Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: “Monasi”.—“Da. gospodine”, odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

“Monasi, zamislite parče tkanine prljave i masne, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Ona će potom izgledati loše obojena i flekava. A zašto? Zbog nečistoća na tkanini. Isto tako, monasi, kada je um uprljan, može se očekivati da stigne na nesrećno odredište. Monasi, zamislite parče tkanine, čiste i svetle, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Ona će potom izgledati dobro obojena i ujednačene boje. A zašto? Zbog čistoće tkanine. Isto tako, monasi, kada je um neuprljan, može se očekivati da stigne na srećno odredište.

Koje su to, monasi, nečistoće koje prljaju um? Tvrdičluk i pohlepa su nečistoća koja prlja um. Mržnja… bes… ogorčenost… nezahvalnost… oholost… zavist… tvrdičluk… obmana… prevara… tvrdoglavost… rivalitet… uobraženost… arogancija… taština… nepažljivost je nečistoća koja prlja um.

Pošto zna da su tvrdičluk i pohlepa nečistoća koja prlja um, monah ih napušta. Pošto zna da je mržnja… nepažljivost nečistoća koja prlja um, monah je napušta.

Kada monah zna da su tvrdičluk i pohlepa nečistoća koja prlja um i kada ih je napustio; kada monah zna da je bes… nepažljivost nečistoća koja prlja um i kad ju je napustio, on stiče ovakvo savršeno poverenje u Budu: ‘Doista, Blaženi je usavršen, potpuno probuđen; postigao je ispravno znanje i vladanje; dobro je upućen znalac svijeta, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz; učitelj božanskim i ljudskim bićima, prosvetljen i blažen.’

On stiče ovakvo savršeno poverenje u Dhammu: ‘Ovu Dhammu je Blaženi dobro izložio, vidljiva je ovde i sada, večna, ohrabruje istraživanje, vodi ka samoistraživanju, kako bi je mudri doživeli svaki za sebe.’

On stiče ovakvo savršeno poverenje u Sanghu: ‘To su učenici Blaženog koji vežbaju ispravno, koji vežbaju na samima sebi, koji vežbaju pronicljivo, oni koji vežbaju neporočno, to su četiri para ljudi, osam vrsti plemenitih bića. To su učenici Blaženoga, dostojni darova, gostoprimstva, pohvala i poštovanja, oni su prilika za nenadmašnu dobrotu da nastane u ovom svetu.’

Kada je jednim delom odustao od, odagnao, oslobodio se, napustio i okrenuo se [od nečistoća uma] , on ovako razmišlja: ‘Posedujem savršeno poverenje u Budu’ i biva nadahnut značenjem, biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan, ushićenje se rađa u njemu; u onome ko je ushićen, telo postaje mirno; onaj čije je telo mirno oseća prijatnost; u onome ko oseća prijatnost, um postaje skoncentrisan.

On ovako razmišlja: ‘Posedujem savršeno poverenje u Dhammu’ i biva nadahnut značenjem, biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan… njegov um postaje skoncentrisan.”

On ovako razmišlja: ‘Posedujem savršeno poverenje u Sanghu’ i biva nadahnut značenjem, biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan… njegov um postaje skoncentrisan.

On ovako razmišlja: ‘[Od nečistoća uma] sam jednim delom odustao, odagnao ih, oslobodio ih se, napustio ih i okrenuo se od njih’, te tako biva nadahnut značenjem, nadahnut Dhammom, obuzima ga radost povezana sa Dhammom. Kad je obradovan, ushićenje se rađa u njemu; u onome ko je ushićen, telo postaje opušteno; onaj čije je telo opušteno oseća prijatnost; u onome ko oseća prijatnost, um postaje skoncentrisan.

Monasi, ako monah takve vrline, takvog stanja [koncentracije] i takve mudrosti jede isprošenu hranu, koja se sastoji od odabranog pirinča, zajedno sa različitim prelivima i karijem, čak ni to nije prepreka za njega. Baš kao što i tkanina koja je prljava i masna postaje čista i svetla uz pomoć čiste vode ili kao što zlato postaje čisto i sjajno uz pomoć peći za topljenje, isto tako, ako monah takvih vrlina… jede isprošenu hranu…, čak ni to nije prepreka za njega.

On boravi, obuhvatajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju , isto tako drugu, treću i četvrtu stranu; isto tako nagore, nadole, unaokolo i posvuda, ljubavlju prema svima, kao i prema sebi; on boravi obuhvatajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i bez zlovolje.

On boravi, obuhvatajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem… umom prožetim sa-radošću… umom prožetim spokojstvom, isto tako drugu, treću i četvrtu stranu; isto tako nagore, nadole, unaokolo i posvuda, spokojstvom prema svima, kao i prema sebi; on boravi obuhvatajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i bez zlovolje.

Onda razume ovako: ‘Postoji ovo, postoji niže, postoji više i izvan toga je izlaz iz čitavog ovog polja opažaja’.

Kada on zna i vidi tako, njegov um se oslobađa mrlje čulne želje, mrlje bivanja i mrlje neznanja. Kada se oslobodi, tada dolazi znanje: “Slobodan sam”. On razume: ‘Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema ničeg više da se uradi na ovome svetu’. Monasi, takav monah se naziva okupanim iznutra.”

A tom je prilikom braman Sundarika Bharadvađa sedeo nedaleko od Bude. I onda on reče Blaženome: “Ali da li učitelj Gotama odlazi do Bahuka reke da se okupa?”

“Zašto bih, bramanu, ja išao baš do Bahuka reke da se okupam? Šta je to u stanju da učini Bahuka reka?”

“Učitelju Gotama, mnogi smatraju da Bahuka reka donosi oslobođenje, mnogi smatraju da donosi dobre zasluge i mnogi svoja loša dela peru u Bahuka reci.”

Onda se Blaženi obrati bramanu Sundarika Bharadvađi ovim stihovima:

“Bahuka i Adhikakka,
Gaya i Sundarika takođe,
Payaga i Sarassati,
a i potok Bahumati –
u njima se neznalica može kupati doveka
i opet neće svoja nedelja oprati.

Šta to Sundarika može odneti?
Šta Payaga? Šta Bahuka?
One zlotvora pročistiti ne mogu,
čoveka što okrutna i gnusna počini dela.

Onome ko je čist u srcu uvek je
dan proleća, sveti dan.
Onaj ko je časnih dela, čistog srca
svoju vrlinu do savršenstva dovodi.

To je mesto, bramanu, na kojem treba da se okupaš,
da sebe učiniš utočištem svih bića.
I ako ne govoriš laži,
ne povređuješ druga živa bića,
ne uzimaš što ti ponuđeno nije,
s poverenjem u sebi i bez gramzivosti,

zašto bi uopšte išao u Gayu?
Svaki izvor bi za tebe bio Gaya.”

Kad ovo bi rečeno, braman Sundarika Bharadvađa reče: “Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, na isti način je učitelj Gotama—na više različitih načina—razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao zaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”

I braman Sundarika Bharadvađa postade iskušenik pod Blaženim, a kasnije i monah. I ne zadugo posle punog zaređenja, boraveći sam, u osami, marljiv, predan i odlučan, poštovani Bharadvađa stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i zadrža se na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. On je neposredno znao: “Nema više preporađanja, proživljen je svetački život…” I poštovani Bharadvađa postade jedan od arahanta.