Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

Tom prilikom jedan broj uglednih asketa boravio je na mestu gde se hrane paunovi, a to su bili: Annabhāra, Varadhara i asketa Sakuludāyin, kao i drugi ugledni askete.

Onda, kad je svanulo jutro, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te ode u Rađagahu u prošenje hrane. I usput pomisli: „Još je rano za prošenje hrane u Rađagahi. kako bi bilo da odem do askete Sakuludāyina u paunovom hranilištu, u gaju za askete.“

Tako Blaženi ode do paunovog hranilišta, do gaja za askete. Tamo je asketa Sakuludāyi sedeo sa velikom grupom asketa koji su pravili veliku galamu, žučno raspravljali o različitim nevažnim temama, kao što je razgovor o kraljevima i kraljevim savetnicima, razbojnicima vojskama, opasnostima, bitkama, hrani, piću, odeći, ležajima, cvetnim vencima, mirisima, rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima, zemljama, ženama, herojima, ulicama, izvorima, pokojnicima, raznim sitnicama, nastanku sveta, nastanku mora, jesu li stvari ovakve ili onakve. Onda asketa Sakuludāyi opazi još izdaleka Blaženog kako dolazi. Kad ga je video, on poče da utišava okupljene ovim rečima: „Prijatelji, budite tihi; prijatelji, ne pravite buku. Evo ga dolazi asketa Gotama. Ovaj poštovani voli tišinu i hvali tišinu. Ako se utišamo, možda će poželeti da nam se pridruži.“ Na to se askete utišaše.

I Blaženi se uputi ka asketi Sakuludāyiu, koji mu ovako reče: „Poštovani gospodine, neka Blaženi dođe! Dobrodošlica za Blaženog! Odavno Blaženi nije iskoristio priliku da ovamo dođe. Neka Blaženi sedne. Evo ovo je mesto pripremljeno za Blaženog.“

Blaženi sede na mesto koje beše pripremljeno za njega, a asketa Sakuludāyi odabra jedno niže mesto od njega, te sede sa strane.

Kad je tako učinio, Blaženi ga upita: „Radi kakve diskusije ste se ovde okupili, Udāyine? I u kakvoj diskusiji sam vas to prekinuo?“

„Poštovani gospodine, ostavimo postrani diskusiju koju smo ovde vodili. Blaženi o njoj može da sluša i kasnije. Ovih dana, poštovani gospodine, kada su se askete i bramani različitih tradicija okupljali i sedeli zajedno u Sali za debate, ova tema je došla na red: ‘Dobitak je za narod Ange i Magadhe, veliki je dobitak za narod Ange i Magadhe da su ovi askete i bramani, starešine redova, starešine grupa, učitelji grupa, ugledni i nadaleko čuveni osnivači tradicija, koje mnogi smatraju svecima, došli u Rāđagahu da provedu period monsuna.’ Tu je Pūraṇa Kassapa, starešina reda, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem: on je došao da provede period monsuna u Rāđagahi. Tu je takođe Makkhali Gosala… Ađita Kesakambalin… Pakudha Kaććāyana… Sanđaya Belaṭṭhaputta… Nigaṇṭha Nāṭaputta, starešina reda, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem: on je došao da provede period monsuna u Rāđagahi. A ovde je i asketa Gotama, starešina reda, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem: on je došao da provede period monsuna u Rađagahi. Među tim poštovanim asketama i bramanima, starešinama reda… koje mnogi smatraju svecima, ko je od njih poštovan i obožavan među svojim učenicima? I kako, poštujući ga i obožavajući, žive s pouzdanjem u njega?’

Na to neki rekoše: ‘Pūraṇa Kassapa je starešina reda… kojeg mnogi smatraju svecem, pa ipak ga njegovi učenici ne poštuju i obožavaju, ne dive mu se i ne klanjaju, niti ti učenici, poštujući ga i obožavajući, žive s pouzdanjem u njega. Jednom je Pūraṇa Kassapa podučavao Dhammi grupu od nekoliko stotina sledbenika, U tom jedan od njegovih sledbenika povika: „Prijatelji, ne postavljajte Pūraṇi Kassapi to pitanje. On to ne zna. Mi to znamo. Postavite nama to pitanje. Mi ćemo vam, prijatelji, na njega odgovoriti.’ I dogodilo se da Pūraṇa Kassapa nije uspeo da se sa tim izbori, iako je mlatarao rukama i vikao: ‘Smirite se, prijatelji, ne galamite! Oni ne pitaju vas. Oni pitaju nas. Mi ćemo im odgovoriti.’ I zaista mnogi od njegovih učenika ga napustiše, pošto su njegovo učenje ovako pobili: ‘Ti ne razumeš naše učenje i praksu. Ja razumem ovo učenje i praksu. Kako bi ti uopšte mogao da razumeš ovo učenje i praksu? Grešiš. Ja sam u pravu. Ja sam dosledan. Ti si nedosledan. Ono što je trebalo reći na početku, ti si rekao na kraju. Ono što je trebalo reći na kraju, ti si rekao na početku. To što si tako pažljivo smislio bilo je pobijeno. Učenje ti je odbačeno. Dokazano je da si u zabludi. Idi i bolje uči ili se ako možeš iskobeljaj iz zamke u koju si upao!’ Tako Pūraṇu Kassapu njegovi učenici ne poštuju i ne obožavaju, ne dive mu se i ne klanjaju, niti ti učenici, poštujući ga i obožavajući, žive s pouzdanjem u njega. Zapravo, on je prezren tako što je prezreno njegovo učenje.

A neki rekoše ovako: ‘Makkhali Gosala… Ađita Kesakambalin… Pakudha Kaććāyana… Sanđaya Belaṭṭhaputta… Nigaṇṭha Nāṭaputta je starešina reda… [ali ga] njegovi učenici ne poštuju i ne obožavaju, ne dive mu se i ne klanjaju, niti ti učenici, poštujući ga i obožavajući, žive s pouzdanjem u njega. Zapravo, on je prezren tako što je prezreno njegovo učenje.’

A neki rekoše ovako: ‘Asketa Gotama je starešina reda, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem. Njegovi ga učenici poštuju i obožavaju, dive mu se i klanjaju; i ti učenici, poštujući ga i obožavajući, žive s pouzdanjem u njega. Jednom je asketa Gotama podučavao Dhammi grupu od nekoliko stotina sledbenika i jedan se učenik nakašljao. Na to ga onaj do njega blago gurnu kolenom [kao znak]: „Budi tih, poštovani prijatelju, ne pravi buku; Blaženi, naš učitelj, podučava nas Dhammi.“ Kada asketa Gotama podučava Dhammi grupu od nekoliko stotina učenika, ne čuje se ni kašljanje, niti drugi šum tih učenika. Jer taj veliki skup utihnuo je u očekivanju: „Saslušajmo Dhammu kojom će nas Blaženi podučiti.“ Baš kao kad bi na raskršću čovek vrcao med, a gomila ljudi se okupila da vidi koliko će meda dobiti, isto tako, kada asketa Gotama podučava Dhammi grupu od nekoliko stotina učenika, ne čuje se ni kašljanje, niti drugi šum tih učenika. Jer taj veliki skup utihnuo je u očekivanju: „Saslušajmo Dhammu kojom će nas Blaženi podučiti.“ I čak i oni učenici koji su napustili svoje saputnike u svetačkom životu, prestali da vežbaju i vratili se svetovnom životu,—čak i oni hvale Učitelja, Dhammu i Sanghu: oni za to okrivljuju sebe, a ne druge, ovim rečima: „Nismo imali sreće, malo imamo zasluga; jer iako smo postali lutalice u traganju za dobro objašnjenom Dhammom, nismo bili u stanju da živimo savršen i čist svetački život do samog kraja.“ I pošto su postali pomoćnici u manastiru ili nezaređeni sledbenici, oni uzimaju i pridržavaju se pet pravila morala. Tako asketu Gotamu njegovi učenici poštuju i obožavaju, dive mu se i klanjaju; i ti učenici, poštuju ga i obožavaju, žive s pouzdanjem u njega.“

„Ali, Udāyine, koliko ti kvaliteta vidiš u meni, zbog kojih me moji učenici poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; zbog kojih ti učenici, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene.“

„Poštovani gospodine, ja vidim pet kvaliteta u Blaženom, zbog kojih ga njegovi učenici poštuju i obožavaju, dive mu se i klanjaju; i ti učenici, poštujući ga i obožavajući, žive s pouzdanjem u njega. A kojih pet? Prvo, poštovani gospodine, Blaženi jede malo i hvali uzdržanost u jelu; to ja vidim kao prvi kvalitet Blaženog zbog kojeg ga njegovi učenici poštuju i obožavaju, dive mu se i klanjaju; i ti učenici, poštujući ga i obožavajući, žive s pouzdanjem u njega. Zatim, poštovani gospodine, Blaženi je zadovoljan bilo kojim ogrtačem i hvali zadovoljenost bilo kojim ogrtačem; to ja vidim kao drugi kvalitet Blaženog… Zatim, poštovani gospodine, Blaženi je zadovoljan bilo kojom isprošenom hranom i hvali zadovoljenost bilo kojom isprošenom hranom; to ja vidim kao treći kvalitet Blaženog… Zatim, poštovani gospodine, Blaženi je zadovoljan bilo kojim prenoćištem i hvali zadovoljenost bilo kojim prenoćištem; to ja vidim kao četvrti kvalitet Blaženog…“ Zatim, poštovani gospodine, Blaženi živi u osami i hvali život u osami; to ja vidim kao peti kvalitet Blaženog… Poštovani gospodine, to su pet kvaliteta koja ja vidim u Blaženom, a zbog kojih ga njegovi učenici poštuju i obožavaju, dive mu se i klanjaju; i ti učenici, poštujući ga i obožavajući, žive s pouzdanjem u njega.“

Zamisli, Udāyine, da me moji učenici poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; i da ti učenici, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene ovako razmišljajući: ‘Asketa Gotama jede malo i hvali obuzdanost u jelu.’ Ali ima mojih učenika koji žive od jedne šolje ili od pola šolje, od bilva ploda ili polovine bilva ploda, dok ja nekada pojedem sve što je u mojoj prosjačkoj zdeli ili čak i više od toga. Dakle, ako bi me moji učenici poštovali… ovako razmišljajući: ‘Asketa Gotama jede malo i hvali obuzdanost u jelu’, tada oni moju učenici koji žive na šolji hrane… ne bi trebalo da me poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; niti da, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene.

Zamisli, Udāyine, da me moji učenici poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; i da ti učenici, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene ovako razmišljajući: ‘Asketa Gotama je zadovoljan bilo kojim ogrtačem i hvali zadovoljenost bilo kojim ogrtačem’. Ali ima mojih učenika koji nose samo ogrtače sačinjene od odbačenih krpa, samo od grubog platna; oni krpe sakupljaju na mestima za spaljivanje pokojnika, na đubrištima, i sastavljaju ih u ogrtač, te ih tako nose. Dok ja nekada nosim ogrtač koji su mi poklonili domaćini, ogrtač tako fin da je i pero grubo u odnosu na njega. Dakle, ako bi me moji učenici poštovali… ovako razmišljajući: ‘Asketa Gotama je zadovoljan bilo kojim ogrtačem i hvali zadovoljenost bilo kojim ogrtačem’, tada oni moju učenici koji nose samo ogrtače sačinjene od odbačenih krpa, samo od grubog platna… ne bi trebalo da me poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; niti da, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene.

Zamisli, Udāyine, da me moji učenici poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; i da ti učenici, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene ovako razmišljajući: ‘Asketa Gotama je zadovoljan bilo kojom isprošenom hranom i hvali zadovoljenost bilo kojom isprošenom hranom’. Ali ima mojih učenika koji jedu samo isprošenu hranu, koji ne preskaču nijednu kuću proseći hranu, koji uživaju da prose hranu; kada prose u nekom selu, neće pristati ni da sednu ako ih neko ponudi. Dok ja nekada bivam pozivan na obrok i jedem samo probrana jela. Dakle, ako bi me moji učenici poštovali… ovako razmišljajući: ‘ Asketa Gotama je bilo kojom isprošenom hranom i hvali zadovoljenost bilo kojom isprošenom hranom’, tada oni moju učenici koji jedu samo isprošenu hranu… ne bi trebalo da me poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; niti da, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene.

Zamisli, Udāyine, da me moji učenici poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; i da ti učenici, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene ovako razmišljajući: ‘Asketa Gotama je zadovoljan bilo kojim prenoćištem i hvali zadovoljenost bilo kojim prenoćištem’. Ali ima mojih učenika koji žive samo u podnožju drveta ili na otvorenom, koji ne ulaze pod krov tokom osam meseci [u godini], dok ja nekada živim u kućama sa zabatom, omalterisanim i iznutra i spolja, zaštićenim od vetra, dobro zamandaljenim, sa žaluzinama na prozorima. Dakle, ako bi me moji učenici poštovali… ovako razmišljajući: ‘Asketa Gotama je zadovoljan bilo kojim prenoćištem i hvali zadovoljenost bilo kojim prenoćištem’, tada oni moju učenici koji žive samo u podnožju drveta ili na otvorenom… ne bi trebalo da me poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; niti da, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene.

Zamisli, Udāyine, da me moji učenici poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; i da ti učenici, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene ovako razmišljajući: ‘Asketa Gotama živi u osami i hvali život u osami’. Ali ima mojih učenika koji žive u šumi, na pustim mestima, izolovani duboko u džungli, i dolaze u Sanghu tek jednom u dve nedelje na recitovanje Patimokkhe. A ja nekada živim okružen monasima i monahinjama, nezaređenim sledbenicima i sledbenicama, kraljevima i kraljevim savetnicima, asketama drugih škola i njihovim učenicima. Dakle, ako bi me moji učenici poštovali… ovako razmišljajući: ‘ Asketa Gotama živi u osami i hvali život u osami’, tada oni moju učenici koji žive u šumi … ne bi trebalo da me poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; niti da, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene.

Međutim, Udāyine, postoji pet drugih kvaliteta zbog kojih me moji učenici poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; zbog kojih, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene. Kojih pet?

(i. Viša Vrlina)

Dakle, Udāyine, moji me učenici cene zbog više vrline ovako: ‘Asketa Gotama je čestit, poseduje najviše svojstvo vrline’. To je prvi kvalitet zbog kojeg me moji učenici poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; zbog kojih, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene.

(ii. Znanje I Viđenje)

I opet, Udāyine, moji me učenici cene zbog izvanrednog znanja i viđenja ovako: ‘Kada asketa Gotama kaže: „Znam“, on zaista zna; kada on kaže: „Vidim“, on zaista vidi. Asketa Gotama podučava Dhammu kroz direktno znanje, a ne bez direktnog znanja; on podučava Dhammu na čvrstoj osnovi, a ne bez čvrste osnove; on podučava Dhammu na ubedljiv način, ne neubedljivo’. To je drugi kvalitet zbog kojeg me moji učenici poštuju…

(iii. Viša Mudrost)

I opet, Udāyine, moji me učenici cene zbog više mudrosti ovako: ‘Asketa Gotama je mudar, poseduje najviše svojstvo mudrosti. Nemoguće je da on ne predvidi budući smer učenja ili da ne bude u stanju da pobije stavove sadašnjih tuđih učenja’. Šta misliš, Udāyine, hoće li me moji učenici, kada znaju i vide tako, prekinuti u izlaganju?”—“Ne, poštovani gospodine.”—“Ja ne očekuje uputstva od mojih učenika; uvek su moji učenici ti koji očekuju uputstva uputstva od mene. To je treći kvalitet zbog kojeg me moji učenici poštuju…

(iv. Četiri Plemenite Istine)

I opet, Udāyine, kada se moji učenici susretnu sa patnjom i postanu žrtve patnje, plen patnje, dođu mi i pitaju o plemenitoj istini o patnji. Kad me pitaju, ja im objasnim plemenitu istinu o patnji i zadovoljim njihov um svojim objašnjenjem. Pitaju me o plemenitoj istini o nastanku patnje… o plemenitoj istini o prestanku patnje… o plemenitoj istini o putu koji vodi do prestanka patnje. Kad me pitaju, ja im objasnim plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje i zadovoljim njihov um svojim objašnjenjem. To je četvrti kvalitet zbog kojeg me moji učenici poštuju…

(v. Put Razvijanja Povoljnih Mentalnih Stanja)

(1. Četiri temelja sabranosti pažnje)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja četiri temelja sabranosti pažnje. Tako monah boravi i kontemplira telo kao telo, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. On boravi i kontemplira osećaje kao osećaje… On boravi i kontemplira um kao um… On boravi i kontemplira objekte uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. Otuda mnogi moji učenici žive tako što su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(2. Četiri ispravne vrste napora)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja četiri ispravne vrste napora. Tako monah u sebi budi odlučnost za nenastajanje još nenastalih nepovoljnih mentalnih stanja, on ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i nastoji. On u sebi budi odlučnost za napuštanje već nastalih nepovoljnih mentalnih stanja… On u sebi budi odlučnost za nastajanje još nenastalih povoljnih mentalnih stanja… On u sebi budi odlučnost za održavanje, neiščezavanje, jačanje, uvećavanje i potpuno ispunjenje već nastalih povoljnih mentalnih stanja, on ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i nastoji. Otuda mnogi moji učenici žive tako što su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(3. Četiri osnove duhovne moći [iddhipāda])

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja četiri osnove duhovne moći. Tako monah u sebi razvija osnovu duhovne moći koju čini koncentracija, a zahvaljujući odlučnosti i istrajnom naporu. On u sebi razvija osnovu duhovne moći koju čini koncentracija, a zahvaljujući energičnosti i istrajnom naporu. On u sebi razvija osnovu duhovne moći koju čini koncentracija, a zahvaljujući čistoti uma i istrajnom naporu. On u sebi razvija osnovu duhovne moći koju čini koncentracija, a zahvaljujući istraživanju i istrajnom naporu. Otuda mnogi moji učenici žive tako što su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(4. Pet sposobnosti)

“I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja pet duhovnih sposobnosti. Tako monah u sebi razvija sposobnost poverenja, koja vodi do mira, vodi do probuđenja. On u sebi razvija sposobnost energičnosti… sposobnost sabranosti… sposobnost koncentracije… sposobnost mudrosti, koja vodi do mira, vodi do probuđenja. Otuda mnogi moji učenici žive tako što su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(5. Pet moći [bala])

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja pet moći. Tako monah u sebi razvija moć poverenja, koja vodi do mira, vodi do probuđenja. On u sebi razvija moć energičnosti… moć sabranosti… moć koncentracije… moć mudrosti, koja vodi do mira, vodi do probuđenja. Otuda mnogi moji učenici žive tako što su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(6. Sedam elemenata probuđenja)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja sedam elemenata probuđenja. Tako monah u sebi razvija sabranost kao elemenat probuđenja, koji je potpomognut osamom, hlađenjem strasti i napuštanjem, a ishod mu je prestanak vezanosti. On razvija istraživanje pojava kao elemenat probuđenja… energičnost kao elemenat probuđenja… ushićenje kao elemenat probuđenja… smirenje kao elemenat probuđenja… spokojstvo kao elemenat probuđenja, koji je potpomognut osamom, hlađenjem strasti i napuštanjem, a ishod mu je prestanak vezanosti. Otuda mnogi moji učenici žive tako što su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(7. Plemeniti osmostruki put)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja plemenitog osmostrukog puta. Tako monah u sebi razvija ispravno razumevanje, ispravnu nameru, ispravan govor, ispravne postupke, ispravno zarađivanje za život, ispravan napor, ispravnu sabranost i ispravnu koncentraciju. Otuda mnogi moji učenici žive tako što su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(8. Osam oslobođenja)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja osam oslobođenja. Pošto poseduje materijalni oblik, monah vidi oblik: to je prvo oslobođenje. Ne opažajući oblik unutar, on opaža taj oblik izvan: to je drugo oslobođenje. On je okrenut samo lepome: to je treće oslobođenje. Sa potpunim nadilaženjem opažanja oblika, sa nestankom opažanja čulnih podražaja, sa neobraćanjem pažnje na opažanje raznolikosti, svestan da „prostor jeste beskrajan“, on ulazi i boravi u sferi beskrajnog prostora: to je četvrto oslobođenje. Sa potpunim nadilaženjem sfere beskrajnog prostora, svestan da „svest jeste beskonačna“, on ulazi i boravi u sferi beskonačne svesti: to je peto oslobođenje. Sa potpunim nadilaženjem sfere beskrajne svesti, svestan da „ništa ne postoji“, on ulazi i boravi u sferi ništavila: to je šesto oslobođenje. Sa potpunim nadilaženjem sfere ništavila, on ulazi i boravi u sferi ni opažanja ni neopažanja: to je sedmo oslobođenje. Sa potpunim nadilaženjem sfere ni opažanja ni neopažanja, on ulazi i boravi u prestanku opažaja i osećaja: to je osmo oslobođenje. Otuda mnogi moji učenici žive tako što su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(9. Osam osnova prevazilaženja)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja osam osnova prevazilaženja. Opažajući oblik unutar sebe, monah vidi i oblike izvan, ograničene, lepe i ružne; prevazilazeći ih, on opaža ovako: ‘Znam, vidim’. To je prva osnova prevazilaženja. Opažajući oblik unutar sebe, monah vidi i oblike izvan, bezgranične, lepe i ružne; prevazilazeći ih, on opaža ovako: ‘Znam, vidim’. To je druga osnova prevazilaženja. Ne opažajući oblik unutar sebe, monah vidi oblike izvan, ograničene, lepe i ružne; prevazilazeći ih, on opaža ovako: ‘Znam, vidim’. To je treća osnova prevazilaženja. Ne opažajući oblik unutar sebe, monah vidi oblike izvan, bezgranične, lepe i ružne; prevazilazeći ih, on opaža ovako: ‘Znam, vidim’. To je četvrta osnova prevazilaženja. Ne opažajući oblik unutar sebe, monah vidi oblike izvan, plave, plave boje, plave spoljašnjosti, sa plavim odsjajem. Baš kao što je cvet lana, koji je plav, plave boje, plave spoljašnjosti, sa plavim odsjajem, ili kao što je tkanina iz Benaresa, glatka sa obe strane, koja je plava, plave boje, plave spoljašnjosti, sa plavim odsjajem; isto tako, ne opažajući oblik unutar sebe, monah vidi oblike izvan… sa plavim odsjajem; prevazilazeći ih, on opaža ovako: ‘Znam, vidim’. To je peta osnova prevazilaženja. Ne opažajući oblik unutar sebe, monah vidi oblike izvan, žute, žute boje, žute spoljašnjosti, sa žutim odsjajem. Baš kao što je kaṇṇikāra cvet, koji je žut, žute boje, žute spoljašnjosti, sa žutim odsjajem, ili kao što je tkanina iz Benaresa, glatka sa obe strane, koja je žuta, žute boje, žute spoljašnjosti, sa žutim odsjajem; isto tako, ne opažajući oblik unutar sebe, monah vidi oblike izvan… sa žutim odsjajem; prevazilazeći ih, on opaža ovako: ‘Znam, vidim’. To je šesta osnova prevazilaženja. Ne opažajući oblik unutar sebe, monah vidi oblike izvan, crvene, crvene boje, crvene spoljašnjosti, sa crvenim odsjajem. Baš kao što je cvet hibiskusa, koji je crven, crvene boje, crvene spoljašnjosti, sa crvenim odsjajem, ili kao što je tkanina iz Benaresa, glatka sa obe strane, koja je crvena, crvene boje, crvene spoljašnjosti, sa crvenim odsjajem; isto tako, ne opažajući oblik unutar sebe, monah vidi oblike izvan… sa crvenim odsjajem; prevazilazeći ih, on opaža ovako: ‘Znam, vidim’. To je sedma osnova prevazilaženja. Ne opažajući oblik unutar sebe, monah vidi oblike izvan, bele, bele boje, bele spoljašnjosti, sa belim odsjajem. Baš kao što je jutarna zvezda, koja je bela, bele boje, bele spoljašnjosti, sa belim odsjajem, ili kao što je tkanina iz Benaresa, glatka sa obe strane, koja je bela, bele boje, bele spoljašnjosti, sa belim odsjajem; isto tako, ne opažajući oblik unutar sebe, monah vidi oblike izvan… sa belim odsjajem; prevazilazeći ih, on opaža ovako: ‘Znam, vidim’. To je osma osnova prevazilaženja. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(10. Deset kasina)

“I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja deset kasina-osnova. Monah posmatra zemlja-kasinu iznad, ispod i popreko, nepodeljenu i nemerljivu. Drugi posmatra voda-kasinu… Drugi posmatra vatra-kasinu… Drugi posmatra vazduh-kasinu… Drugi posmatra plavu kasinu… Drugi posmatra žutu kasinu… Drugi posmatra crvenu kasinu… Drugi posmatra belu kasinu… Drugi posmatra prostor-kasinu… Drugi posmatra svest-kasinu iznad, ispod i popreko, nepodeljenu i nemerljivu. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(11. Četiri zadubljenja)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja četiri zadubljenja. I tako, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođene iz osame. On čini da ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz osame oblivaju, natapaju, ispunjavaju i prožimaju to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Kao kad vešti berberin ili njegov pomoćnik sipa prašak u metalnu posudu i meša je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna vlage, prožeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previše. Slično je sa monahom: on čini da ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz osame oblivaju, natapaju, ispunjavaju i prožimaju to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.

I opet, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. On čini da ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije oblivaju, natapaju, ispunjavaju i prožimaju to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Kao kad postoji duboko jezero, u čijim dubinama je izvor sveže vode i u koje se ne uliva nijedna reka ni sa istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kiše; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispuniće i prožeće ga svog, tako da nijedan deo jezera ne ostane neprožet vodom iz tog hladnog izvora. Slično je sa monahom: on čini da ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije oblivaju, natapaju, ispunjavaju i prožimaju to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.

I opet, sa bleđenjem i ushićenja, monah ostaje spokojan, sabran i jasno razumevajući; sa fizičkim osećajem zadovoljstva ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: “Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!” On čini da zadovoljstvo lišeno ushićenja obliva, natapa, ispunjava i prožima to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen zadovoljstvom lišenim ushićenja. Kao što u jezeru sa plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na površinu, već cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda obliva, natapa, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, tako da nijedan deo tih lotosa ne ostane neprožet vodom. Slično je sa monahom: on čini da zadovoljstvo lišeno ushićenja obliva, natapa, ispunjava i prožima to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen zadovoljstvom lišenim ushićenja.

I opet, sa napuštanjem zadovoljstva i bola—kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti—monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu. On seda prožimajući to telo čistim i kristalno jasnim umom, tako da nijedan deo njegovog tela ne ostane nezahvaćen tim čistim i kristalno jasnim umom. Kao kada bi neki čovek sedeo zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim platnom. Slično je i sa monahom: sedi, prožimajući to telo čistim i kristalno jasnim umom, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen tim čistim i kristalno jasnim umom. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(12. Znanje uvida)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put da razumeju ovo: ‘Ovo moje telo, načinjeno od materijalnog oblika, čine ga četiri velika elementa, stvorili su ga majka i otac, othranio kuvani pirinač i kaša, podložno je prolaznosti, trošenju i habanju, razlaganju i rastvaranju, a moja svest je njime podržana i sa njime povezana.’ Zamisli divan kristal od berila boje najčišćeg mora, sa osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, sa svim drugim dobrim osobinama, a da je kroz njega provučena plava, žuta, crvena, bela ili braon nit. Isto tako sam svojim učenicima objavio put da razumeju ovo: ‘Ovo moje telo… podložno je prolaznosti, trošenju i habanju, razlaganju i rastvaranju, a moja svest je njime podržana i sa njime povezana.’ Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(13. Umom stvoreno telo)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put da stvore od ovoga tela drugo telo koje ima oblik, umom stvoreno, sa svim svojim udovima, sa svim sposobnostima. Baš kao kada bi neki čovek izvukao trsku iz njezine ljušure i pomislio ovako: ‘Ovo je ljuštura, ovo je trska; ljuštura je jedno, a trska je drugo; iz ljušture je trska bila izvučena’; ili kao kada bi neki čovek izvukao mač iz korica i pomislio ovako: ‘Ovo je mač, ovo su korice; mač je jedno, a korice su drugo; iz korica je mač bio izvučen’; ili kao kada bi neki čovek izvukao zmiju iz njezine košuljice i pomislio ovako: ‘Ovo je zmija, ovo je košuljica; zmija je jedno, a košuljica je drugo; iz košuljice je zmija bila izvučena’. Isto tako, svojim sam učenicima objavio put da stvore od ovoga tela drugo telo koje ima oblik, umom stvoreno, sa svim svojim udovima, sa svim sposobnostima. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(14. Vrste natprirodne moći)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put do posedovanja natprirodne moći: od jednog tela da postanu mnoga; od mnogih tela da postanu jedno; da se pojavljuju i nestaju; da prolaze kroz zidove, ograde i planine, kao da prolaze kroz vazduh; da uranjaju i izranjaju iz zemlje kao da je voda; da hodaju po vodi a da ne potonu, kao da je zemlja; prekrštenih nogu, da lete poput ptica; rukom dodiruju i miluju i Mesec i Sunce tako silno i moćno; vladaju svojim telom čak sve do sveta Brame. Kao kad bi vešti grnčar ili njegov šegrt od dobro pripremljenog komada gline načinio i oblikovao posudu oblika kakvog god poželi; ili kao kada bi vešti duborezac ili njegov šegrt od dobro pripremljenog komada slonovače načinio umetnički predmet kakav god poželi; ili kao kada bi vešti zlatar ili njegov šegrt od dobro pripremljenog komada zlata načinio umetnički predmet kakav god poželi; isto tako svojim sam učenicima objavio put do posedovanja natprirodne moći… da vladaju svojim telom čak sve do sveta Brame. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(15. Duhovno uho)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put da duhovnim uhom, koje je pročišćenije i nadmašuje ono fizičko, čuju obe vrste zvukova, i duhovne i fizičke, i one daleko i one u blizini. Baš kao što bi snažnog trubača mogli bez poteškoća čuti na sve četiri strane sveta; isto tako sam  svojim sam učenicima objavio put da duhovnim uhom… čuju obe vrste zvukova, i duhovne i fizičke, i one daleko i one u blizini. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(16. Razumevanje umova drugih)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put da razumeju umove drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom. Oni um zahvaćen požudom razumeju kao um zahvaćen požudom i um koji nije zahvaćen požudom kao um koji nije zahvaćen požudom; oni um zahvaćen mržnjom razumeju kao um zahvaćen mržnjom i um koji nije zahvaćen mržnjom kao um koji nije zahvaćen mržnjom; oni um zahvaćen obmanom razumeju kao um zahvaćen obmanom i um koji nije zahvaćen obmanom kao um koji nije zahvaćen obmanom; oni razumeju sabran um kao sabran i rastresen um kao rastresen; oni razumeju ushićen um kao ushićen i neushićen um kao neushićen; oni razumeju nadmašiv um kao nadmašiv i nenadmašiv um kao nenadmašiv; oni razumeju skoncentrisan um kao skoncentrisan i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan; oni razumeju oslobođen um kao oslobođen i neoslobođen um kao neoslobođen. Baš kao što bi muškarac ili žena—mladi, zdravi, skloni ukrašavanju—videvši odraz svoga lica u čistom ogledalu ili u posudi punoj vode, znali ako bi na licu imali mrlju ovako: ‘Imam mrlju’ ili bi znali ako nema na licu mrlje ovako: ‘Nema mrlje’; isto tako svojim sam učenicima objavio put da razumeju… neoslobođen um kao neoslobođen. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(17. Sećanje na prošle živote)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put da se sete mnoštva svojih prošlih života, dakle jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri rođenja, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset rođenja, trideset rođenja, četrdeset rođenja, pedeset rođenja, stotinu rođenja, hiljadu rođenja, sotinu hiljada rođenja, mnogih eona skupljanja sveta, mnogih eona širenja sveta, mnogih eona skupljanja i širenja sveta: ‘Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao, to sam jeo, uživao u tim zadovoljstvima i podnosio te muke, tako sam proživeo taj život. Nestavši tu, uđoh tamo u novu egzistenciju.’ Tako se on seća svojih prošlih života, sa mnoštvom pojedinosti. Baš kao kada čovek iz svog sela ode u drugo selo, pa u još neko dalje selo, a zatim se vrati u svoje selo. Onda se on može prisetiti: ‘Iz svog sela sam otišao u drugo selo i u njemu sam stajao tako, sedeo onako, govorio ovako, ćutao onako; iz tog sela sam otišao dalje, u drugo selo i u njemu sam stajao tako… ćutao onako; a iz tog sela sam se vratio u svoje selo.’ Isto tako, svojim sam učenicima objavio put da se sete mnoštva svojih prošlih života… Tako se on seća svojih prošlih života, sa mnoštvom pojedinosti. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(18. Duhovno oko)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put da duhovnim okom, koje je pročišćenije i nadmašuje ono fizičko, vide bića kako umiru i ponovo se rađaju, bića niska i plemenita, lepa i ružna, srećna i nesrećna. Oni razumeju kako se bića preporađaju u skladu sa svojim delima: ‘Ta razumna bića, koja su loše radila telom, govorom i umom, ismevala plemenite, imala pogrešna gledišta i na osnovu njih postupala, posle sloma tela, posle smrti, preporodila su se u stanju patnje, na lošem odredištu, u donjem svetu, čak u čistilištu; ali ona razumna bića koja su dobro radila telom, govorom i umom, nisu ismevala plemenite, imala ispravna gledišta i na osnovu njih postupala, posle sloma tela, posle smrti, preporodila su se na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.’ Tako oni duhovnim okom, koje je pročišćenije i nadmašuje ono fizičko, vide bića kako umiru i ponovo se rađaju, bića niska i plemenita, lepa i ružna, srećna i nesrećna. Oni razumeju kako se bića preporađaju u skladu sa svojim delima. Baš kao kada bi bile dve kuće sa vratima i čovek dobrog vida stoji između njih, te gleda ljude koji ulaze u te kuće, iz njih izlaze, te idu u onu drugu. Isto tako, svojim sam učenicima objavio put da duhovnim okom… Oni razumeju kako se bića preporađaju u skladu sa svojim delima. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

(19. Uklanjanje nečistoća)

I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put da, tako što će razumeti sami za sebe putem neposrednog znanja, ovde i sada uđu i borave u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su čiste, sa svim nečistoćama uklonjenim. Baš kao kada bi bilo jezero čisto, providno i nezamućeno, tako da čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj ivici, može da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. I on bi mogao pomisliti: ‘Vidim ovo jezero, čisto, providno i nezamućeno, i vidim školjke, šljunak i kamenčići na dnu, kao i jata riba koja u njemu plivaju ili plutaju’. Isto tako, svojim sam učenicima objavio put da, tako što će razumeti sami za sebe putem neposrednog znanja, ovde i sada uđu i borave u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su čiste, sa svim nečistoćama uklonjenim. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.

To je, Udāyine, peti kvalitet zbog kojeg me moji učenici poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; zbog kojih, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene.

To su, Udāyine, tih pet kvaliteta zbog kojih me moji učenici poštuju i obožavaju, dive mi se i klanjaju; zbog kojih, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene.

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, lutalica Udāyin se obradova rečima Blaženog.