Ovako sam čuo. Jednom je prilikom poštovani Mahā Moggallāna živeo u zemlji Bhagga, kraj Surimsumaragire, u Bhesakala gaju, u Parku jelena. Tu se on monasima obrati ovim rečima: “Prijatelji, monasi”—“Prijatelju”, odgovoriše oni. A poštovani Mahā Moggallāna ovako nastavi:

“Prijatelji, iako monah zatraži ovako: ‘Neka me poštovani opominju , potrebno mi je da me poštovani opominju’, i pored toga, ako je težak za opominjanje i ima osobine koje ga čine teškim za opominjanje, ako je nestrpljiv i uputstva ne shvata kako treba, tada njegovi saputnici u svetačkom životu misle da njega ne treba opominjati i upućivati, oni misle o njemu kao osobi kojoj ne treba verovati.

A koje ga osobine čine teškim za opominjanje?

• (1) Kad monah ima loše želje i njime vladaju loše želje; to je osobina koja ga čini teškim za opominjanje.
• (2) Zatim, kad monah sebe hvali, a druge kudi; to je osobina koja ga čini teškim za opominjanje.
• (3) Zatim, kad je monah besan i savladan besom; to je osobina…
• (4) Zatim, kad je monah besan i sklon osveti zbog tog besa…
• (5) Zatim, kad je monah besan i tvrdoglav zbog tog besa…
• (6) Zatim, kad je monah besan i izgovara reči koje su izazvane tim besom…
• (7) Zatim, kad monah biva prekoren i protivi se onome ko ga prekoreva…
• (8) Zatim, kad monah biva prekoren i omalovažava onog ko ga prekoreva…
• (9) Zatim, kad monah biva prekoren i u svoju odbranu počne on da kori onoga ko ga prekoreva…
• (10) Zatim, kad monah biva prekoren i onda izvrdava, skreće razgovor na drugu temu i ispoljava bes, mržnju i ogorčenje…
• (11) Zatim, kad monah biva prekoren i neće da prihvati odgovornost za ono što je uradio…
• (12) Zatim, kad je monah ohol i želi da dominira nad drugima…
• (13) Zatim, kad je monah zavidan i lakom…
• (14) Zatim, kad je monah sklon prevari i obmani…
• (15) Zatim, kad je monah jogunast i nadmen…
• (16) Zatim, kad se monah slepo drži svojih stavova, drži ih se tvrdoglavo i teško ih odbacuje; to je osobina koja ga čini teškim za opominjanje.

Prijatelji, ovo su osobine koje ga čine teškim za opominjanje.

Prijatelji, iako monah ne zatraži ovako: ‘Neka me poštovani opominju, potrebno mi je da me poštovani opominju’, i pored toga, ako je lak za opominjanje i ima osobine koje ga čine lakim za opominjanje, ako je strpljiv i uputstva shvata kako treba, tada njegovi saputnici u svetačkom životu misle da njega treba opominjati i upućivati, oni misle o njemu kao osobi kojoj treba verovati.

A koje ga osobine čine lakim za opominjanje?

• (1) Kad monah nema loše zelje i njime ne vladaju loše zelje; to je osobina koja ga čini lakim za opominjanje.
• (2) Zatim, kad monah sebe ne hvali, a druge ne kudi; to je osobina…
• (3) Kad nije besan, niti dopušta da ga savlada bes…
• (4) Kad nije besan, niti sklon osveti zbog tog besa…
• (5) Kad nije besan, niti tvrdoglav zbog tog besa…
• (6) Kad nije besan, niti izgovara reči koje su izazvane tim besom…
• (7) Kad biva prekoren, ne protivi se onome ko ga prekoreva…
• (8) Kad biva prekoren, ne omalovažava onog ko ga prekoreva…
• (9) Kad biva prekoren, ne počinje u svoju odbranu da on kori onoga ko ga prekoreva…
• (10) Kad biva prekoren, ne izvrdava, ne skreće razgovor na drugu temu i ne ispoljava bes, mržnju i ogorčenje…
• (11) Kad biva prekoren, prihvata odgovornost za ono što je uradio…
• (12) Nije ohol i ne želi da dominira nad drugima…
• (13) Nije zavidan i lakom…
• (14) Nije sklon prevari i obmani…
• (15) Nije jogunast i nadmen…
• (16) Zatim, monah se ne drži slepo svojih stavova, ne drži ih se tvrdoglavo i lako ih odbacuje; to je osobina koja ga čini lakim za opominjanje.

Prijatelji, ovo su osobine koje ga čine lakim za opominjanje.

Dalje, prijatelji, monah bi trebalo da zaključuje o sebi na sledeći način:

(1) ‘Onaj ko ima loše želje i njime vladaju loše želje mi je neprijatan i odbojan. Ako bih ja imao loše želje i mnome vladale loše želje, i ja bih bio neprijatan i odbojan drugima.’ Monah koji ovo zna trebalo bi svoj um ovako da učvrsti: ‘Neću imati loše želje, niti će mnome vladati loše želje.’

(2–16) Onaj ko sebe hvali, a druge kudi… ko se slepo drži svojih stavova, drži ih se tvrdoglavo i teško ih odbacuje mi je neprijatan i odbojan. Ako bih se ja slepo držao svojih stavova, držao ih se tvrdoglavo i teško ih odbacivao, i ja bih bio neprijatan i odbojan drugima’. Monah koji ovo zna trebalo bi svoj um ovako da učvrsti: ‘Neću se slepo držati svojih stavova, neću ih se držati tvrdoglavo i lako ću ih odbacivati.’

Dalje, prijatelji, monah bi trebalo sebe da analizira ovako:

(1) ‘Imam li ja loše želje i vladaju li mnome loše želje?’ Ako, pošto je sebe analizirao, on zna: ‘Ja nemam loše želje, niti mnome vladaju loše želje’, tada on može živeti radostan i srećan, vežbajući se dan i noć u povoljnim stanjima uma.

(2–16) Dalje, monah bi trebalo sebe da analizira ovako: ‘Hvalim li ja sebe i kudim li druge?… Držim li se slepo svojih stavova, držim li ih se tvrdoglavo i teško ih odbacujem?’ Ako, kada sebe analizira, on zna: ‘Slepo se držim svojih stavova…’, tada treba da se potrudi da napusti ta loša stanja uma. Ali ako, kada sebe analizira, on zna: ‘Ne držim se slepo svojih stavova…’, tada on može živeti radostan i srećan, vežbajući se dan i noć u povoljnim stanjima uma.

Prijatelji, kada monah sebe ovako analizira i vidi da u njemu sva ova loša stanja uma nisu napuštena, tada treba da se potrudi da ih napusti. Ali ako, kada sebe ovako analizira, vidi da su u njemu sva ova loša stanja uma napuštena, tada on može živeti radostan i srećan, vežbajući se dan i noć u povoljnim stanjima uma.

Baš kao što se devojka ili mladić, u ranom dobu, puni života i skloni kućenju, kad ugledaju odraz sopstvenog lica u ogledalu ili u bazenu punom vode, pa vide da na njemu imaju neku mrlju, potrude da je uklone; a ako ne vide bilo kakvu mrlju, tada s radošću pomisle: ‘Veliki je dobitak biti ovako čist’. Isto tako, kada monah sebe ovako analizira… tada on može živeti radostan i srećan, vežbajući se dan i noć u povoljnim stanjima uma.“

Ovako reče poštovani Mahā Moggalla. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Mahā Moggallāne.