Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima na ovaj način: “Monasi.”—“Da, poštovani gospodine,” odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

“Monasi, izložiću vam govor o gustoj džungli. Slušajte i dobro pazite šta ću vam reći.”—“Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

“Tako, monasi, monah živi u gustoj džungli. I dok tu boravi, njegova još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja, njegov neskoncentrisan um ne postaje skoncentrisan, njegove neuklonjene nečistoće ne bivaju uklonjene, on ne dostiže do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; isto tako, potrepštine za život onoga ko je otišao u beskućnike—ogrtač, hrana, mesto za odmor i lekovi—teško je obezbediti. Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ‘Živim u gustoj džungli. I dok tu boravim, moja još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja… ne dostižem do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; isto tako, potrepštine za život… teško je obezbediti.’ Takav monah bi trebalo da napusti tu gustu džunglu iste noći ili istog tog dana; ne treba da nastavi tu da živi.

“Tako, monasi, monah živi u gustoj džungli. I dok tu boravi, njegova još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja, njegov neskoncentrisan um ne postaje skoncentrisan, njegove neuklonjene nečistoće ne bivaju uklonjene, on ne dostiže do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; ipak, potrepštine za život onoga ko je otišao u beskućnike… nije teško obezbediti. Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ‘Živim u gustoj džungli. I dok tu boravim, moja još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja… ne dostižem do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; ipak, potrepštine za život… nije teško obezbediti. Međutim, ja nisam napustio dom i otišao u beskućnike zbog ogrtača, hrane, mesta za odmor i lekova. Štaviše, dok ovde boravim, moja još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja… ne dostižem do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma.’ Pošto je tako promislio, takav monah bi trebalo da napusti tu gustu džunglu; ne treba da nastavi tu da živi.

“Tako, monasi, monah živi u gustoj džungli. I dok tu boravi, njegova još neuspostavljena svesnost se uspostavlja, njegov neskoncentrisan um postaje skoncentrisan, njegove neuklonjene nečistoće bivaju uklonjene, on dostiže do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; ipak, potrepštine za život onoga ko je otišao u beskućnike… teško je obezbediti. Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ‘Živim u gustoj džungli. I dok tu boravim, moja još neuspostavljena svesnost se uspostavlja… dostigao sam do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; ipak, potrepštine za život… teško je obezbediti. Međutim, ja nisam napustio dom i otišao u beskućnike zbog ogrtača, hrane, mesta za odmor i lekova. Štaviše, dok ovde boravim, moja još neuspostavljena svesnost se uspostavlja… dostigao sam do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma.’ Pošto je tako promislio, takav  monah bi trebalo da nastavi da živi u toj gustoj džungli do kraja života; ne treba da je napušta.

“Tako, monasi, monah živi u gustoj džungli. I dok tu boravi, njegova još neuspostavljena svesnost se uspostavlja, njegov neskoncentrisan um postaje skoncentrisan, njegove neuklonjene nečistoće bivaju uklonjene, on dostiže do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; isto tako, potrepštine za život onoga ko je otišao u beskućnike… nije teško obezbediti. Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ‘Živim u gustoj džungli. I dok tu boravim, moja još neuspostavljena svesnost se uspostavlja… dostigao sam do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; isto tako, potrepštine za život… nije teško obezbediti.’ Takav monah bi trebalo da nastavi da živi u toj gustoj džungli do kraja života; ne treba da je napušta.

“Tako, monasi, monah živi zavistan od nekog sela…

“Tako, monasi, monah živi zavistan od neke varoši…

“Tako, monasi, monah živi zavistan od nekog grada…

“Tako, monasi, monah živi zavistan od neke oblasti…

“Tako, monasi, monah živi zavistan od neke osobe. I dok tu boravi, njegova još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja, njegov neskoncentrisan um ne postaje skoncentrisan, njegove neuklonjene nečistoće ne bivaju uklonjene, on ne dostiže do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; isto tako, potrepštine za život onoga ko je otišao u beskućnike—ogrtač, hrana, mesto za odmor i lekovi—teško je obezbediti. Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ‘Živim zavistan od te osobe. I dok tu boravim, moja još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja… ne dostižem do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; isto tako, potrepštine za život… teško je obezbediti.’ Takav monah bi trebalo da tu osobu napusti bez opraštanja; ne treba da nastavi da je sledi.

“Tako, monasi, monah živi zavistan od neke osobe. I dok tu boravi, njegova još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja, njegov neskoncentrisan um ne postaje skoncentrisan, njegove neuklonjene nečistoće ne bivaju uklonjene, on ne dostiže do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; ipak, potrepštine za život onoga ko je otišao u beskućnike… nije teško obezbediti. Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ‘Živim zavistan od te osobe. I dok tu boravim, moja još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja… ne dostižem do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; ipak, potrepštine za život… nije teško obezbediti. Međutim, ja nisam napustio dom i otišao u beskućnike zbog ogrtača, hrane, mesta za odmor i lekova. Štaviše, dok ovde boravim, moja još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja… ne dostižem do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma.’ Takav monah bi trebalo da tu osobu napusti pošto se oprostio od nje; ne treba da nastavi da je sledi.

“Tako, monasi, monah živi zavistan od neke osobe. I dok tu boravi, njegova još neuspostavljena svesnost se uspostavlja, njegov neskoncentrisan um postaje skoncentrisan, njegove neuklonjene nečistoće bivaju uklonjene, on dostiže do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; ipak, potrepštine za život onoga ko je otišao u beskućnike… teško je obezbediti. Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ‘Živim u gustoj džungli. I dok tu boravim, moja još neuspostavljena svesnost se uspostavlja… dostigao sam do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; ipak, potrepštine za život… teško je obezbediti. Međutim, ja nisam napustio dom i otišao u beskućnike zbog ogrtača, hrane, mesta za odmor i lekova. Štaviše, dok ovde boravim, moja još neuspostavljena svesnost se uspostavlja… dostigao sam do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma.’ Pošto je tako promislio, takav  monah bi trebalo da nastavi da sledi tu osobu; ne treba da je napušta.

“Tako, monasi, monah živi zavistan od neke osobe. I dok tu boravi, njegova još neuspostavljena svesnost se uspostavlja, njegov neskoncentrisan um postaje skoncentrisan, njegove neuklonjene nečistoće bivaju uklonjene, on dostiže do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; isto tako, potrepštine za život onoga ko je otišao u beskućnike… nije teško obezbediti. Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ‘Živim u gustoj džungli. I dok tu boravim, moja još neuspostavljena svesnost se uspostavlja… dostigao sam do tada nedostignutu krajnju slobodu od jarma; isto tako, potrepštine za život… nije teško obezbediti.’ Takav monah bi trebalo da nastavi da sledi tu osobu do kraja života; ne treba da je napušta čak i ako joj se kaže da ide.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.