Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi živeo u Nadiki, u kući od cigala.

Tom prilikom su poštovani Anuruddha, poštovani Nandiya i poštovani Kimbila živeli u salovoj šumi Gosinga.

Uveče, Blaženi izađe iz meditacije i otide do salove šume Gosinga. Čuvar šume ugledao je Blaženog još izdaleka i reče mu: „Ne ulazi u ovu šumu, isposniče. U njoj se nalaze tri mladića koja tu traže svoju dobrobit. Nemoj ih uznemiravati.“

A poštovani Anuruddha je čuo čuvara šume kako razgovara sa Blaženim, te mu doviknu: „Prijatelju, čuvaru šume, ne sprečavaj Blaženog da uđe. To je naš učitelj, Blaženi, koji nam dolazi.“ Potom poštovani Anuruddha otide do poštovanog Nandiye i poštovanog Kimbile i reče im: „Hajdete, poštovani prijatelji hajdete! Naš učitelj, Blaženi, došao je.“

I tako sva trojica dočekaše Blaženog. Jedan od njega prihvati zdelu i gornji ogrtač, drugi pripremi mesto za sedenje, a treći donese vode za pranje nogu. Blaženi sede na pripremljeno sedište i opra noge. Onda se sva trojica poštovanih pokloniše Blaženom i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli sa strane, Blaženi im reče: „Nadam se da vam svima dobro ide vežbanje, Anuruddha, nadam se da ste se dobdro smestili, nadam se da nemate poteškoća u prošenju hrane.“

Dobro nam ide, Blaženi, dobro smo se smestili i nemamo poteškoća da isprosimo hranu.“

„Nadam se, Anurudha, da živite u slozi, poštujete jedan drugog, ne svađate se, kad ste zajedno kao mleko i voda da se pomešaju, jedan na drugog gledate s ljubavlju.“

„Svakako, poštovani gospodine, da živimo u slozi, poštujemo jedan drugog, ne svađamo se, kad smo zajedno kao mleko i voda da se pomešaju, jedan na drugog gledamo s ljubavlju.“

„Ali kako, Anuruddho, uspevate da tako živite?“

Poštovani gospodine, o tome ja ovako mislim: ‘Dobitak je za mene, veliki je dobitak za mene, da živim sa takvim saputnicima u svetačkom životu.’ I tako telesne postupke ispunjavam prijateljskom ljubavlju prema njima, i javno i privatno; verbalne postupke ispunjavam prijateljskom ljubavlju prema njima, i javno i privatno; mentalne postupke ispunjavam prijateljskom ljubavlju prema njima, i javno i privatno. Ovako razmišljam: ‘Zašto ne bih ostavio po strani ono što želim da radim i uradio ono što ovi poštovani žele da urade?’ Onda stavim po strani i uradim ono što ovi poštovani žele da urade. Poštovani gospodine, mi smo različiti u telu, ali jedinstveni u umu.

Poštovani Nandiya i poštovani Kimbila su svaki slično govorili, te dodadoše: ‘Tako mi, poštovani gospodine, živimo u slozi, poštujemo jedan drugog, ne svađamo se, kad smo zajedno kao mleko i voda da se pomešaju, jedan na drugog gledamo s ljubavlju’.“

„Dobro je, Anuruddha. Nadam se da sva trojica živite marljivi, predani i odlučni.“

„Svakako, poštovani gospodine, da živimo marljivi, predani i odlučni.“

„Ali kako, Anuruddho, uspevate da tako živite?“

„Poštovani gospodine, što se toga tiče, ko god se od nas prvi vrati iz sela, iz prošenja hrane, priprema mesta za sedenje, vodu za piće i pranje zdela, na mesto stavlja posudu za otpatke. Ko god se od nas vrati poslednji, jede ono što je preostalo, ukoliko želi; inače, baci to na mesto gde nema trave ili sipa u vodu u kojoj nema živih bića. Rasprema sedišta i odnosi vodu za piće i pranje zdela. Odnosi posudu za otpatke, pošto ju je oprao, te počisti mesto na kojem se jede. Ko god da primeti da su posude sa vodom za piće, pranje zdela ili čišćenje toaleta skoro prazne, pobrine se da ih napuni. Ako su mu teške da ih nosi, pozove rukom nekoga u pomoć i oni je prenesu zajedničkim snagama, ali zbog svega toga mi ne prekidamo plemenitu ćutnju. Umesto toga, svakih pet dana okupimo se i celu noć razgovaramo o Dhammi. Tako živimo marljivi, predani i odlučni.“

„Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali dok tako sva trojica živite marljivi, predani i odlučni, jeste li dostigli bilo kakvo više ljudsko stanje, istaknutost u znanju i viđenju dostojnu plemenitih, ugodno boravište?“

„Kako da ne, poštovani gospodine! Tako, poštovani gospodine, kad god to poželimo, odvojivši se od zadovoljstava čula, odvojivši se od nepovoljnih stanja uma, dostižemo i ostajemo na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i razmišljanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno se iz osame. Poštovani gospodine, to je više ljudsko stanje, istaknutost u znanju i viđenju dostojna plemenitih, ugodno boravište do kojeg smo stigli živeći marljivi, predani i odlučni.“

„Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali ima li neko drugo više ljudsko stanje, istaknutost u znanju i viđenju dostojna plemenitih, ugodno boravište, koje ste postigli kada jednom nadiđete ovo boravište, kada ste to boravište stišali?“

„Kako da ne, poštovani gospodine! Tako, poštovani gospodine, kad god to poželimo, sa smirivanjem usmerenosti misli i razmišljanja, ulazimo i ostajemo na drugom stupnju zadubljenja… Sa bleđenjem i ushićenja… ulazimo i ostajemo na trećem stupnju zadubljenja… Sa napuštanjem zadovoljstva i bola… ulazimo i ostajemo na četvrtom stupnju zadubljenja… Poštovani gospodine, to je to je još jedno više ljudsko stanje, istaknutost u znanju i viđenju dostojna plemenitih, ugodno boravište koje smo postigli kada jednom nadiđemo prethodno boravište, kada smo to boravište stišali.“

„Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali ima li neko drugo više ljudsko stanje… koje ste postigli kada jednom nadiđete ovo boravište, kada ste to boravište stišali?“

„Kako da ne, poštovani gospodine! Tako, poštovani gospodine, kad god to poželimo, sa potpunim nadilaženjem opažaja forme, sa nestankom opažaja čulnih podražaja, sa ne-pažnjom prema opažajima raznolikosti, svesni da “prostor jeste bezgraničan”, ulazimo i ostajemo u području bezgraničnog prostora. Poštovani gospodine, to je to je još jedno više ljudsko stanje… koje smo postigli kada jednom nadiđemo prethodno boravište, kada smo to boravište stišali.“

„Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali ima li neko drugo više ljudsko stanje… koje ste postigli kada jednom nadiđete ovo boravište, kada ste to boravište stišali?“

„Kako da ne, poštovani gospodine! Tako, poštovani gospodine, kad god to poželimo, sa potpunim nadilaženjem područja bezgraničnog prostora, svesni da “svest jeste bezgranična”, ulazimo i ostajemo u području bezgranične svesti… Sa potpunim nadilaženjem područja bezgranične svesti, svesni da “ništa čvrsto ne postoji”, ulazimo i ostajemo u području ništavila… Sa potpunim nadilaženjem područja ništavila, ulazimo i ostajemo u području ni-percepcije-ni-nepercepcije. Poštovani gospodine, to je to je još jedno više ljudsko stanje… koje smo postigli kada jednom nadiđemo prethodno boravište, kada smo to boravište stišali.“

„Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali ima li neko drugo više ljudsko stanje, istaknutost u znanju i viđenju dostojna plemenitih, ugodno boravište, koje ste postigli kada jednom nadiđete ovo boravište, kada ste to boravište stišali?“

„Kako da ne, poštovani gospodine! Tako, poštovani gospodine, kad god to poželimo, sa potpunim nadilaženjem područja ni-percepcije-ni-nepercepcije, ulazimo i boravimo u području prestanka opažaja i osećaja. Naše nečistoće bivaju uništene viđenjem istine. Poštovani gospodine, to je to je još jedno više ljudsko stanje, istaknutost u znanju i viđenju dostojna plemenitih, ugodno boravište koje smo postigli kada jednom nadiđemo prethodno boravište, kada smo to boravište stišali. Isto tako, poštovani gospodine, mi ne vidimo bilo koje drugo ugodno boravište više ili uzvišenije od ovoga.“

„Dobro je, Anuruddha, dobro je. Zaista ne postoji bilo koje drugo ugodno boravište više ili uzvišenije od ovoga.“

I tako, pošto je Blaženi uputio, podstakao, obodrio i ohrabrio poštovanog Anuruddhu, poštovanog Nandiyu i poštovanog Kimbilu govorom o Dhammi, ustane on sa svog sedišta i ode.

Pošto su ispratili Blaženog jedan deo puta i vratili se, poštovani Nandiya i poštovani Kimbila upitaše poštovanog Anuruddhu: „Jesmo li mi ikada rekli poštovanom Anuruddhi da smo dostigli boravišta i postignuća koja nam je poštovani Anuruddha, u prisustvu Blaženog, pripisao u vezi sa razaranjem nečistoća uma?“

„Poštovani ne moraju da mi kažu da su dostigli ta boravišta i postignuća. Pa ipak, obuhvativši svojim umom umove poštovanih, znam da su dostigli ta boravišta i postignuća. Takođe, božanstva su mi rekla: ‘Ovi poštovani su dostigli ta boravišta i postignuća’. I tako sa ja to objavio kada me je Blaženi pitao.“

Na to duh Digha Parađana otide do Blaženog: Pošto se poklonio Blaženom, stade sa strane i reče: „Dobitak je za narod Vađđi, poštovani gospodine, veliki je dobitak za narod Vađđi da Tathagata, usavršen i potpuno probuđen živi među njima i ova tri mladića, poštovanim Anuruddhom, poštovanim Nandiyom i poštovanim Kimbilom!“ Čuvši ovu pohvalu duha Digha Parađane, bog zemlje uzviknu: „Dobitak je za narod Vađđi, poštovani gospodine, veliki je dobitak za narod Vađđi da Tathagata, usavršen i potpuno probuđen živi među njima i ova tri mladića, poštovanim Anuruddhom, poštovanim Nandiyom i poštovanim Kimbilom!“ Kada su čuli pohvalu boga zemlje, božanstva neba Četiri velika kralja… božanstva neba Trideset trojice… Yama božanstva… božanstva Tusita neba… božanstva koja se ushićuju stvaranjem… božanstva koja imaju moć nad drugim bićima… božanstva iz Bramine pratnje uzviknuše: „Dobitak je za narod Vađđi, poštovani gospodine, veliki je dobitak za narod Vađđi da Tathagata, usavršen i potpuno probuđen živi među njima i ova tri mladića, poštovanim Anuruddhom, poštovanim Nandiyom i poštovanim Kimbilom!“ Tako se u toj prilici, u tom trenutku, glas o ovoj trojici poštovanih proširio sve do čak do sveta Brame.

[A Blaženi reče:] „Tako je to, Digha, tako je to! Ako bi ih se klan iz kojeg potiču ova tri mladića što napustiše dom i odoše u beskućnike sećao srca ispunjenog poverenjem, to bi vodilo dobrobiti i sreći tog klana za dugo vremena. A ako bi se susedi tog klana iz kojeg potiču ova tri mladića što napustiše dom… selo koje napustiše… varošica koju napustiće… grad koji napustiše… zemlja koju napustiše i odoše u beskućnike sećao srca ispunjenog poverenjem, to bi vodilo dobrobiti i sreći te zemlje za dugo vremena. Ako bi se svi plemići sećali srca ispunjenog poverenjem, to bi vodilo dobrobiti i sreći tih plemića za dugo vremena. Ako bi se svi bramani… svi trgovci… svi radnici sećali srca ispunjenog poverenjem, to bi vodilo dobrobiti i sreći tih radnika za dugo vremena. Ako bi se svet sa njegovim božanstvima, sa Mārom i Bramom, ovo pokolenje sa njegovim asketama i bramanima, sa vladarima i običnim ljudima, sećao srca ispunjenog poverenjem, to bi vodilo dobrobiti i sreći tog sveta za dugo vremena. Vidi, Digha, kako ova tri mladića vežbaju za dobrobit i sreću mnogih, iz saosećanja za ovaj svet, za korist, dobrobit i sreću božanstava i ljudi.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, duh Digha Parađana se obradova se rečima Blaženog.