Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Parku sa toplim izvorima. Kada je zora skoro svanula, poštovani Samiddhi otide do toplih izvora da se okupa. Pošto se okupao, izađe iz vode, te je stajao u donjem ogrtaču i brisao udove. Onda, dok je unaokolo bilo još tame, neko božanstvo divnog sjaja kojim je osvetlilo svuda oko toplih izvora, dođe do poštovanog Samiddhija. Stojeći sa strane, božanstvo mu ovako reče:

„Monaše, da li se sećaš sažetka i razjašnjenja govora ’Jedna izvanredna noć’?“

„Prijatelju, ne sećam se sažetka i razjašnjenja govora ’Jedna izvanredna noć’. Ali, prijatelju, da li se ti sećaš sažetka i razjašnjenja govora ’Jedna izvanredna noć’?“

„Monaše, ni ja se ne sećam sažetka i razjašnjenja govora ’Jedna izvanredna noć’. Ali, monaše, da li se sećaš stihova iz govora ’Jedna izvanredna noć’?“

„Prijatelju, ne sećam se stihova iz govora ’Jedna izvanredna noć’. Ali, prijatelju, da li se ti sećaš stihova iz govora ’Jedna izvanredna noć’?“

„Monaše, ni ja se ne sećam stihova iz govora ’Jedna izvanredna noć’. Ali, monaše, nauči sažetak i razjašnjenje govora ’Jedna izvanredna noć’. Monaše, ovladaj sažetkom i razjašnjenjem govora ’Jedna izvanredna noć’. Monaše, zapamti sažetak i razjašnjenje govora ’Jedna izvanredna noć’. Monaše, sažetak i razjašnjenje govora ’Jedna izvanredna noć’ jesu korisni, oni pripadaju temelju svetačkog života.“

I tako, kad noć bi okončana, poštovani Samiddhi otide do Blaženog. Pošto mu se poklonio, sede sa strane, ispriča Blaženom sve što se dogodilo, te reče: „Bilo bi dobro, poštovani gospodine, ako bi me Blaženi podučio sažetku i razjašnjenju govora ’Jedna izvanredna noć’.“

„Onda, monaše, pažljivo slušaj i zapamti ono što ću ti reći.“—„Da, poštovani gospodine“, odgovori poštovani Samiddhi. A Blaženi ovako reče:

Neka čovek ne oživljava prošlost,
niti na budućnosti svoje nade gradi;
jer prošlost je daleko iza njega,
a do budućnosti još stigao nije.
Umesto toga, neka sa uvidom motri
svako stanje koje se javi;
neka ga zna i bude u njega siguran,
nepobedivo, nepokolebljivo.
Napor mora učiniti danas;
jer, ko zna, već sutra smrt možda stiže.
Sa smrću nagodbe nema,
da ona i horde njene ostanu podalje;
ali onaj ko tako živi marljivo,
neumorno, danju i noću—
njega je Mirni mudrac nazvao—
onaj koji ima jednu izvanrednu noć.“

Tako reče Blaženi. Ovo izrekavši, Uzvišeni ustade sa svog mesta i otide u svoju kolibu.

Onda, ubrzo pošto je Blaženi otišao, monasi pomisliše: „Prijatelji, Blaženi je ustao sa svog mesta i otišao u svoju kolibu, pošto je dao sažetak, bez izlaganja detaljnog značenja. A ko će to izložiti detaljno?“ Potom pomisliše: „Učitelj hvali Maha-Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu. [5] On je u stanju da izloži detaljno značenje. Kako bi bilo da odemo do njega i upitamo za značenje svega ovoga?“

Tako monasi odoše do Mahā-Kaććāne i pozdraviše se sa njim. Kada ovaj učtiv i prijateljski govor bi završen, sedoše sa strane i ispričaše šta se dogodilo, te dodadoše: „Neka nam poštovani Mahā-Kaććāna to detaljno objasni“.

[A poštovani Mahā-Kaććāna odgovori:] „Prijatelji, zamislite čoveka kojem treba dobra drvena građa, koji traga za dobrom drvenom građom, te tragajući za zdravim drvetom pomisli da je zdravo drvo moguće naći među granama i lišćem velikog drveta, a previdi njegov koren i stablo. Isto tako je i sa vama, poštovana gospodo, kada mislite da mene treba pitati za značenje toga, a prevideli ste Blaženog, iako ste bili oči u oči sa Učiteljem. Ono što se može znati, Blaženi zna; ono što se može videti, on vidi; on jeste viđenje, on jeste znanje; on jeste Dhamma; on jeste sveti; on je govornik, objavitelj, tumač značenja, vodič ka Besmrtnom, gospodar Dhamme, Tathāgata. To je bilo vreme kada je trebalo da pitate Blaženog za značenje. A kako vam on kaže, tako je trebalo da zapamtite.“

„Svakako, prijatelju Kaććāna, ono što se može znati, Blaženi zna; ono što se može videti, on vidi; on jeste viđenje… Tathāgata. To je bilo vreme kada je trebalo da pitamo Blaženog za značenje. A kako nam on kaže, tako je trebalo da zapamtimo. Pa ipak, Učitelj hvali Maha-Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu. On je u stanju da izloži detaljno značenje onoga što je Blaženi rekao sažeto, a da ga nije detaljno objasnio. Neka poštovanom Mahā-Kaććāni ne bude teško da nam to objasni.“

„Onda pažljivo slušajte, prijatelji, i zapamtite ono što ću vam reći.“—„Da, prijatelju“, odgovoriše monasi. A poštovani Mahā-Kaććāna ovako reče:

„Prijatelji, Blaženi je ustao sa svog mesta i otišao u svoju kolibu, pošto je dao kratak sažetak, a ne i detaljno značenje: ' Monasi, što se tiče izvora kroz koji opažaji i pojmovi obojeni mentalnim predstavama opsedaju čoveka: ako nema ničega što bi bilo povod za ushićivanje, priželjkivanje i vezivanje, to je onda kraj skrivene sklonosti ka žudnji… tada ta loša, nepoželjna stanja nestaju bez ostatka.' Ja detaljno značenje toga razumem na ovaj način:

’Neka čovek ne oživljava prošlost…
onaj koji ima jednu izvanrednu noć.’

Ja detaljno značenje toga razumem na ovaj način:

Kako, prijatelji, neko oživljava prošlost? Nečija svest postaje obuzeta žudnjom i požudom kada razmišlja: ’Moje oko je bilo ovakvo u prošlosti, a oblici su bili takvi’. Pošto mu je svest obuzeta žudnjom i požudom, on se time ushićuje. Kad se time ushićuje, on oživljava prošlost.

Nečija svest postaje obuzeta žudnjom i požudom kada razmišlja: ’Moje uho je bilo ovakvo u prošlosti, a zvuci su bili takvi… Moj nos i mirisi… Moj jezik i ukusi… Moje telo i opipljivi predmeti… Moj um je bio ovakav u prošlosti, a objekti uma su bili takvi’. Pošto mu je svest obuzeta žudnjom i požudom, on se time ushićuje. Kad se time ushićuje, on oživljava prošlost.

A kako neko ne oživljava prošlost? Nečija svest ne postaje obuzeta žudnjom i požudom kada razmišlja: ’Moje oko je bilo ovakvo u prošlosti, a oblici su bili takvi’. Pošto mu svest nije obuzeta žudnjom i požudom, on se time ne ushićuje. Kad se time ne ushićuje, on ne oživljava prošlost.

Nečija svest ne postaje obuzeta žudnjom i požudom kada razmišlja: ’Moje uho je bilo ovakvo u prošlosti, a zvuci su bili takvi… Moj nos i mirisi… Moj jezik i ukusi… Moje telo i opipljivi predmeti… Moj um je bio ovakav u prošlosti, a objekti uma su bili takvi’. Pošto mu svest nije obuzeta žudnjom i požudom, on se time ne ushićuje. Kad se time ne ushićuje, on ne oživljava prošlost.

Kako, prijatelji, neko polaže svoje nade u budućnost? Neko svim srcem želi da dobije ono što još uvek ne poseduje, misleći: ’Neka moje oko bude ovakvo u budućnosti, a oblici takvi!’ Pošto svim srcem želi, on se ushićuje time što želi. Kad se time ushićuje, on polaže svoje nade u budućnost.

Neko svim srcem želi da dobije ono što još uvek ne poseduje, misleći: ’Neka moje uho bude ovakvo u budućnosti, a zvuci takvi!… Neka moj nos i mirisi… Neka moj jezik i ukusi… Neka moje telo i opipljivi predmeti… Neka moj um bude ovakav u budućnosti, a objekti uma takvi!’ Pošto svim srcem želi, on se ushićuje time što želi. Kad se time ushićuje, on polaže svoje nade u budućnost.

A kako, prijatelji, neko ne polaže svoje nade u budućnost? Neko ne želi svim srcem da dobije ono što još uvek ne poseduje, misleći: ’Neka moje oko bude ovakvo u budućnosti, a oblici takvi!’ Pošto ne želi svim srcem, on se ne ushićuje time. Kad se ne ushićuje, on ne polaže svoje nade u budućnost.

Neko ne želi svim srcem da dobije ono što još uvek ne poseduje, misleći: ’Neka moje uho bude ovakvo u budućnosti, a zvuci takvi!… Neka moj nos i mirisi… Neka moj jezik i ukusi… Neka moje telo i opipljivi predmeti… Neka moj um bude ovakav u budućnosti, a objekti uma takvi!’ Pošto ne želi svim srcem, on se ne ushićuje time. Kad se ne ushićuje, on ne polaže svoje nade u budućnost.

Kako neko biva pobeđen u pogledu stanja koja nastaju sada? U pogledu oka i oblika koji nastaju sada, njegova svest je obuzeta žudnjom i požudom za tim što je nastalo sada. Pošto mu je svest obuzeta žudnjom i požudom, on se time ushićuje. Kad se time ushićuje, on je pobeđen u pogledu stanja koja nastaju sada.

U pogledu uha i zvukova koji nastaju sada… nosa i mirisa… jezika i ukusa… tela i opipljivih predmeta… uma i objekata uma koji nastaju sada, njegova svest je obuzeta žudnjom i požudom za tim što je nastalo sada. Pošto mu je svest obuzeta žudnjom i požudom, on se time ushićuje. Kad se time ushićuje, on je pobeđen u pogledu stanja koja nastaju sada.

A kako je to neko nepobediv u pogledu stanja koja nastaju sada? U pogledu oka i oblika koji nastaju sada, njegova svest nije obuzeta žudnjom i požudom za tim što je nastalo sada. Pošto mu svest nije obuzeta žudnjom i požudom, on se time ne ushićuje. Kad se time ne ushićuje, on je nepobediv u pogledu stanja koja nastaju sada.

U pogledu uha i zvukova koji nastaju sada… nosa i mirisa… jezika i ukusa… tela i opipljivih predmeta… uma i objekata uma koji nastaju sada, njegova svest nije obuzeta žudnjom i požudom za tim što je nastalo sada. Pošto mu svest nije obuzeta žudnjom i požudom, on se time ne ushićuje. Kad se time ne ushićuje, on je nepobediv u pogledu stanja koja nastaju sada.

Prijatelji, kada je Blaženi ustao sa svog mesta i otišao u svoju kolibu, pošto je dao sažetak, bez izlaganja detaljnog značenja, a to je:

’Neka čovek ne oživljava prošlost…
onaj koji ima jednu izvanrednu noć’,

ja detaljno značenje toga razumem na ovaj način. Prijatelji, sada, ako želite, idite do Blaženog i pitajte ga za značenje svega toga. Onako kako vam ga Blaženi objasni, tako bi trebalo da ga zapamtite.“

Na to monasi, ushićeni i obradovani rečima poštovanog Mahā-Kaććāne, ustadoše sa svog mesta i odoše do Blaženog. Pošto su se poklonili, sedoše sa strane i ispričaše Blaženom sve što se dogodilo pošto ih je on napustio, te dodadoše: „Tako, poštovani gospodine, otišli smo do poštovanog Mahā-Kaććāne i upitali za značenje. I poštovani Mahā-Kaććāna nam je objasnio značenje tim rečima, pojmovima i rečenicama“.

„Monasi, Mahā-Kaććāna je mudar, Mahā-Kaććāna poseduje veliku mudrost. Da ste mene pitali za značenje, ja bih vam ga objasnio upravo na isti način kao što je Mahā-Kaććāna to učinio. Takvo je značenje svega toga i tako bi trebalo da ga zapamtite.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.