Mađđhima Nikāya

Dhammadāyāda sutta

3. Naslednici Dhamme

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: “Monasi”. “Da, gospodine”, odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

“Monasi, budite moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima. Iz milosrđa prema vama sam pomislio: ‘Kako će moji učenici biti moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima?’ Ako ste moji naslednici u materijalnim stvarima, a ne moji naslednici u Dhammi, ovako će vas prekorevati: ‘Učiteljevi učenici žive kao njegovi naslednici u materijalnim stvarima, a ne kao naslednici u Dhammi’; a i mene će kritikovati: ‘Učiteljevi učenici žive kao njegovi naslednici u materijalnim stvarima, a ne kao naslednici u Dhammi’.

Ako ste moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima, tada vas neće prekorevati [već će biti rečeno]: ‘Učiteljevi učenici žive kao njegovi naslednici u Dhammi, a ne njegovi naslednici u materijalnim stvarima’; a i mene neće kritikovati [već će biti rečeno]: ‘Učiteljevi učenici žive kao njegovi naslednici u Dhammi, a ne njegovi naslednici u materijalnim stvarima’. Zato, monasi, budite moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima. Iz milosrđa prema vama sam pomislio: ‘Kako će moji učenici biti moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima?’

Pretpostavimo, monasi, da sam jeo, odbio da uzmem još hrane, napunio stomak, završio, zasitio se, uzeo ono što mi je potrebno i nešto poklonjene hrane je preostalo da se baci. I u tom trenutku stignu dva bhikkhua, gladni i slabi, pa im kažem: ‘Monasi, ja sam jeo… uzeo ono što mi je potrebno, ali je nešto poklonjene hrane preostalo da se baci. Pojedite je ako želite; ako je ne pojedete, baci ću je na mestu gde nema zelenila ili prosuti u vodu tamo gde nema živih bića.’ A onda jedan od monaha pomisli: ‘Blaženi je jeo… uzeo ono što mi je potrebno, ali je nešto hrane poklonjene Blaženom preostalo da se baci; ako je mi ne pojedemo, Blaženi će je baciti… Ali ovako je Blaženi rekao: ‘Monasi, budite moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima. A ta poklonjena hrana je jedna od materijalnih stvari. Kako bi bilo da umesto da jedem, proveden noć i dan gladan i slab’. I umesto da pojede tu hranu, provede on noć i dan gladan i slab. Onda drugi monah pomisli: ‘Blaženi je jeo… uzeo ono što mi je potrebno, ali je nešto hrane poklonjene Blaženom preostalo da se baci… Kako bi bilo ako pojedem tu hranu i noć i noć provedem ni gladan ni slab’. I pošto je pojeo poklonjenu hranu, provede on noć i dan ni gladan ni slab. I mada je taj monah pojevši hranu proveo noć i dan ni gladan ni slab, ipak više poštujem i hvalim prvog monaha. A zašto? Zato što će ga to na duge staze voditi ka smanjivanju želja, ka zadovoljenosti, čišćenju, jednostavnom življenju i većoj energiji. Zato, monasi, budite moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima.”

Tako reče Blaženi. Kad je to rekao, Uzvišeni ustade sa svog sedišta i ode do svog boravišta. Ubrzo pošto je otišao, poštovani Sāriputta obrati se monasima ovako: “Prijatelji, monasi”.—“Prijatelju”, odgovoriše oni. Onda Sāriputta ovako reče:

“Prijatelji, na koji način učenici Učiteljevi koji žive u osami ne vežbaju u osami? A na koji način učenici Učiteljevi koji žive u osami vežbaju u osami?”

“Zaista, prijatelju, izdaleka bismo došli da naučimo od poštovanog Sāriputte koje je značenje ovih njegovih reči. Bilo bi dobro ako bi nam poštovani Sāriputta objasnio koje je značenje ovih njegovih reči. Pošto to od njega čuju, monasi će to i zapamtiti.”

“Onda, prijatelji, slušajte i dobro pazite šta ću vam reći,”—“Da, prijatelju”, odgovoriše monasi. A poštovani Sāriputta im na to reče:

“Prijatelji, na koji način učenici Učiteljevi koji žive u osami ne vežbaju u osami? Kada učenici Učitelja koji žive u osami ne vežbaju u osami, oni ne napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste; žive u izobilju i nepažnji, predvode u nazadovanju, zanemaruju osamu.

U vezi sa ovim, starije bhikkhue treba kritikovati iz tri razloga. Kao učenici Učiteljevi koji žive u osami, oni ne vežbaju u osami: i to je prvi razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Oni ne napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste: i to je drugi razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Oni žive u izobilju i nepažnji, predvode u nazadovanju, zanemaruju osamu: i to je treći razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Starije bhikkhue treba kritikovati iz ova tri razloga.

U vezi sa ovim, srednje bhikkhue treba kritikovati iz tri razloga. Kao učenici Učiteljevi koji žive u osami, oni ne vežbaju u osami: i to je prvi razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Oni ne napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste: i to je drugi razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Oni žive u izobilju i nepažnji, predvode u nazadovanju, zanemaruju osamu: i to je treći razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Srednje bhikkhue treba kritikovati iz ova tri razloga.

U vezi sa ovim, nove bhikkhue treba kritikovati iz tri razloga. Kao učenici Učiteljevi koji žive u osami, oni ne vežbaju u osami: i to je prvi razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Oni ne napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste: i to je drugi razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Oni žive u izobilju i nepažnji, predvode u nazadovanju, zanemaruju osamu: i to je treći razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Nove bhikkhue treba kritikovati iz ova tri razloga.

Na taj način učenici Učiteljevi koji žive u osami ne vežbaju u osami.

A na koji način, prijatelji, učenici Učiteljevi koji žive u osami vežbaju u osami? Kada učenici Učitelja koji žive u osami vežbaju u osami; napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste; ne žive u izobilju i nepažnji, nastoje da izbegnu nazadovanje, ističu se u osami.

U vezi sa ovim, starije bhikkhue treba hvaliti iz tri razloga. Kao učenici Učiteljevi koji žive u osami, oni vežbaju u osami: i to je prvi razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Oni napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste: i to je drugi razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Oni ne žive u izobilju i nepažnji, nastoje da izbegnu nazadovanje, ističu se u osami: i to je treći razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Starije bhikkhue treba hvaliti iz ova tri razloga.

U vezi sa ovim, srednje bhikkhue treba hvaliti iz tri razloga. Kao učenici Učiteljevi koji žive u osami, oni vežbaju u osami: i to je prvi razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Oni napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste: i to je drugi razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Oni ne žive u izobilju i nepažnji, nastoje da izbegnu nazadovanje, ističu se u osami: i to je treći razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Srednje bhikkhue treba hvaliti iz ova tri razloga.

U vezi sa ovim, nove bhikkhue treba hvaliti iz tri razloga. Kao učenici Učiteljevi koji žive u osami, oni vežbaju u osami: i to je prvi razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Oni napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste: i to je drugi razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Oni ne žive u izobilju i nepažnji, nastoje da izbegnu nazadovanje, ističu se u osami: i to je treći razloga zbog kojeg ih treba kritikovati. Nove bhikkhue treba hvaliti iz ova tri razloga.

Na taj način učenici Učiteljevi koji žive u osami vežbaju u osami.

Prijatelji, ono što je ovde loše jesu pohlepa i mržnja. I postoji srednja staza za napuštanje pohlepe i mržnje, sticanje vizije i znanja, koja vodi ka miru, ka neposrednom znanju, ka probuđenju, nibbani. A koja je to srednja staza? To je upravo ovaj Plemeniti osmostruki put, dakle ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan način života, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. To je srednja staza za napuštanje pohlepe i mržnje, sticanje vizije i znanja, koja vodi ka miru, ka neposrednom znanju, ka probuđenju, nibbani.

Ono što je ovde loše jesu bes i osveta… potcenjivanje i želja za dominacijom… zavist i tvrdičluk… obmana i prevara… tvrdoglavost i nefleksibilnost… uobraženost i arogantnost… sujeta i nemar. I postoji srednja staza za napuštanje besa i osvete… potcenjivanja i želje za dominacijom… zavisti i tvrdičluka… obmane i prevare… tvrdoglavosti i nefleksibilnosti… uobraženosti i arogantnosti… sujete i nemara, sticanje vizije i znanja, koja vodi ka miru, ka neposrednom znanju, ka probuđenju, nibbani. A koja je to srednja staza? To je upravo ovaj Plemeniti osmostruki put, dakle ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan način života, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. To je srednja staza za napuštanje pohlepe i mržnje, sticanje vizije i znanja, koja vodi ka miru, ka neposrednom znanju, ka probuđenju, nibbani.”

Tako reče poštovani Sāriputta. A monasi se, zadovoljni, obradovaše rečima poštovanog Sāriputte.