu… I suparnički kraljevi sa juga iskažu svoju lojalnost vladaru što pokreće točak istine. Onda blago-točak uroni u južni okean i ponovo izroni. A potom počne da se okreće ka zapadu… I suparnički kraljevi sa zapada iskažu svoju lojalnost vladaru što pokreće točak istine. Onda blago-točak uroni u zapadni okean i ponovo izroni. A potom počne da se okreće ka severu… I suparnički kraljevi sa severa iskažu svoju lojalnost vladaru što pokreće točak istine.

Kada je blago-točak zavladao čitavom zemljom, sve do obala okeana, vrati se u svoju prestonicu i na kapiji unutrašnje palate vladara što pokreće točak istine ostane za glavčinu pričvršćen, poput ukrasa na kapiji vladareve unutrašnje palate. Takav je blago-točak koji se ukaza vladaru što pokreće točak istine.

I opet, blago-slon se ukaže vladaru što pokreće točak istine, potpuno beo, sa sedam oslonaca, natprirodnih moći, sposoban da leti, kralj slonova po imenu ’Uposatha’. Kada ga ugleda, vladar što pokreće točak istine pomisli: ’Divno bi bilo uzjahati ovoga slona, ako je moguće ukrotiti ga!’ Potom blago-slon bi ukroćen poput čistokrvnog slona kojeg su dugo vežbali. I tako se desi da vladar što pokreće točak istine, isprobavajući blago-slona, popne se na njega ujuro i pošto je prešao čitavu zemlju do obala okeana, vrati se u kraljevsku prestonicu na jutarnji obrok. Takav je blago-slon koji se ukaza vladaru što pokreće točak istine.

I opet, blago-konj se ukaže vladaru što pokreće točak istine, potpuno beo, sa kao zift crnom glavom, sa grivom nalik munđa travi, natprirodnih moći, sposoban da leti, kralj konja po imenu ’Valahaka’ [’Oblak koji grmi’]. Kada ga ugleda, vladar što pokreće točak istine pomisli: ’Divno bi bilo uzjahati ovoga konja, ako je moguće ukrotiti ga!’ Potom blago-konj bi ukroćen poput čistokrvnog konja kojeg su dugo vežbali. I tako se desi da vladar što pokreće točak istine, isprobavajući blago-konja, popne se na njega ujuro i pošto je prešao čitavu zemlju do obala okeana, vrati se u kraljevsku prestonicu na jutarnji obrok. Takav je blago-konj koji se ukaza vladaru što pokreće točak istine.

I opet, blago-dragulj se ukaže vladaru što pokreće točak istine. To je fini beril iz najčistije vode, sa osam strana i pravih ivica. Sjaj blago-dragulja prostirao se mnogo yođana unaokolo. I tako se desi da vladar što pokreće točak istine, isprobavajući blago-dragulj, postroji svoju četvorostruku vojsku i stavivši blago-dragulj na vrh barjaka, krete ka crnilu i pomrčini mraka. A svi [stanovnici] obližnjih sela ustadoše da rade po toj svetlosti, misleći da je već dan. Takav je blago-dragulj koji se ukaza vladaru što pokreće točak istine.

I opet, blago-žena se ukaže vladaru što pokreće točak istine, divna, lepa i ljupka, prekrasnog tena, ni previsoka, ni preniska, ni premršava, ni predebela, ni suviše tamna, ni suviše bleda, nadmašuje ljudsku lepotu, ne dosežući do božanske. Dodir blago-žene je poput svile ili pamuka. Kada je hladno, njene ruke su tople; kada je toplo, njen dodir hladi. Telo joj odaje miris sandalovine, a dah joj miriše na lotos. Ujutro ustaje pre vladara što pokreće točak istine, a leže posle njega. Spremna da služi, dopadljivog ponašanja i umilnih reči. Pošto nije neverna vladaru što pokreće točak istine čak ni u mislima, kako bi to mogla biti telom? Takva je blago-žena koja se ukaza vladaru što pokreće točak istine.

I opet, blago-rizničar se ukaže vladaru što pokreće točak istine. Zahvaljujući prošlim delima, poseduje božanski vid, kojim vidi skrivena blaga, i ona koja imaju vlasnika i ona koja ga nemaju. On dođe do vladara što pokreće točak istine i kaže: ’Gospodaru, budite spokojni, ja ću se pobrinuti za vaše finansije’. I tako se desi da vladar što pokreće točak istine, isprobavajući blago-rizničara, ukrca se na brod i zaplovi rekom Gang, te na sred reke kaže blago-rizničaru: ’Treba mi zlata i zlatnika, rizničaru’.—’Onda, gospodaru, neka se brod zaputi ka jednoj od obala’.—’Rizničaru, meni zapravo zlato i zlatnici trebaju ovde’. Na to blago-rizničar uroni obe ruke u vodu i izvuče ćup pun zlata i zlatnika, te se obrati vladaru što pokreće točak istine: ’Gospodaru, je li ovo dovoljno? Je li dovoljno učinjeno, dovoljno prineto?’ Takav je blago-rizničar koji se ukaza vladaru što pokreće točak istine.

I opet, blago-savetnik se ukaže vladaru što pokreće točak istine, mudar, lukav, britkog uma, sposoban da vladara što pokreće točak istine privoli da unapred ono što jeste vredno napretka, odbaci ono što treba odbaciti i učvrsti ono što treba učvrstiti. On dođe kod vladara što pokreće točak istine i kaže: ’Gospodaru, budite spokojni. Ja ću upravljati.’ Takav je blago-savetnik koji se ukaza vladaru što pokreće točak istine.

To su sedam blaga koja poseduje vladar što pokreće točak istine.

A koje su to četiri vrste uspeha? Tako, vladar što pokreće točak istine jeste naočit, ljubak i graciozan, izvanredno lepe spoljašnjosti i u tom pogledu nadmašuje ljudska bića. To je prva vrsta uspeha koji poseduje vladar što pokreće točak istine.

I opet, vladar što pokreće točak istine živi dugo i traje dugo, tako da i u tom pogledu nadmašuje ljudska bića. To je druga vrsta uspeha koji poseduje vladar što pokreće točak istine.

I opet, vladar što pokreće točak istine nema ni bolova ni bolesti, dobrog varenja koje nije ni suviše hladno, ni suviše toplo, tako da i u tom pogledu nadmašuje ljudska bića. To je treća vrsta uspeha koji poseduje vladar što pokreće točak istine.

I opet, vladar što pokreće točak istine jeste drag i prijatan bramanima i kućedomaćinima. Baš kao što je otac drag i prijatan svojoj deci, isto tako vladar što pokreće točak istine jeste drag i prijatan bramanima i kućedomaćinima. Bramani i kućedomaćini jesu, takođe dragi i prijatni vladaru što pokreće točak istine. Jednom se vladar što pokreće točak istine vozio parkom u borbenim kočijama, sa svojom četvorostrukom vojskom. Onda bramani i kućedomaćini dođoše kod njega ovako mu rekoše: ’Gospodaru, vozite sporije, kako bismo mogli da vas duže posmatramo’. A on reče svom vozaru: ’Vozaru, vozi sporije, kako bih mogao da bramane i kućedomaćine duže posmatram’. To je četvrta vrsta uspeha koji poseduje vladar što pokreće točak istine.

To su četiri vrste uspeha koje poseduje vladar što pokreće točak istine.

Šta mislite, monasi? Da li bi vladar što pokreće točak istine osećao zadovoljstvo i radost zato što poseduje tih sedam blaga i te četiri vrste uspeha?“

„Poštovani gospodine, vladar što pokreće točak istine bi osećao zadovoljstvo i radost makar imao samo jedno blago, a kamoli sedam blaga i četiri vrste uspeha.“

Na to, uzevši mali kamen veličine njegove pesnice, Blaženi se obrati monasima ovako: „Šta mislite, monasi? Šta je veće, ovaj mali kamen, veličine moje pesnice, koji držim u ruci ili Himalaji, kralj među planinama?“

„Poštovani gospodine, taj mali kamen, veličine pesnice, koji Blaženi drži u ruci jeste beznačajan u odnosu na Himalaje, kralja među planinama; nije ni njihov delić, to dvoje ne mogu se porediti.“

„Isto tako, zadovoljstvo i radost koje bi vladar što pokreće točak istine iskusio zato što poseduje tih sedam blaga i te četiri vrste uspeha beznačajni su prema sreći na nebu; nisu ni njen delić, to dvoje ne mogu se porediti.

Ako se pre ili kasnije, na kraju dugog perioda, mudrac ponovo vrati u svet ljudi, preporađa se u porodici visokog porekla—u porodici imućnih plemića, imućnih bramana ili imućnih kućedomaćina—onih koji su bogati, sa velikim blagom i imovinom, sa ogromnim količinama srebra i zlata, sa mnogim posedima i prihodima, bezmernim novcem i žetvom. Naočit je, ljubak i graciozan, izvanredno lepe spoljašnjosti. Raspolaže hranom i pićem, odećom, vozilima, cvetnim vencima, mirisima i pomadama, ležajem, smeštajem i osvetljenjem. Dobro se ponaša telom, govorom i umom, pa pošto tako čini, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se na srećnom odredištu, čak na nebu.

Monasi, zamislite da kockar svojim prvim srećnim bacanjem kocki dobije veliko bogatstvo, ipak je to srećno bacanje zanemarljivo; mnogo je srećnije bacanje kada mudrac, koji se dobro ponaša telom, govorom i umom, posle sloma tela, posle smrti, preporodi na srećnom odredištu, čak na nebu. Takav je potpuni i istinski mudrac.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.