Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, na planini Isigili – Ždrelu mudraca. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi." — "Da, poštovani gospodine", odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, vidite li ovu Vebhāra planinu?“ – „Da, poštovani gospodine.“

„Nekada je postojalo drugo ime, drugi naziv za ovu Vebhāra planinu. Monasi, vidite li ovu Paṇḍava planinu?“ – „Da, poštovani gospodine.“

„Nekada je postojalo drugo ime, drugi naziv za ovu Paṇḍava planinu. Monasi, vidite li ovu Vepulla planinu?“ – „Da, poštovani gospodine.“

„Nekada je postojalo drugo ime, drugi naziv za ovu Vepulla planinu. Monasi, vidite li ovu Giđđhakuṭa planinu, Lešinarevu hrid?“ – „Da, poštovani gospodine.“

„Nekada je postojalo drugo ime, drugi naziv za ovu Giđđhakuṭa planinu, Lešinarevu hrid. Monasi, vidite li ovu Isigili planinu, Ždrelo mudraca?“ – „Da, poštovani gospodine.“

„Nekada je postojalo isto ime, isti naziv za ovu Isigili planinu, Ždrelo mudraca. Jer je u davna vremena pet stotina paććekabuda dugo živelo na ovoj planini, Ždrelu mudraca. Viđali su ih kako ulaze u tu planinu; kada bi ušli, nije ih više bilo moguće videti. Ljudi koji su to videli, govorili su: ’Mudraci upadoše u ždrelo planine’. I zato je tako i nazvana, ’Ždrelo mudraca’. Nabrojaću vam, monasi, imena paććekabuda, saopštiću vam imena tih paććekabuda, podučiću vas imenima tih paććekabuda. Pažljivo slušajte i zapamtite ono što ću vam reći.“ – "Da, gospodine", odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, paććekabuda Ariṭṭha je dugo živeo na ovoj planini Isigili. Paććekabuda Upariṭṭha je dugo živeo na ovoj planini Isigili. Paććekabuda Tagarasikhin … Yasassin… Sudassana… Piyadassin… Gandhāra… Piṇḍola… Upāsabha… Nītha… Tatha… Sutavā… Bhāvitatta je dugo živeo na ovoj planini Isigili.

Ova sveta bića, bez žudnji, oslobođeni patnje, koji su svaki za sebe dostigli probuđenje – počujte njihova imena, najvećih među ljudima, što iz sebe iščupaše strelu [patnje].

Ariṭṭha, Upariṭṭha, Tagarasikhin, Yasassin, Sudassana i Piyadassin probuđeni, Gandhāra, Piṇḍola, Upāsabha takođe, Nītha, Tatha, Sutavā i Bhāvitatta.

Sumbha, Subha, Methula i Aṭṭhama, zatim Assumegha, Anīgha, Sudāṭha – i Hingū i Hinga, zaista moćni, paććekabude se više ne preporađaju.

Dva mudraca po imenu Đāli i Aṭṭhaka, onda Kosala probuđeni, pa Subāhu, Upanemi, Nemi i Santaćitta ispravni i istiniti, čisti i mudri.

Kāḷa, Upakāḷa, Viđita i Đita; Anga, Panga i Gutiđđita takođe; Passin pobedi vezanost, koren patnje; Aparāđita savlada Mārinu moć.

Satthar, Pavattar, Sarabhanga, Lomahaṁsa, Uććangamāya, Asita, Anāsava, Manomaya i Bandhumant gordosti lišen, Tadādhimutta besprekoran i blistav;

Ketumbarāga, Mātanga i Ariya, zatim Aććuta, Aććutagāma, Byāmaka, Sumangala, Dabbila, Supatiṭṭhita, Asayha, Khemābhirata i Sorata,

Durannaya, Sangha i potom Uđđaya; još jedan mudrac, Sayha, plemenitog cilja. I još dvanaest između — Ānande, Nande i Upanande — Bhāradvāđa u svome poslednjem telu;

zatim Bodhi, Mahānāma uzviđeni, Bhāradvāđa guste kose na vrh glave; Tissa i Upatissa za biće nevezani; Upasīdarin i Sīdarin, žudnji oslobođeni.

Probuđen beše Mangala, požude oslobođeni; Usabha saseče žudnje, koren patnjama. Upanīta do stanja mira dosegnu, pročišćeni, vrli, pravoga imena.

Đeta, Đayanta, Paduma i Uppala, Padumuttara, Rakkhita i Pabbata, Mānatthaddha veličanstveni, Vītarāga i Kaṇha probuđeni, uma oslobođenog.

Za ove i isto tako druge velike i moćne paććekabude preporađanja više nema – slavite te mudrace koji, ugasivši žudnju, dostigoše konačnu slobodu, izvan svake stege i okova.“