Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Veprovoj pećini, na Lešinarevoj hridi.

Onda asketa Dīghanakha otide do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kad ovaj učtiv i prijateljski razgovor bi okončan, stade on sa strane i reče Blaženom: „Učitelju Gotama, moje učenje i gledište je sledeće: 'Za mene ništa nije prihvatljivo'.

„A to tvoje gledište, Agivessana, 'Za mene ništa nije prihvatljivo'—nije li bar to gledište prihvatljivo za tebe?“

„Učitelju Gotamo, ako bi to moje gledište bilo prihvatljivo za mene, prema njemu bih se odnosio na isti način, prema njemu bih se odnosio na isti način.

„Dobro, Aggivessana, ima na ovom svetu mnogih koji kažu: 'Prema njemu bih se odnosio na isti način, prema njemu bih se odnosio na isti način', pa ipak ne napuštaju svoje gledište i još usvoje neko novo. Malo je onih na ovome svetu koji kažu: 'Prema njemu bih se odnosio na isti način, prema njemu bih se odnosio na isti način', koji napuste to gledište i ne usvoje neko novo.

Aggivessana, ima asketa i bramana čije je učenje i gledište ovakvo: 'Za mene je sve prihvatljivo'. Ima asketa i bramana čije je učenje i gledište ovakvo: 'Za mene ništa nije prihvatljivo'. A ima asketa i bramana čije je učenje i gledište ovakvo: 'Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije'. Među njima, gledište onih asketa i bramana čije je učenje i gledište ovakvo: 'Za mene je sve prihvatljivo' blisko je žudnji, blisko je okovanosti, blisko ushićenju, blisko vezanosti, blisko prianjanju. Gledište onih asketa i bramana čije je učenje i gledište ovakvo: 'Za mene ništa nije prihvatljivo' blisko je ne-žudnji, blisko je ne-okovanosti, blisko je ne-ushićenju, blisko je ne-vezanosti, blisko je ne-prianjanju.“

Kad ovo bi rečeno, asketa Dīghanakha primeti: „Učitelj Gotama hvali moje gledište, učitelj Gotama preporučuje moje gledište.“

„Aggivessana, što se tiče onih asketa i bramana čije je učenje i gledište ovakvo: 'Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije'—takvo njihovo gledište u delu koji se odnosi na ono što je prihvatljivo blisko je žudnji, blisko je okovanosti, blisko je ushićenju, blisko je vezanosti, blisko je prianjanju, dok je to njihovo gledište u delu koji se odnosi na ono što nije prihvatljivo blisko ne-žudnji, blisko je ne-okovanosti, blisko je ne-ushićenju, blisko je ne-vezanosti, blisko je ne-prianjanju.

Tako, Aggivessana, mudar čovek među onim asketama i bramanima čije je učenje i gledište: 'Za mene je sve prihvatljivo', ovako razmišlja: ’Ako tvrdoglavo budem sledio svoje gledište „Za mene je sve prihvatljivo“ i objavim: „Samo je ovo tačno, sve ostalo je pogrešno“, tada se mogu sukobiti sa ostalom dvojicom: sa asketom ili bramanom čije je učenje i gledište: „Za mene ništa nije prihvatljivo“ i sa asketom ili bramanom čije je učenje i gledište: „Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije“. Mogu se sukobiti sa tom dvojicom, a tamo gde je sukob, tu su i prepirke; tamo gde je sukob, tu su i svađe; tamo gde je sukob, tu je i uznemirenje’. Sam predvidevši prepirke, svađe i uznemirenje, napušta on to gledište i ne usvaja neko novo. Tako neko napušta ta gledišta; tako se neko odriče tih gledišta.

Mudar čovek među tim asketama i bramanima čije je učenje i gledište: „Za mene ništa nije prihvatljivo“, ovako razmišlja: ’Ako tvrdoglavo budem sledio svoje gledište „Za mene ništa nije prihvatljivo“ i objavim: „Samo je ovo tačno, sve ostalo je pogrešno“, tada se mogu sukobiti sa ostalom dvojicom: sa asketom ili bramanom čije je učenje i gledište: „Za mene je sve prihvatljivo“ i sa asketom ili bramanom čije je učenje i gledište: „Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije“. Mogu se sukobiti sa tom dvojicom, a tamo gde je sukob, tu su i prepirke; tamo gde je sukob, tu su i svađe; tamo gde je sukob, tu je i uznemirenje’. Sam predvidevši prepirke, svađe i uznemirenje, napušta on to gledište i ne usvaja neko novo. Tako neko napušta ta gledišta; tako se neko odriče tih gledišta.

Mudar čovek među tim asketama i bramanima čije je učenje i gledište: „Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije“, ovako razmišlja: ’Ako tvrdoglavo budem sledio svoje gledište „Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije“ i objavim: „Samo je ovo tačno, sve ostalo je pogrešno“, tada se mogu sukobiti sa ostalom dvojicom: sa asketom ili bramanom čije je učenje i gledište: „Za mene je sve prihvatljivo“ i sa asketom ili bramanom čije je učenje i gledište: „Za mene ništa nije prihvatljivo“. Mogu se sukobiti sa tom dvojicom, a tamo gde je sukob, tu su i prepirke; tamo gde je sukob, tu su i svađe; tamo gde je sukob, tu je i uznemirenje’. Sam predvidevši prepirke, svađe i uznemirenje, napušta on to gledište i ne usvaja neko novo. Tako neko napušta ta gledišta; tako se neko odriče tih gledišta.

Tako, Aggivessana, ovo telo stvoreno od materijalnog oblika, sačinjeno od četiri velika elementa, rođeno od majke i oca, izgrađeno od kuvanog pirinča i kaše, podložno je prolaznosti, trošenju i povređivanju, razlaganju i propadanju. Treba ga smatrati prolaznim, patnjom, bolešću, tumorom, strelom, nevoljom, ranom, tuđim, propadajućim, praznim, bez sopstva. Kada neko na svoje tela gleda tako, napušta želju u odnosu na telo, privrženost prema telu, potčinjenost telu.

Postoje, Aggivessana, tri vrste osećaja: prijatan osećaj, neprijatan osećaj ni prijatan ni neprijatan osećaj. U situaciji kada neko oseća prijatan osećaj, tada ne oseća neprijatan ili ni prijatan ni neprijatan osećaj; tada on oseća samo prijatan osećaj. U situaciji kada neko oseća neprijatan osećaj, tada ne oseća neprijatan ili ni prijatan ni neprijatan osećaj; tada on oseća samo neprijatan osećaj. U situaciji kada neko oseća ni prijatan ni neprijatan osećaj, tada ne oseća prijatan ili neprijatan osećaj; tada on oseća samo ni prijatan ni neprijatan osećaj.

Prijatan osećaj, Aggivessana, jeste prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, slabljenju, bleđenju i nestanku. Neprijatan osećaj jeste takođe prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, slabljenju, bleđenju i nestanku. Ni prijatan ni neprijatan osećaj jeste takođe prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, slabljenju, bleđenju i nestanku.

Kad to vidi, dobro upućen plemeniti učenik prestaje da bude očaran prijatnim osećajem, prestaje da bude očaran neprijatnim osećajem, prestaje da bude očaran ni prijatnim ni neprijatnim osećajem. Pošto više nije očaran, u njemu se hladi strast. Kroz hlađenje strasti [njegov um] postaje oslobođen. Kada je oslobođen, dolazi znanje: „Oslobođen je“. On razume: „Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti, nema više povratka u ovo stanje postojanja’.

Monah čiji je um tako oslobođen, Aggivessana, ne staje ni na čiju stranu i ne prepire se ni sa kim; on govori reči koje se sada koriste u svetu, ali ne prianja uz njih.“

A tom prilikom poštovani Sāriputta je stajao iza Blaženog, hladeći ga lepezom. Tada on pomisli: „Blaženi, zaista, govori o napuštanju tih stvari zahvaljujući neposrednom znanju; Uzvišeni, zaista, govori o odustajanju od tih stvari zahvaljujući neposrednom znanju“. I dok je poštovani Sāriputta razmišljao o tome, njegov um se oslobodi nečistoća zahvaljujući nevezivanju.

Ali u asketi Dīghanakhi potpuno čisto viđenje Dhamme se javilo: „Sve što je podložno nastanku, podložno je i nestanku“. Asketa Dīghanakha ugledao je Dhammu, dosegao je Dhammu, razumeo Dhammu, sagledao Dhammu, nadišao sumnju, okončao zbunjenost, stekao neustrašivost i u Učiteljevom nauku postao nezavistan od drugih.

Tada on reče Blaženom: „Odlično, učitelju Gotamo! Odlično, učitelju Gotamo! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište! “