Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u plemenu Sakya, u Nigrodinom manastiru u Kapilavatuu. U to vreme su Sakye u Kapilavatuu bili izgradili novu dvoranu i pre nego što se bilo ko u nju smestio, Sakye poželeše da u njoj boravi Blaženi . Zato otidoše do Blaženog, pokloniše mu se i sedoše sa strane:

“Poštovani gospodine, izgradili smo novu dvoranu i pre nego što bilo ko u nju uđe, želeli bismo da u njoj boravi Blaženi. Poštovani gospodine, budite prvi u njoj, a Sakye iz Kapilavatua će se posle tu smestiti, tako da im bude na korist i dobrobit zadugo.” Blaženi ćutke prihvati. Kada Sakye videše da je Blaženi prihvatio njihov poziv, ustadoše, pokloniše se i ostavljajući Blaženog sa svoje desne strane otidoše do novog hola. Njegov pod potpuno prekriše tepisima, pripremiše sedišta, staviše posude sa vodom i upališe lampe, te se vratiše do Blaženog, pokloniše mu se, te stojeći sa strane obavestiše ga: “Poštovani gospodine, pod je potpuno prekriven tepisima, pripremljena su sedišta, postavljene posude sa vodom i lampe upaljene. Sada je vreme da Blaženi učini ono što smatra prikladnim. A Blaženi, ogrnuvši svoj ogrtač i uzevši svoju zdelu, zajedno sa grupom monaha otide do dvorane, opra pred njom noge i kroči u dvoranu, te sede na pripremljeno sedište kraj srednjeg stuba okrenut ka istoku. Monasi takođe opraše noge, uđoše u dvoranu i sedoše duž zapadnog zida okrenuti ka istoku. Zatim Sakye iz Kapilavatua, predvodeći sve ostale, opraše noge, uđoše u dvoranu i sedoše duž istočnog zida okrenuti ka zapadu. Onda Blaženi—pošto je do duboko u noć upućivao, podsticao, bodrio i ohrabrivao Sakye govorom o Dhammi—reče poštovanom Ānandi: “Ānanda, govori Sakyama iz Kapilavatua o onome ko vežba putem ka oslobađanju (sekha patipada). Bole me leđa i ja ću se odmoriti.”

Poštovani Ānanda odgovori: “Kako vi kažete, gospodine.”

Onda Blaženi, pošto je svoj gornji ogrtač savio na četvoro, leže na desni bok, u lavlji položaj, jedna noga položena na drugu, sabran i pažljiv, odredivši u sebi unapred trenutak kada želi da se probudi.

A poštovani Ānanda se obrati Mahanami, predvodniku Sakyi: “Ima slučajeva, Mahanama, kada je plemeniti učenik usavršen u moralu, stražari na vratima čula, umeren u jelu, posvećen budnosti, poseduje sedam kvaliteta i kad god poželi—bez muka i poteškoća—dostiže četiri zadubljenja, kao viša stanja svesti i prijatno boravište ovde i sada.

A kako je to plemeniti učenik usavršen u moralu? Ima slučajeva kada plemeniti učenik postupa u skladu sa moralom. Živi obuzdan u skladu sa Patimokkhom , besprekoran u svom ponašanju i polju delovanja. Sam sebe vežba, usvojivši pravila vežbanja, i vidi opasnost i u najmanjem prekršaju. Tako je plemeniti učenik usavršen u moralu.

A kako to plemeniti učenik stražari na vratima čula? Ima slučajeva kada plemeniti učenik, okom videvši neki oblik, ne udubljuje se u njegove karakteristike i obeležja zbog kojih bi—ukoliko bi to učinio bez stražarenja nad čulom vida—mogla da ga osvoje štetna stanja uma kao što su pohlepa ili uznemirenost. Vežba se u njegovom obuzdavanju. Stražari nad čulom vida. Postiže obuzdanost u pogledu čula vida.

Uhom čuvši neki zvuk…

Nosom omirisavši neki miris…

Jezikom okusivši neki ukus…

Telom osetivši neki dodir…

Razumom shvativši neku ideju, ne udubljuje se u njene karakteristike i obeležja zbog kojih bi—ukoliko bi to učinio bez stražarenja nad čulom razuma—mogla da ga osvoje štetna stanja uma kao što su pohlepa ili uznemirenost. Vežba se u njegovom obuzdavanju. Stražari nad čulom razuma. Postiže obuzdanost u pogledu čula razuma. Tako plemeniti učenik stražari na vratima čula.

A kako je to plemeniti učenik umeren u jelu? Ima slučajeva kada plemeniti učenik, shvatajući je na pravi način, ne uzima hranu radi zabave, niti radi omamljivanja, niti radi debljanja, niti radi lepšeg izgleda, već samo radi preživljavanja i održavanja ovoga tela, radi uklanjanja njegovih nečistoća, za potpomaganje svetačkog života, razmišljajući ovako: ‘Ukloniću stara osećanja [gladi] i neću stvoriti nova osećanja [prejedenosti]. Tako ću održati svoje zdravlje, bez davanja razloga za prekor, i živeti u prijatnosti.’ Tako je plemeniti učenik umeren u jelu.

A kako je to plemeniti učenik posvećen budnosti? Ima slučajeva kada monah tokom dana, sedeći i hodajući tamo-amo, čisti svoj um od svakog štetnog stanja. Tokom prvog dela noći, sedeći i hodajući tamo-amo, čisti svoj um od svakog štetnog stanja. Tokom drugog dela noći leže na desni bok, u lavlji položaj, jedna noga položena na drugu, sabran i pažljiv, odredivši u sebi unapred trenutak kada želi da se probudi. Tokom poslednjeg dela noći, sedeći i hodajući tamo-amo, čisti svoj um od svakog štetnog stanja. Tako je plemeniti učenik posvećen budnosti.

A kako to plemeniti učenik poseduje sedam kvaliteta?

(1) Ima slučajeva kada plemeniti učenik poseduje poverenje, poverenje u Tatagathino prosvetljenje: ‘Zaista, on je blažen i usavršen, potpuno probuđen; postigao je ispravno znanje i vladanje; dobro je upućen znalac sveta, nenadmašni vodič onih kojima je potrebno vođstvo; učitelj bogova i ljudi, budan i blažen.’

(2) On oseća stid (hiri)i na pomisao da pravila morala prekrši telom, rečju i mišlju.

(3) On oseća zazor (ottapa) od patnje izazvane kršenjem pravila morala telom, rečju i mišlju.

(4) Naučio je mnogo, zapamtio je to što je naučio, utvrdio to što je naučio. Koje god učenje da je dostojno poštovanja u početku, dostojno poštovanja u sredini, dostojno poštovanja na kraju, to učenje—po svom načinu i izrazu—zagovara svetački život koji je potpun i čist: o takvom učenju je on mnogo naučio, zapamtio, recitovao, razmotrio svojim umom i usvojio kao svoje gledište.

(5) On održava svoju istrajnost u napuštanju štetnih mentalnih stanja i razvijanju korisnih mentalnih stanja. Postojan je, čvrst u svom naporu, ne izbegava svoje dužnosti u pogledu korisnih mentalnih stanja.

(6) Sabran je, precizan, dobrog pamćenja i u stanju da se priseti čak i stvari koje su učinjene i rečene pre mnogo vremena.

(7) Postigao je uvid u nastanak i nestanak stvari (anićća)—plemenit, prodoran, koji vodi do potpunog iskorenjivanja patnje.

Tako plemeniti učenik poseduje sedam kvaliteta

A kako to plemeniti učenik kad god poželi—bez muka i poteškoća—dostiže četiri zadubljenja (jhana), kao viša stanja svesti i prijatno boravište ovde i sada? Ima slučajeva kada, potpuno se povukavši od telesnih zadovoljstava, odvojen od štetnih mentalnih sadržaja, plemeniti učenik ulazi i boravi u prvom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz osame, praćenim usmerenom mišlju i vrednovanjem. Sa smirivanjem usmerene misli i vrednovanja, ulazi on i boravi u drugom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz sabranosti, usmerenosti svesti na jednu tačku, a oslobođene usmerene misli i vrednovanja, rođenim iz samopouzdanja. A zatim, odvraćajući se i od osećaja ushićenja, boravi ravnodušan, pažljiv i sabran, pa telesno doživljava zadovoljstvo. Ulazi on i boravi u trećem zadubljenju, koje oplemenjena bića opisuju rečima: ‘Ko je ravnodušan i pažljiv, živi zadovoljno.’ A zatim, napušta zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Kad tako iščeznu dotadašnje radosti i žalosti, monah ulazi i boravi u četvrtom zadubljenju. To je stanje bez zadovoljstva i nezadovoljstva, pročišćeno ravnodušnom pažnjom. Tako plemeniti učenik kad god poželi—bez muka i poteškoća—dostiže četiri zadubljenja, kao viša stanja svesti i prijatno boravište ovde i sada.

A kada je plemeniti učenik na ovaj način usavršen u moralu, stražari na vratima čula, umeren u jelu, posvećen budnosti, poseduje sedam kvaliteta i kad god poželi—bez muka i poteškoća—dostiže četiri zadubljenja, kao viša stanja svesti i prijatno boravište ovde i sada, tada se za njega kaže da je plemeniti učenik koji vežba putem ka oslobađanju. Blago koje čuva je pravo, on je u stanju da probije ljusku u kojoj se nalazi, u stanju da se probudi, da dosegne krajnju slobodu od okova.

Baš kao što kvočka leži na osam, deset ili dvanaest jaja, koja su dobro pokrivena, dobro grejana, dobro izležena, čak i ako se u njoj ne javi ovakva želja—“Ah kad bi moji pilići mogli kandžama i kljunovima da probiju ljusku u kojoj se nalaze i bezbedno izađu iz nje”—ipak je moguće da ti pilići kandžama i kljunovima probiju ljusku u kojoj se nalaze i bezbedno izađu iz nje. Na isti način, kada je plemeniti učenik usavršen u moralu na taj način, stražari na vratima čula na taj način, umeren u jelu na taj način, posvećen budnosti na taj način, poseduje sedam kvaliteta na taj način i kad god poželi—bez muka i poteškoća—dostiže četiri zadubljenja, kao viša stanja svesti i prijatno boravište ovde i sada na taj način, tada se on naziva učenikom plemenitih koji vežba putem ka oslobađanju, blago koje on čuva je pravo, u stanju je da probije ljusku u kojoj se nalazi, u stanju je da se probudi, da dosegne krajnju slobodu od okova.

I kada plemeniti učenik dostigne čistotu spokojstva i sabranosti, priseća se mnoštva svojih prethodnih života, tj. jednog života, dva… pet, deset… pedeset, sto, hiljadu, stotinu hiljada, mnoge eone skupljanja kosmosa, mnoge eone širenja kosmosa, mnoge eone skupljanja i širenja kosmosa: ‘Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Takvom sam se hranom hranio, tako sam doživljavao zadovoljstva i bol, tako se moj život okončao. Izlazeći iz tog stanja, ponovo sam se rodio u onom. I tu sam imao to ime, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Takvom sam se hranom hranio, tako sam doživljavao zadovoljstva i bol, tako se moj život okončao.’ Tako se on priseća mnoštva prošlih života do najsitnijih detalja. To je njegovo prvo probijanje, slično pilićima kad se ispile iz ljuske.

I kada plemeniti učenik dostigne čistotu spokojstva i sabranosti, on vidi—uz pomoć božanskog vida, proširenog i superiornog u odnosu na čovekov—kako bića umiru i ponovo se rađaju, uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim delima: ‘Ova bića—koja su se loše ponašala telom, govorom i mišlju, ružila plemenite, zastupala pogrešna stanovišta i postupala pod uticajem takvih pogrešnih stanovišta—posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se pojavila u stanju uskraćenosti, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali ona bića—koja su se dobro ponašala telom, govorom i mišlju, koja nisu ružila plemenite, zastupala ispravna stanovišta i postupala pod uticajem takvih ispravnih stanovišta—posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se pojavila na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.’ Tako on vidi—uz pomoć božanskog vida, proširenog i superiornog u odnosu na čovekov—kako bića umiru i ponovo se rađaju, uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim delima. To je njegovo drugo probijanje, slično pilićima kad se ispile iz ljuske.

I kada plemeniti učenik dostigne čistotu spokojstva i sabranosti, oslobođenog uma, i to oslobođenog putem mudrosti, boravi oslobođen ovde i sada. To je njegovo treće probijanje, slično pilićima kad se ispile iz ljuske.

I kada je plemeniti učenik usavršen u vrlini, to je stvar njegovog ponašanja. Kada stražari na vratima čula… kad je umeren u jelu… posvećen budnosti… poseduje sedam kvaliteta, to je stvar njegovog ponašanja. I kad god poželi—bez muka i poteškoća—dostiže četiri zadubljenja, kao viša stanja svesti i prijatno boravište ovde i sada, to je stvar njegovog ponašanja.

Kada se priseća mnoštva prošlih života… do najsitnijih detalja, to je stvar njegovog jasnog znanja. Kada vidi—uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na čovekov—kako bića umiru i ponovo se rađaju… Kada oslobođenog uma, i to oslobođenog putem mudrosti, boravi oslobođen ovde i sada, to je stvar njegovog jasnog znanja.

Takav se, Mahanama, naziva učenikom plemenitih usavršenim u jasnom znanju, usavršenim u ponašanju, usavršenim u jasnom znanju i ponašanju. A onda Brama Sanankumara izreče ove stihove:

‘Plemeniti ratnik, najbolji je među ljudima,
kada se sudi prema poreklu.
Ali onaj ko je usavršen u jasnom znanju i ponašanju,
najbolji je među bićima, ljudskim i božanskim.

Ove stihove Brama Sanankumara dobro otpeva, a ne loše, dobro izreče, a ne loše; u vezi sa ciljem, a ne bez veze sa ciljem. A Blaženi ih potvrdi.”

Onda Blaženi ustade i reče poštovanom Ānandi: “Dobro je, dobro je Ānanda. To što si rekao Sakyama iz Kapilavatua o onome ko vežba dobro je.”

Tako reče Ānanda, a Učitelj potvrdi. Zadovoljni, Sakye iz Kapilavatua obradovaše se rečima Ānandinim.