Mađđhima Nikāya

Māgandiya sutta

75. Govor Māgandiyi

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo u zemlji Kurua, kraj grada po imenu Kammasadhamma, na prostirci od sena u prostoriji gde je gorela sveta vatra, a pripadala je bramanu iz Bharadvađa klana.

Tada, ujutro, Blaženi se obuče i uzevši svoju zdelu i gornji ogrtač, otide u Kammasadhammu da sakupi hranu. Pošto je u Kammasadhammi dobio hranu i vratio se, pošto ju je pojeo, otide on do nekog gaja da tamo provede dan. Kad je stigao u gaj, sede on u podnožje drveta, da tu provede dan.

Onda lutalica Magandiya, hodajući i lutajući radi vežbe, otide do prostorije gde je gorela sveta vatra, a pripadala je bramanu iz Bharadvađa klana. Tu on vide pripremljenu prostirku od sena, te zapita bramana: “Za koga je pripremljena ova prostirka od sena u prostoriji učitelja Bharadvađe u kojoj gori sveta vatra? Izgleda mi kao ležaj nekog askete.”

“Učitelju Magandiya, tu je asketa Gotama, sin iz plemena Sakya, koji je napustio sakyanski klan. I ovakav se dobar glas o učitelju Gotami raširio: ‘Zaista je Blaženi uzvišen, potpuno probuđen, savršenog znanja i ponašanja, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, prosvetljen, blažen.’ Ovaj ležaj je pripremljen za učitelja Gotamu.”

„Učitelju Bharadvađa, zaista je to jedan loš prizor kad vidimo ležaj tog uništitelja svakog napretka, učitelja Gotame.“

„Pazi šta govoriš, Magandiya, pazi šta govoriš! Mnogi učeni plemići, učeni bramani, učeni domaćini i učeni askete imaju poptuno poverenje u učitelja Gotamu i on ih je krotio na plemenit, istinski način, u Dhammi koja je blagorodna.“

„Učitelju Bharadvađa, čak i kada bismo se našli sa učiteljem Gotamom licem u lice, mi bismo mu rekli: ‘Asketa Gotama je uništitelj svakog napretka’. A zašto? Zato što je to tako zapisano u našim svetim spisima (sutta).“

„Ako učitelj Magandiya nema ništa protiv, mogu li ja ovo ispričati učitelju Gotami?“

„Neka se učitelj Bharadvađa ništa ne uzbuđuje i neka mu ispriča ovo što sam malopre rekao.“

U međuvremenu, zahvaljujući duhovnom sluhu, koji je pročišćen i nadilazi ljudski, Blaženi je čuo ovaj razgovor između bramana iz Bharadvađa klana i lutalice Magandiye. Zatim, kad se spustilo veče, Blaženi izađe iz meditacije, otide do bramanove prostorije i sede na pripremljenu prostirku od sena. Onda braman iz Bharadvađa klana dođe do Blaženog i pozdravi se sa njim. A kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane. I Blaženi ga upita: „Bharadvađa, jesi li ti razgovarao sa lutalicom Magandiyom o ovoj prostirci od sena?“

Kad ovo bi izrečeno, braman ostade zabezeknut, kosa mu se nakostrešila od zaprepašćenja, te reče: „Upravo sam hteo da učitelju Gotami ispričam o tome, ali me učitelj Gotama preduhitrio.“

No ovaj razgovor između Blaženog i bramana iz Bharadvađa klana ostade nedovršen, jer lutalica Magandiya, hodajući i lutajući radi vežbe, uđe u bramanovo prostoriju gde je gorela sveta vatra, te priđe Blaženome. Onda se pozdravi sa njim. A kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane. I Blaženi mu reče:„Magandiya, oko se ushićuje oblicima, naslađuje se oblicima, uživa u oblicima, zanosi se oblicima; i njega je ukrotio Tathagata, pazio, zaštitio i obuzdao, a podučava Dhammu kako bi ono bilo obuzdano. Jesi li u vezi sa tim rekao: ‘Asketa Gotama je uništitelj svakog napretka’?“

„U vezi sa tim sam, učitelju Gotamo, rekao: ‘Asketa Gotama je uništitelj svakog napretka. A zašto? Zato što je tako zapisano u našim svetim spisima’.“

„Uho se ushićuje zvukovima… Nos se ushićuje mirisima… Jezik se ushićuje ukusima… Telo se ushićuje dodirima… Um se ushićuje objektima uma, naslađuje se objektima, uživa u objektima uma, zanosi se oblicima; i njega je ukrotio Tathagata, pazio, zaštitio i obuzdao, a podučava Dhammu kako bi on bilo obuzdan. Jesi li u vezi sa tim rekao: ‘Asketa Gotama je uništitelj svakog napretka’?“

„U vezi sa tim sam, učitelju Gotamo, rekao: ‘Asketa Gotama je uništitelj svakog napretka. A zašto? Zato što je tako zapisano u našim svetim spisima’.“

“A šta misliš, Magandiya? Recimo da je neko ranije uživao u oblicima dostupnim oku, poželjnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa željom za zadovoljstvima čula, koji podstiču žudnju. A kasnije, kad ih je razumeo u skladu sa stvarnošću, njihov nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u slučaju oblika, možda je napustio žudnju (tanha) za oblicima, uklonio iz sebe groznicu (parilāha) za oblicima i živi bez žeđi (pipāsā), uma potpuno smirenog. Šta bi mu ti rekao, Magandiya?”—“Ništa, učitelju Gotama.”

“A šta misliš, Magandiya? Recimo da je neko ranije uživao u zvucima dostupnim uhu… mirisima dostupnim nosu… ukusima dostupnim jeziku… dodirima dostupnim telu, poželjnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa željom za zadovoljstvima čula, koji podstiču žudnju. A kasnije, kad ih je razumeo u skladu sa stvarnošću, njihov nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u slučaju oblika, možda je napustio žudnju za oblicima, uklonio iz sebe groznicu za oblicima i živi bez žeđi, uma potpuno smirenog. Šta bi mu ti rekao, Magandiya?”—“Ništa, učitelju Gotama.”

“Magandiya, kad sam ranije živeo životom domaćina, i ja sam uživao, vezan sa pet struna zadovoljstava čula: oblicima dostupnim oku… zvucima dostupnim uhu… mirisima dostupnim nosu… ukusima dostupnim jeziku… dodirima dostupnim telu, poželjnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa željom za zadovoljstvima čula, koji podstiču žudnju. Imao sam tri palate, jednu za kišni period, drugu za zimu, a treću za leto. U kišnoj palati sam živeo četiri meseca tokom perioda monsuna, zabavljali su me ženski muzičari i nisam ni silazio na niže spratove.

A kasnije, kad sam razumeo u skladu sa stvarnošću, nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u slučaju zadovoljstava čula, ja sam napustio žudnju za zadovoljstvima čula, uklonio iz sebe groznicu za zadovoljstvima čula i živim bez žeđi, uma potpuno smirenog. Ja vidim kako druga bića koja nisu oslobođena žudnje za zadovoljstvima čula bivaju progutana željom za zadovoljstvima čula, gore groznicom za zadovoljstvima čula, prepuštaju se zadovoljstvima čula, i ja im ne zavidim, niti se ushićujem time. A zašto? Zato što, Magandiya, postoji užitak koji nije povezan sa zadovoljstvima čula, nije povezan sa nepovoljnim stanjima uma, a koji prevazilazi čak i božansko blaženstvo. I pošto ja u njemu uživam, nemam zavisti prema onome što je niže, niti u tome uživam.

Zamisli, Magandiya, kućedomaćina ili njegovog sina, bogatog, sa obiljem novca i imanja, vezanog sa pet struna zadovoljstava čula. On možda uživa u oblicima dostupnim oku… zvucima dostupnim uhu… mirisima dostupnim nosu… ukusima dostupnim jeziku… dodirima dostupnim telu, poželjnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa željom za zadovoljstvima čula, koji podstiču žudnju. I pošto postupa dobro telom, govorom i umom, posle sloma tela, posle smrti, on će se možda preporoditi na srećnom odredištu, na nebu, među svitom trideset tri božanstva; i tu će, okružen nimfama u Nandana gaju, uživati, vezan sa pet struna božanskih zadovoljstava čula. I sad zamisli da on ugleda kućedomaćina ili njegovog sina kako uživa, vezan sa pet struna [čovekovih] zadovoljstava čula. Šta misliš, Magandiya? Da li bi to mlado božanstvo, okruženo nimfama u Nandana gaju, koje i samo uživa vezano sa pet struna božanskih zadovoljstava čula, zavidelo tom kućedomaćinu ili njegovom sinu koji uživa vezan sa pet struna [čovekovih] zadovoljstava čula i da li bi se ono vratilo [čovekovim] zadovoljstvima čula?”

“Ne, učitelju Gotama. A i zašto bi? Jer nebeska zadovoljstva čula su izvrsnija i uzvišenija od čovekovih zadovoljstava čula.”

Isto tako, Magandiya, kad sam ranije živeo životom domaćina, i ja sam uživao, vezan sa pet struna zadovoljstava čula: oblicima dostupnim oku… dodirima dostupnim telu, poželjnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa željom za zadovoljstvima čula, koji podstiču žudnju. A kasnije, kad sam razumeo u skladu sa stvarnošću, nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u slučaju zadovoljstava čula, ja sam napustio žudnju za zadovoljstvima čula, uklonio iz sebe groznicu za zadovoljstvima čula i živim bez žeđi, uma potpuno smirenog. Ja vidim kako druga bića koja nisu oslobođena žudnje za zadovoljstvima čula bivaju progutana željom za zadovoljstvima čula, gore groznicom za zadovoljstvima čula, prepuštaju se zadovoljstvima čula, i ja im ne zavidim, niti se ushićujem time. A zašto? Zato što, Magandiya, postoji užitak koji nije povezan sa zadovoljstvima čula, nije povezan sa nepovoljnim stanjima uma, a koji prevazilazi božansko blaženstvo. I pošto ja u njemu uživam, nemam zavisti prema onome što je niže, niti u tome uživam.

Zamisli, Magandiya, čoveka obolelog od lepre, sa ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se češe noktima sve dok ne napravi otvorene rane, a onda udove anestetizuje držeći ih iznad jame sa užarenim ugljevljem. Onda njegovi drugovi i prijatelji, saplemenici i rodbina dovedu lekara da mu pomogne. I lekar spravi lek za njega, te on uz pomoć tog leka bude izlečen od lepre i postane zdrav i srećan, nezavistan, sam svoj gospodar, sposoban da ide kud god mu je volja. Onda on slučajno ugleda drugog leproznog čoveka, sa ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se češe noktima sve dok ne napravi otvorene rane, a onda udove anestetizuje držeći ih iznad jame sa užarenim ugljevljem. Šta misliš, Magandiya? Da li bi taj čovek zavideo onom leproznom na njegovoj jami sa užarenim ugljevljem ili na njegovom leku?”

“Ne, učitelju Gotama. A i zašto bi? Jer kada postoji bolest, treba spraviti lek; a kada nema bolesti, ni lek ne treba spravljati.”

“Isto tako, Magandiya, kad sam ranije živeo životom domaćina … (kao u §12) … I pošto ja u njemu uživam, nemam zavisti prema onome što je niže, niti u tome uživam.

Zamisli, Magandiya, čoveka obolelog od lepre, sa ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se češe noktima sve dok ne napravi otvorene rane, a onda udove anestetizuje držeći ih iznad jame sa užarenim ugljevljem. Onda njegovi drugovi i prijatelji, saplemenici i rodbina dovedu lekara da mu pomogne. I lekar spravi lek za njega, ten on uz pomoć tog leka bude izlečen od lepre i postane zdrav i srećan, nezavistan, sam svoj gospodar, sposoban da ide kud god mu je volja. I onda ga dva snažna čoveka zgrabe za obe ruke i počnu da ga vuku ka onoj jami sa užarenim ugljevljem. Šta misliš, Magandiya? Hoće li se taj čovek otimati?”

“Da, učitelju Gotama? A zašto? Jer ta vatra u jami zaista peče, boli i prži.”

“A šta misliš, Magandiya? Da li ta vatra u jami samo sada peče, boli i prži ili je i ranije ta vatra pekla, bolela i pržila?”

“Učitelju Gotamo, ta vatra sada peče, boli i prži, ali je i ranije pekla, bolela i pržila. A onaj čovek oboleo od lepre, sa ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se češao noktima sve dok ne napravi otvorene rane, njegova čula su bila poremećena (viparīta sañña); i iako ga je vatra i tada pekla, on je to pogrešno doživljavao kao prijatnost.”

“Isto tako su, Magandiya, zadovoljstva čula i u prošlosti pekla, bolela i pržila; u budućnosti zadovoljstva čula će takođe peći, boleti i pržiti; kao što i sada zadovoljstva čula peku, bole i prže. Ali ona bića koja nisu oslobođena žudnje za zadovoljstvima čula, koja bivaju progutana željom za zadovoljstvima čula, koja gore groznicom za zadovoljstvima čula, njima su čula poremećena; tako, iako ih zadovoljstva čula zapravo peku, ona to pogrešno doživljavaju kao prijatnost.”

Zamisli, Magandiya čoveka obolelog od lepre, sa ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se češe noktima sve dok ne napravi otvorene rane, a onda udove anestetizuje držeći ih iznad jame sa užarenim ugljevljem. I što se više češe i anestetizuje, sve gnojavije, smrdljivije i zagađenije te otvorene rane postaju. Pa ipak, on nalazi određeno zadovoljstvo i užitak u češanju svojih otvorenih rana. Isto je tako, Magandiya, i sa bićima koja nisu oslobođena žudnje za zadovoljstvima čula, koja su progutana željom za zadovoljstvima čula, gore groznicom za zadovoljstvima čula, koja se prepuštaju zadovoljstvima čula; što se više prepuštaju zadovoljstvima čula, to se njihova žudnja za zadovoljstvima čula uvećava i više ona gore groznicom za zadovoljstvima čula. Pa ipak, ona nalaze određeno zadovoljstvo i užitak u zavisnosti od pet struna zadovoljstava čula.

A šta misliš, Magandiya? Jesi li ikada video ili čuo za kralja ili kraljevog savetnika koji uživa, vezan sa pet struna zadovoljstava čula, i koji je bez napuštanja zadovoljstva čula, bez uklanjanja groznice za zadovoljstvima čula, bio u stanju da živi oslobođen žeđi, smirenog uma, ili nekog ko jeste ili će biti u stanju tako da živi?”—“Ne, učitelju Gotamo.”

“Dragi moj, Magandiya. Ni ja nikada nisam video ili čuo za kralja ili kraljevog savetnika koji uživa, vezan sa pet struna zadovoljstava čula, i koji je bez napuštanja zadovoljstva čula, bez uklanjanja groznice za zadovoljstvima čula, bio u stanju da živi oslobođen žeđi, smirenog uma, ili nekog ko jeste ili će biti u stanju tako da živi. Upravo suprotno, Magandiya, oni askete i bramani koji su živeli, žive ili će živeti oslobođeni žeđi, smirenog uma, svi su to postigli tek pošto su zadovoljstva čula razumeli u skladu sa stvarnošću, njihov nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz, i tek pošto su napustili žudnju za zadovoljstvima čula, uklonili iz sebe groznicu za zadovoljstvima čula, živeli su, žive ili će živeti bez žeđi, uma potpuno smirenog.”

I na ovom mestu Blaženi izreče ove nadahnute stihove:

“Zdravlje je najveći od svih dobitaka,
nibbana je najveći blagoslov,
Osmostruki put najbolji među putevima,
jer sigurno vodi ka Besmrtnome.”

Kad ovo bi rečeno, lutalica Magandiya reče Blaženome: “Izvrsno je, učitelju Gotama, čudesno je kako je učitelj Gotama to dobro izrekao:

‘Zdravlje je najveći od svih dobitaka,
nibbana je najveći blagoslov.’

I mi smo to čuli kako govore ranije lutalice u tradiciji naših učitelja i to je tačno, učitelju Gotama.”

“Ali, Magandiya, šta si to čuo da govore ranije lutalice u tradiciji učitelja, šta je to zdravlje, šta je ta nibbana?”

Kad to bi rečeno, lutalica Magandiya protrlja rukama svoje udove i reče: “Ovo je to zdravlje, učitelju Gotama, to je ta nibbana; jer ja sam sada zdrav i srećan, ništa me ne muči.”

“Magandiya, zamisli čoveka slepog od rođenja, koji ne može da vidi ni tamne ni svetle oblike, koji ne može da vidi plave, žute, crvene ili ružičaste oblike, koji ne može da vidi ni ono što je ravno, ni ono što je neravno, koji ne može da vidi zvezde ili Sunce i Mesec. I onda on možda čuje čoveka oštrog vida kako kaže: ‘Kvalitetna je zaista, gospodo, ova bela tkanina, divna, bez ikakve mrlje, savršeno čista!’ I on onda krene u potragu za belom tkaninom. A neki ga čovek prevari i da mu prljavu, umazanu odeću ovim rečima: ‘Dobri čoveče, evo bele tkanine za tebe, divne, bez ikakve mrlje, savršeno čiste’. A ovaj je prihvati i obuče, te pošto je zadovoljan, ovako kaže: ‘Dobra je zaista, gospodine, ova tkanina, divna, bez ikakve mrlje, savršeno čista!’ Šta misliš, Magandiya? Kada je taj čovek slep od rođenja uzeo onu prljavu, umazanu tkaninu, stavio je na sebe i rekao: ‘Dobra je zaista, gospodine, ova tkanina, divna, bez ikakve mrlje, savršeno čista!’—je li on to uradio zato što zna i vidi ili je to učinio iz poverenja prema čoveku oštrog vida?”

“Poštovani gospodine, on je to učinio ne znajući i ne videći, iz poverenja prema čoveku oštrog vida.”

“Isto tako, Magandiya, lutalice drugih škola jesu slepi i ne vide. Oni ne znaju šta je zdravlje, pni ne vide nibbanu, zato oni strofu tako recituju:

‘Zdravlje je najveći od svih dobitaka,
nibbana je najveći blagoslov.’

Istu tu strofu su najraniji Usavršeni, Potpuno probuđeni ovako recitovali:

‘Zdravlje je najveći od svih dobitaka,
nibbana je najveći blagoslov,
Osmostruki put najbolji među putevima,
jer sigurno vozu ka Besmrtnom.’

I ona postade odomaćena među običnim ljudima. I premda ovo telo, Magandiya, jeste bolest, tumor, žaoka, nevolja i bol, ti kad o njemu govoriš kažeš: ‘Ovo je to zdravlje, učitelju Gotama, to je ta nibbana’. Ti nemaš tu viziju, Magandiya, uz pomoć koje možeš znati zdravlje i videti nibbanu.”

“Imam ovakvo poverenje u učitelja Gotamu: ‘Učitelj Gotama je u stanju da me poduči Dhammi na način da budem u stanju da znam zdravlje i vidim nibbanu’.”

“Magandiya, zamisli čoveka slepog od rođenja, koji ne može da vidi ni tamne ni svetle oblike, koji… ne može da vidi zvezde ili Sunce i Mesec. Onda njegovi drugovi i prijatelji, saplemenici i rodbina dovedu lekara da mu pomogne. I lekar krene da spravlja lekove za njega, ali uz pomoć tih lekova njegov vid ipak ne bude povraćen i pročišćen. Šta misliš, Magandiya, da li bi se lekar na kraju zamorio i obeshrabrio?”—“Da, učitelju Gotama.”—“Isto tako, Magandiya, ako bih te podučavao Dhammi ovako: ‘Ovo je to zdravlje, ovo je ta nibbana’, ti možda ipak ne bi znao zdravlje, niti video nibbanu, a za mene bi to bilo zamorno i teško.”

“Imam ovakvo poverenje u učitelja Gotamu: ‘Učitelj Gotama je u stanju da me poduči Dhammi na način da budem u stanju da znam zdravlje i vidim nibbanu’.”

“Magandiya, zamisli čoveka slepog od rođenja, koji ne može da vidi ni tamne ni svetle oblike, koji ne može da vidi zvezde ili Sunce i Mesec. I onda on možda čuje čoveka oštrog vida kako kaže: ‘Kvalitetna je zaista, gospodo, ova bela tkanina, divna, bez ikakve mrlje, savršeno čista!’ I on onda krene u potragu za belom tkaninom. A neki ga čovek prevari i da mu prljavu, umazanu odeću ovim rečima: ‘Dobri čoveče, evo bele tkanine za tebe, divne, bez ikakve mrlje, savršeno čiste’ A ovaj je prihvati i obuče. Onda njegovi drugovi i prijatelji, saplemenici i rodbina dovedu lekara da mu pomogne. I lekar krene da spravlja lekove za njega—sredstva za povraćanje i purgative, meleme i obloge, kapi za nos—i uz pomoć tih lekova čoveku se povrati vid i bi pročišćen. Zajedno sa povratkom vida, njegova želja i privrženost onoj prljavoj, umazanoj odeći će nestati; onda će ga možda obuzeti ogorčenje i neprijateljstvo prema onom čoveku i možda pomisli da bi ga trebalo ubiti: ‘Zaista me je dugo vukao za nos, varao i obmanjivao taj čovek svojom prljavom, umazanom odećom, govoreći mi: “Dobri čoveče, evo bele tkanine za tebe, divne, bez ikakve mrlje, savršeno čiste”.’

Isto tako. Magandiya, ako bih te podučavao Dhammi ovako: ‘Ovo je to zdravlje, ovo je ta nibbana’, možda bi i ti upoznao zdravlje, video nibbanu. Sa rađanjem vizije, tvoja žeđ i žudnja za pet sastojaka bića podstaknuta vezivanjem možda će prestati. Tada ćeš možda pomisliti: ‘Zaista me je dugo vukao za nos, varao i obmanjivao ovaj um. Jer kad sam se vezivao, vezivao sam se samo za materijalni oblik, vezivao sam se samo za osećaj, vezivao sam se samo za opažaj, vezivao sam se samo za mentalne obrasce, vezivao sam se samo za svest. Sa mojim vezivanjem kao osnovom, postojanje [nastaje]; sa postojanjem kao osnovom, rođenje; sa rođenjem kao osnovom, starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj nastaju. To je poreklo čitavog ovog okeana patnje’.”

“Imam ovakvo poverenje u učitelja Gotamu: ‘Učitelj Gotama je u stanju da me poduči Dhammi na način da kad budem ustao sa ovog sedište, budem izlečen od svog slepila’.”

“Onda, Magandiya, druži se sa istinskim ljudima. Kad se družiš sa istinskim ljudima, slušaćeš istinsku Dhammu. Kada čuješ istinsku Dhammu, tada ćeš vežbati u skladu sa istinskom Dhammom. Kada vežbaš u skladu sa istinskom Dhammom, znaćeš i videćeš sam za sebe ovako: ‘Ovo su bolesti, tumori i žaoke; a ovde te bolesti, tumori i žaoke nestaju bez ostatka. Sa prestankom mog vezivanja dolazi prestanak bivanja; sa prestankom bivanja, prestaje i rođenje; sa prestankom rođenja, nestaju i starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje’.”

Kada ovo bi rečeno, lutalica Mahandiya reče: “Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama—na više različitih načina—razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Želeo bih da se priključim beskućnicima (pabađđa) pod vođstvom učitelja Gotame i primim puno zaređenje!”

“Magandiya, onaj ko je prethodno pripadao drugom redu i želi da se priključi beskućnicima i primi puno zaređenje u Dhammi i monaškim pravilima mora provesti prethodno četiri probna meseca. Posle četiri probna meseca bhikhhui, ako su zadovoljni njime, primaju ga u beskućništvo i daju mu takođe puno zaređenje, tako da i sam postaje bhikkhu. Ali ja vidim da u pogledu ovoga mogu postojati individualne razlike.”

“Poštovani gospodine, ako oni koji su prethodno pripadali drugom redu, a žele da se priključe beskućnicima i prime puno zaređenje u Dhammi i monaškim pravilima moraju provesti prethodno četiri probna meseca, a posle četiri probna meseca bhikkhui, koji su smirenih umova, primaju ih u beskućništvo i daju im takođe puno zaređenje, tako da i sami postaju bhikkhui, ja ću na probi provesti četiri godine. A su posle te četiri godine bhikkhui zadovoljni mnome, neka prime u beskućništvo i daju mi puno zaređenje.”

I tako lutalica Magandiya otide u beskućnike i primi od Blaženog puno zaređenje. Nedugo posle njegovog zaređenja, boraveći u samoći, daleko od ljudi, istrajan, revnostan i obuzdan, blaženi Magandiya, došavši do neposrednog znanja ovde i sada, dostiže i ustali se u tom vrhovnom stanju radi kojeg ljudi plemenitog roda napuštaju domove odlazeći u beskućnike. Njegovo neposredno znanje beše: “Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti.” I blaženi Magandiya postade jedan od arahanta.