UVOD

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

Tu se u monahu po imenu Sati, ribarevom sinu, ovakvo opasno gledište javilo: „Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, jedna te ista svest teče i tumara kroz čitav ovaj ciklus preporađanja, a ne uvek druga.“

Čuvši ovo, nekoliko monaha odoše do monaha Satija i upitaše ga: „Je li istina, prijatelju Sati, da se u tebi javilo to pogubno gledište?“

„Jeste, prijatelji. Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, jedna te ista svest teče i tumara kroz čitav ovaj ciklus preporađanja, a ne uvek druga.“

Onda su ti monasi, u želji da ga razuvere u takvo pogubno gledište, podsticali, opominjali, ispitivali i bodrili monaha Satija na sledeći način: „Ne govori tako, prijatelju Sati, ne govori tako! Ne tumači pogrešno Blaženoga! Nije u redu da ga pogrešno tumačiš. Blaženi nikada ne bi tako nešto rekao. Jer je zapravo na mnogo načina Blaženi je objasnio da je nastanak svesti uslovljen, jer bez tih uslova niti svest ne nastaje.”

Međutim, iako su monaha Satija, ribarevog sina, drugi monasi podsticali, opominjali, ispitivali i bodrili na takav način, on je još uvek uporno i tvrdoglavo ostajao pri svom pogubnom gledištu I nastavljao da insistira na njemu.“

Kada monasi nisu uspeli da ga odgovore od njegovog pogubnog gledišta, odoše oni do Blaženog. Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane. Sedeći tako sa strane, ispričaše Blaženom o onome što se dogodilo, te završe ovim rečima: „Pošto, Učitelju nismo uspeli da odgovorimo monaha Satija, ribarevog sina, od njegovog pogubnog gledišta, došli smo da o tome obavestimo Blaženog.“

Na to Blaženi reče jednom monahu: „Hajde, monaše, idi i reci monahu Satiju, ribarevom sinu, da ga Učitelj zove.“—„Da, poštovani gospodine“, odgovori monah. On otide do monaha Satija i reče mu: „Prijatelju Sati, Učitelj te zove.“

„Da, prijatelju“, odgovori Sati i otide da vidi Blaženog. Kad je stigao, pokloni se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaženi mu se obrati sledećim rečima: „Je li istina, Sati, da izlažeš ovo pogubno gledište: 'Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, jedna te ista svest teče i tumara kroz čitav ovaj ciklus preporađanja, a ne uvek druga'?“

„Zaista je tako, poštovani gospodine. Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, jedna te ista svest teče i tumara kroz čitav ovaj ciklus preporađanja, a ne uvek druga.“

“Šta je to svest, Sati?”

“Poštovani gospodine, to je ono što govori i oseća, te doživljava ovde i tamo rezultat dobrih i loših dela.“

„Od koga si to čuo, neznalice, da sam podučavao Dhammu na takav način? Nisam li, neznalice, na mnoge načine govorio da je nastanak svesti uslovljen, jer bez tih uslova niti svest ne nastaje? A ti, o neznalice, pogrešno tumačiš na osnovu onoga kako si ti to razumeo. Doveo si u opasnost sopstvenu budućnost i stvorio mnogo lošega. To će ti, neznalice, doneti mnogo štete i patnje tokom dugog vremena.“

Onda se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: „Šta mislite, monasi, je li ovaj monah Sati, ribarev sin, upalio makar iskru mudrosti u ovom učenju i praksi?“

„Kako bi to moglo biti, poštovani gospodine? Svakako da nije, poštovani gospodine.“

Posle tih reči monah Sati, ribarev sin, sedeo je ćutke, zbunjen, povijen, pognute glave, ophrvan mislima, nesposoban da bilo šta odgovori. Onda mu se Blaženi, znajući [njegovo stanje], obrati: „Ostaćeš upamćen, neznalice, po svom pogubnom gledištu, a ja ću sad pitati ostale monahe o toj stvari.“

I tako se Blaženi obrati monasima: „Da li vi, o monasi, razumete moje učenje na isti način kao ovaj monah Sati, ribarev sin, koji pogrešno tumači na osnovu onoga kako ga je on razumeo; koji je doveo u opasnost sopstvenu budućnost i stvorio mnogo lošega?“

„Svakako da ne, poštovani gospodine. Jer na mnogo načina Blaženi je objasnio da je nastanak svesti uslovljen, jer bez tih uslova niti svest ne nastaje.“

„Dobro je, monasi. Dobro je da razumete Dhammu kojoj sam vas podučio. Jer na mnogo načina sam vam objasnio da je nastanak svesti uslovljen, jer bez tih uslova niti svest ne nastaje. Ali ovaj monah Sati, ribarev sin, pogrešno tumači na osnovu onoga kako je on to razumeo; tako sam sebe povređuje i stvara mnogo lošega. To će ovom neznalici doneti mnogo štete i patnje tokom dugog vremena.

USLOVLJENOST SVESTI

Monasi, svest se računa po onome posebnom uslovu na osnovu kojeg nastaje. Kada svest nastane na osnovu oka i oblika, to se računa kao svest o viđenom; kada svest nastane na osnovu uha i zvukova, to se računa kao svest o čutom; kada svest nastane na osnovu nosa i mirisa, to se računa kao svest o omirisanom; kada svest nastane na osnovu jezika i ukusa, to se računa kao svest o kušanom; kada svest nastane na osnovu tela i predmeta, to se računa kao svest o dodirnutom; kada svest nastane na osnovu uma i objekata uma, to se računa kao svest o mišljenom. Baš kao što se vatra računa po onome posebnom uslovu na osnovu kojeg gori—kada vatra gori zahvaljujući cepanicama, to se računa kao vatra cepanica; kada vatra gori zahvaljujući suvom pruću, to se računa kao vatra suvog pruća; kada vatra gori zahvaljujući suvoj travi, to se računa kao vatra suve trave; kada vatra gori zahvaljujući suvom kravljem izmetu, to se računa kao vatra suvog kravljeg izmeta; kada vatra gori zahvaljujući plevi, to se računa kao vatra pleve; kada vatra gori zahvaljujući đubretu, to se računa kao vatra đubreta—isto tako svest se računa po onome posebnom uslovu na osnovu kojeg nastaje. Kada svest nastane na osnovu oka i oblika, to se računa kao svest o viđenom… kada svest nastane na osnovu uma i objekata uma, to se računa kao svest o mišljenom.

OPŠTA PITANJA O POSTOJANJU

“Monasi, da li vidite: ‘Ovo je nastalo’?” —“Da, poštovani gospodine.”—“Monasi, da li vidite: ‘Njegov nastanak se događa sa nastankom onoga kao hrane’?”—„Da, poštovani gospodine.“—„Monasi, da li vidite: ’Sa nestankom one hrane, i to što je nastalo nestaje’?“—„Da, poštovani gospodine.“

„Monasi, nastaje li sumnja kada neko ovako nije siguran: ’Je li to nastalo ili nije’?“— „Da, poštovani gospodine.“—„Monasi, nastaje li sumnja kada neko ovako nije siguran: ’Događa li se njegov nastanak sa nastankom onoga kao hrane’?“—„Da, poštovani gospodine.“—„Monasi, nastaje li sumnja kada neko ovako nije siguran: ’ Sa nestankom one hrane, nestaje li i to što je nastalo ili ne’?“— „Da, poštovani gospodine.“

“Monasi, da li ovako sumnja biva napuštena u onome ko, ispravnom mudrošću, vidi kako zaista jeste: ‘To je nastalo’?”— „Da, poštovani gospodine.“—„Monasi, da li ovako sumnja biva napuštena u onome ko, ispravnom mudrošću, vidi kako zaista jeste: ‘Njegov nastanak događa se sa nastankom onoga kao hrane‘?”— „Da, poštovani gospodine.“—„Monasi, da li ovako sumnja biva napuštena u onome ko, ispravnom mudrošću, vidi kako zaista jeste: ‘Sa nestankom one hrane, nestaje i to što je nastalo‘?”— „Da, poštovani gospodine.“

“Monasi, jeste li oslobođeni sumnje u ovome: ’Ovo je nastalo’?“—„Da, poštovani gospodine.“ — “Monasi, jeste li oslobođeni sumnje u ovome: ’ Njegov nastanak događa se sa nastankom onoga kao hrane’?“—„Da, poštovani gospodine.“ — “Monasi, jeste li oslobođeni sumnje u ovome: ’Sa nestankom one hrane, nestaje i to što je nastalo’?“—„Da, poštovani gospodine.“

“Monasi, da li ste i vi videli kako zaista jeste, ispravnom mudrošću: ‘To je nastalo’?”— „Da, poštovani gospodine.“—„Monasi, da li ste i vi videli kako zaista jeste, ispravnom mudrošću: ’Njegov nastanak događa se sa nastankom onoga kao hrane‘?”— „Da, poštovani gospodine.“ — „Monasi, da li ste i vi videli kako zaista jeste, ispravnom mudrošću: ’ Sa nestankom one hrane, nestaje i to što je nastalo’?“—„Da, poštovani gospodine.“

“Monasi, pročišćeno i blistavo je takvo gledište. Ako se za njega vežete, negujete ga, bdijete nad njim i smatrate svojim posedom, hoćete li tada razumeti Dhammu da je bila podučavana slično splavu, čija je svrha prelazak na drugu obalu, a ne vezivanje za njega?“—„Ne, poštovani gospodine.“ — “Monasi, pročišćeno i blistavo je takvo gledište. Ako se ne vežete za njega, ne negujete ga, ne bdijete nad njim i ne smatrate svojim posedom, hoćete li tada razumeti Dhammu da je bila podučavana slično splavu, čija je svrha prelazak na drugu obalu, a ne vezivanje za njega?“—„Da, poštovani gospodine.“

HRANA I USLOVLJENOST NASTANKA

Monasi, postoji ove četiri vrste hrane za održavanje bića koja su već nastala i za podršku onima koji tragaju za novom egzistencijom. Koje četiri? To su: fizičke namirnice kao hrana, grube i fine; kontakt kao druga; mentalni obrasci kao treća i svest kao četvrta.

A te četiri vrste hrane, monasi, imaju svoj uzrok, svoj izvor, ono iz čega su rođene i stvorene. Te četiri vrste hrane imaju žudnju kao svoj uzrok, svoj izvor, one su iz žudnje rođene i stvorene. A ta žudnja ima svoj uzrok… Žudnja ima osećaj kao svoj uzrok… A taj osećaj ima svoj uzrok… Osećaj ima kontakt kao svoj uzrok… A taj kontakt ima svoj uzrok… Kontakt ima šest osnova čula kao svoj izvor… A tih šest osnova čula ima svoj izvor… Šest osnova čula ima mentalno-materijalni sklop kao svoj izvor… A taj mentalno-materijalni sklop ima svoj uzrok… Mentalno-materijalni sklop ima svest kao svoj uzrok… A ta svest ima svoj uzrok… Svest ima mentalne obrasce kao svoj izvor… A ti mentalni obrasci imaju svoj uzrok… I šta je to što mentalni obrasci imaju kao svoj uzrok, svoj izvor, ono iz čega su rođeni i stvoreni? Mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj uzrok, svoj izvor, oni su iz neznanja rođeni i stvoreni

DIREKTNI SMER IZLAGANJA O NASTANKU

I tako, monasi, sa neznanjem kao uzrokom, mentalni obrasci [nastaju]; sa mentalnim obrascima kao uzrokom, svest; sa svešću kao uzrokom, mentalno-materijalni sklop; sa mentalnim-materijalnim sklopom kao uzrokom, šest osnova čula; sa šest osnova čula kao uzrokom, kontakt; sa kontaktom kao uslovom, osećaj; sa osećajem kao uslovom, žudnja; sa žudnjom kao uzrokom, vezivanje; sa vezivanjem kao uzrokom, bivanje; sa bivanjem kao uzrokom, rođenje; sa rođenjem kao uzrokom, starost i smrt, tuga, naricanje, bol, žalost i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.

OBRNUTI SMER PITANJA O NASTANKU

’Sa rođenjem kao uzrokom, starost i smrt’: tako je rečeno. A da li, monasi, starost i smrt imaju rođenje kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?“

„Starost i smrt imaju rođenje kao svoj uzrok, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa rođenjem kao uzrokom, starost i smrt’.“

„’Sa bivanjem kao uzrokom, rođenje’, tako je rečeno. A da li, monasi, rođenje ima bivanje kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?“

„Rođenje ima bivanje kao svoj uzrok, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa bivanjem kao uzrokom, rođenje’.“

„’Sa vezivanjem kao uzrokom, bivanje’: tako je rečeno. A da li, monasi, bivanje ima vezivanje kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?“

„Bivanje ima vezivanje kao svoj uzrok, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa vezivanjem kao uzrokom, bivanje’.“

„’Sa žudnjom kao uzrokom, vezivanje’: tako je rečeno. A da li, monasi, vezivanje ima žudnju kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?“

„Vezivanje ima žudnju kao svoj uzrok, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa žudnjom kao uzrokom, vezivanje’.“

„’Sa osećajem kao uzrokom, žudnja’: tako je rečeno. A da li, monasi, žudnja ima osećaj kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?“

„Žudnja ima osećaj kao svoj uzrok, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa osećajem kao uzrokom, žudnja’.“

„’Sa kontaktom kao uzrokom, osećaj’: tako je rečeno. A da li, monasi, osećaj ima kontakt kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?“

„Osećaj ima kontakt kao svoj uzrok, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa kontaktom kao uzrokom, osećaj’.“

„’Sa šest osnova čula kao uzrokom, kontakt’: tako je rečeno. A da li, monasi, kontakt ima šest osnova čula kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?“

„Kontakt ima šest osnova čula kao svoj uzrok, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa šest osnova čula kao uzrokom, kontakt’.“

„’Sa mentalnim-materijalnim sklopom kao uzrokom, šest osnova čula’: tako je rečeno. A da li, monasi, šest osnova čula ima mentalno-materijalni sklop kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?“

„Šest osnova čula ima mentalno-materijalni sklop kao svoj uzrok, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa mentalno-materijalnim sklopom kao uzrokom, šest osnova čula’.“

„’Sa svešću kao uzrokom, mentalno-materijalni sklop’: tako je rečeno. A da li, monasi, mentalno-materijalni sklop ima svest kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?“

„Mentalno-materijalni sklop ima svest kao svoj uzrok, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa svešću kao uzrokom, mentalno-materijalni sklop’.“

„’Sa mentalnim obrascima kao uzrokom, svest’: tako je rečeno. A da li, monasi, svest ima mentalne obrasce kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?“

„Svest ima mentalne obrasce kao svoj uzrok, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa mentalnim obrascima kao uzrokom, svest’.“

„’Sa neznanjem kao uzrokom, mentalni obrasci’: tako je rečeno. A da li, monasi, mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?“

„Mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj uzrok, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa neznanjem kao uzrokom, mentalni obrasci’.“

REZIME O NASTANKU

Dobro je, monasi. Dakle, vi kažete tako, a i ja kažem tako: ‘Kada ovo postoji, ono postaje; sa nastankom ovoga i ono postaje’. To jest, sa neznanjem kao uzrokom, mentalni obrasci [nastaju]; sa mentalnim obrascima kao uzrokom, svest; sa svešću kao uzrokom, mentalno-materijalni sklop; sa mentalnim-materijalnim sklopom kao uzrokom, šest osnova čula; sa šest osnova čula kao uzrokom, kontakt; sa kontaktom kao uzrokom, osećaj; sa osećajem kao uzrokom, žudnja; sa žudnjom kao uzrokom, vezivanje; sa vezivanjem kao uzrokom, bivanje; sa bivanjem kao uzrokom, rođenje; sa rođenjem kao uzrokom, starost i smrt, tuga, naricanje, bol, žalost i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.

DIREKTNI SMER IZLAGANJA O NESTANKU

Ali sa potpunim prestankom i nestankom neznanja dolazi i nestanak mentalnih obrazaca; sa nestankom mentalnih obrazaca, nestanak svesti; sa nestankom svesti, nestanak mentalno-materijalnog sklopa; sa nestankom mentalno-materijalnog sklopa, nestanak šest osnova čula; sa nestankom šest osnova čula, nestanak kontakta; sa nestankom kontakta, nestanak osećaja; sa nestankom osećaja, nestanak žudnje; sa nestankom žudnje, nestanak vezivanja; sa nestankom vezivanja, nestanak bivanja; sa nestankom bivanja, nestanak rođenja; sa nestankom rođenja, starost i smrt, tuga, naricanje, bol, žalost i očaj nestaju. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.

OBRNUTI SMER PITANJA O NESTANKU

’Sa nestankom rođenja, nestanak starosti i smrti’: tako je rečeno. A da li, monasi, starost i smrt nestaju sa nestankom rođenja ili ne, šta vi o tome mislite?“

„Starost i smrt nestaju sa nestankom rođenja, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa nestankom rođenja, nestanak starosti i smrti’.“

’Sa nestankom bivanja, nestanak rođenja’… ’Sa nestankom vezivanja, nestanak bivanja’… ’Sa nestankom žudnje, nestanak vezivanja’… ’Sa nestankom osećaja, nestanak žudnje’… ’Sa nestankom kontakta, nestanak osećaja’… ’Sa nestankom šest osnova čula, nestanak kontakta’… ’Sa nestankom mentalno-materijalnog sklopa, nestanak šest osnova čula’… ’Sa nestankom svesti, nestanak mentalno-materijalnog sklopa’… ’Sa nestankom mentalnih obrazaca, nestanak svesti’… ’Sa nestankom neznanja, nestanak mentalnih obrazaca’: tako je rečeno. A da li, monasi, mentalni obrasci nestaju sa nestankom neznanja, šta vi o tome mislite?“

„Mentalni obrasci nestaju sa nestankom neznanja, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ’Sa nestankom neznanja, nestanak mentalnih obrazaca’.“

REZIME O NESTANKU

Dobro je, monasi. Dakle, vi kažete tako, a i ja kažem tako: ‘Kada ovo ne postoji, ono ne postaje; sa nestankom ovoga i ono nestaje’. To jest, sa nestankom neznanja, mentalni obrasci [nestaju]; sa nestankom mentalnih obrazaca, svest nestaje; sa nestankom svesti, mentalno-materijalni sklop nestaje; sa nestankom mentalno-materijalnog sklopa, šest osnova čula nestaje; sa nestankom šest osnova čula, kontakt nestaje; sa nestankom kontakta, osećaj nestaje; sa nestankom osećaja, žudnja nestaje; sa nestankom žudnje, vezivanje nestaje; sa nestankom vezivanja, bivanje nestaje; sa nestankom bivanja, rođenje nestaje; sa nestankom rođenja, starost i smrt, tuga, naricanje, bol, žalost i očaj nestaju. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.

LIČNO ZNANJE

Monasi, kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li se vraćati prošlosti ovako: ’Jesmo li bili u prošlosti? Ili nismo bili u prošlosti? Šta smo bili u prošlosti? Kako nam je bilo u prošlosti? Šta smo bili pre nego što smo postali nešto drugo u prošlosti’?“—„Ne, poštovani gospodine.“ — Kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li ići u budućnost ovako: ’Hoćemo li biti u budućnosti? Ili nećemo biti u budućnosti? Šta ćemo biti u budućnosti? Kako će nam biti u budućnosti? Šta ćemo biti pre nego što postanemo nešto drugo u budućnosti’?“—„Ne, poštovani gospodine.“ — Kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li biti zbunjeni o sadašnjosti: ’Jesam li? Nisam li? Kako sam? Odakle ovo biće dolazi? Kuda će otići’?“ — „Ne, poštovani gospodine.“

„Monasi, kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li ovako govoriti: ’Poštujemo svog Učitelja. Govorimo ovako iz poštovanja prema svom Učitelju’?“ — „Ne, poštovani gospodine.“ — Kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li ovako govoriti: ’Asketa kaže ovako, a isto tako i [drugi] askete, ali mi ne govorimo tako’?“ — „Ne, poštovani gospodine.“—„Kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li priznati nekog drugog učitelja?“ — „Ne, poštovani gospodine.“—„Kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li se vratiti ritualima, burnim debatama i znamenjima običnih asketa i bramana, uzimajući sve to kao suštinu [svetačkog života]?“ — „Ne, poštovani gospodine.“—„Govorite li jedino o onome što ste saznali, videli i razumeli svako za sebe?“—„Da, poštovani gospodine.“

„Dobro je, monasi. Vodio sam vas uz pomoć ove Dhamme, koja je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, vodi ka nibbāni, mudri treba da je upoznaju svako sam za sebe. U vezi sa tim je rečeno: ’Monasi, ova Dhamma je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, vodi ka nibbāni, mudri treba da je upoznaju svako sam za sebe.’

KRUG EGZISTENCIJE: OD ZAČEĆA DO ZRELOSTI

Monasi, začeće ploda u materici dešava se kroz sjedinjavanje tri stvari. Tako, sjedine se majka i otac, ali ako to nisu plodni dani za majku i biće koje treba da se rodi nije tu—u tom slučaju nema začetka ploda u materici. Takođe, ako se sjedine majka i otac, ako su to plodni dani za majku, ali biće koje treba da se rodi nije tu — u tom slučaju nema začetka ploda u materici. Ali ako se sjedine se majka i otac, ako su to plodni dani za majku i biće koje treba da se rodi je tu, kroz sjedinjavanje te tri stvari začinje se plod u materici.

Majka tada nosi plod u materici devet ili deset meseci sa mnogo brige, kao težak teret. Potom, kad prođu devet ili deset meseci, majka se porađa sa mnogo brige, kao težak teret. Potom, kada se dete rodi, hrani ga sopstvenom krvlju, jer se majčino mleko zove krvlju u učenju Plemenitog.

Kada ono odraste i sposobnosti mu se razviju, dete se igra igračkama kao što su mali plugovi i klis, prevrće se, pravi male mlinove, stvari i vozila, ali luk i strelu.

Kada ono odraste i sposobnosti mu se [još više] razviju, mladić uživa sa svojih pet struna čulnog užitka, oblicima dostupnim oku… zvukovima dostupnim uhu… mirisima dostupnim nosu… ukusima dostupnim jeziku… predmetima dostupnim telu, koji su primamljivi, poželjni, prijatni i dopadljivi, povezani sa čulnom željom i podstiču požudu.

NASTAVAK KRUGA

Kad vidi oblik okom, on oseća žudnju za njim ako je prijatan; oseća odbojnost ako je neprijatan. Živi tako bez čvrsto ustaljene sabranosti pažnje na telo, ograničenog uma i ne razume onako kako zaista jeste oslobođenje uma i oslobođenje mudrošću, u kojem ta loša mentalna stanja nestaju bez ikakvog ostatka. Zaokupljen tako sviđanjem i nesviđanjem, koji god osećaj da oseti—prijatan, neprijatan ili ni prijatan ni neprijatan—ushićuje se on tim osećajem, oberučke ga prihvata i čvrsto drži. Čineći tako, u njemu se javlja ushićenje osećajima. A ushićenje osećajima znači vezivanje. Sa vezivanjem kao uzrokom, biće [nastaje]; sa bićem kao uzrokom, rođenje; sa rođenjem kao uzrokom, starost i smrt, tuga, naricanje, bol, žalost i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.

Kad zvuk čuje uvom… Kad miris oseti nosom… Kad ukus okusi jezikom… Kad predmet dodirne telom… Kad objekat uma razume umom, on oseća žudnju za njim ako je prijatan; oseća odbojnost, ako je neprijatan… A ushićenje osećajem znači vezivanje. Sa vezivanjem kao uzrokom, biće [nastaje]; sa bićem kao uzrokom, rođenje; sa rođenjem kao uzrokom, starost i smrt, tuga, naricanje, bol, žalost i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.

ZAUSTAVLJANJE KRUGA: POSTUPNO VEŽBANJE

Isto tako, monasi, Tathāgata se pojavljuje u ovome svetu, usavršen, potpuno probuđen… (kao MN 27, 11-18) …um svoj pročišćuje od sumnje.

Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, potpuno odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od nepovoljnih mentalnih stanja, ulazi on i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… Sa smirivanjem usmerenosti uma i istraživanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… sa prestankom i ushićenja… on ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… Sa napuštanjem zadovoljstva i bola… on ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji karakteriše čistota svesnosti zahvaljujući spokojstvu, ni zadovoljstvo ni bol.

ZAUSTAVLJANJE KRUGA: POTPUNI PRESTANAK

Kad vidi oblik okom, on ne oseća žudnju za njim ako je prijatan; niti oseća odbojnost ako je neprijatan. Živi tako sa čvrsto ustaljenom sabranošću pažnje na telo, neograničenog uma i razume onako kako zaista jeste oslobođenje uma i oslobođenje mudrošću, u kojem ta loša mentalna stanja nestaju bez ikakvog ostatka. Napustivši tako sviđanje i nesviđanje, koji god osećaj da oseti—prijatan, neprijatan ili ni prijatan ni neprijatan—ne ushićuje se on tim osećajem, ne prihvata ga oberučke, niti ga čvrsto drži. Čineći tako, u njemu nestaje ushićenje osećajima. A sa nestankom ushićenja osećajima nestaje vezivanje. Sa nestankom vezivanja, biće [nestaje]; sa nestankom bića, nestaje rođenje; sa nestankom rođenja, starost i smrt, tuga, naricanje, bol, žalost i očaj nestaju. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.

Kad zvuk čuje uvom… Kad miris oseti nosom… Kad ukus okusi jezikom… Kad predmet dodirne telom… Kad objekat uma razume umom, on ne oseća žudnju za njim ako je prijatan; niti oseća odbojnost ako je neprijatan… A sa nestankom ushićenja nestaje vezivanje. Sa nestankom vezivanja, biće [nestaje]; sa nestankom bića, nestaje rođenje; sa nestankom rođenja, starost i smrt, tuga, naricanje, bol, žalost i očaj nestaju. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.

ZAKLJUČAK

Monasi, zapamtite ovo oslobođenje kroz razaranje žudnje kojem sam vas podučio. Ali monah Sati, ribarev sin, upleten je u ogromnu mrežu žudnje, u klopku žudnje.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.